kukavičije-jaje-1a

KUKAVIČJE JAJE: NAŠE, A TUĐE

Kukavice odlikuje specifična strategija podizanja mladunaca – parazitsko polaganje jaja u tuđa gnezda. Pažljivog i iskusnog posmatrača ove ptice u mnogo čemu podsećaju na neke ljude.

* * *

Iako ju je mnogo lakše čuti negoli videti, kukavica je svakako jedna od najpoznatijih ptica Evroazije. Dok je kod nas simbol plašljivosti, tako da reč kukavica mnogo češće označava nekarakterne ljude lišene hrabrosti i čestitosti nego samu pticu, u nekim drugim narodima ova ptica simboliše izdaju i podlost, što je mnogo bliže njenom specifičnom ponašanju po kom je u Evropi i Aziji i poznata.

Naime, pored prepoznatljivog pevanja u rano proleće, koje najavljuje toplije dane, a koje oponašaju čuveni švajcarski zidni satovi, kukavice odlikuje i naročita strategija podizanja mladunaca – parazitsko polaganje jaja u tuđa gnezda.

Za razliku od mnogih drugih vrsta ptica, koje uz velike napore i žrtve podižu svoje ptiće, ženka kukavice ponaša se poput onih majki koje decu donose na svet, a onda ih ostavljaju na brigu drugim ljudima, često i nepoznatim, i zauvek odlaze. Majka kukavica nikada ne svija sopstveno gnezdo u kom brine o svom leglu, već, kada za to dođe vreme, odlaže jaja u gnezdo nekih drugih ptičjih vrsta, poput omalenih trstenjaka (Acrocephalus), čija jaja po veličini, obliku i šarama u velikoj meri liče na njena.

Primetimo uz to da kukavičje perje svojim bojama i šarama u nekoj meri oponaša perje sitnijih grabljivica, tako da i sama pojava kukavice može da uplaši ženku trstenjaka koja već leži na jajima. Udaljivši domaćina trstenjaka, majka kukavica prilazi gnezdu, i veoma brzo, po nekima za 10 sekundi, ukloni jedno jaje trstenjaka, ponekad i više njih, a onda umesto njega položi svoje vlastito.

Naučnike fascinira činjenica da veličina i šare kukavičjih jaja variraju, tako da ženka posećuje baš ona gnezda čija jaja odgovaraju njenim po nijansi i veličini. Kako kukavica zna kakva će jaja ona sama izleći? Zanimljivo je primetiti i to da, iako ptica domaćin svoja jaja leže pre kukavice, inkubacija kukavičjeg jajeta uvek traje kraće. Izleglo ptiče kukavice tako je od početka u prednosti u odnosu na još neizlegla jaja trstenjaka. Međutim, ništa nas ne zapanjuje više od ponašanja tek izlegle kukavice: iako slepo i goluždravo, ovo krupno i žilavo ptiče od prvog trenutka, energično i brzo, izgura jaja domaćina preko ruba gnezda sve dok samo ono ne ostane u gnezdu – pile car. Mlada kukavica čak i pijuče slično ptićima trstenjaka. Od tog trenutka ptica domaćin brine samo o ovom mladom uljezu, hrani ga i greje kao svoje vlastito i jedino dete. Čak i kad pile kukavice za par nedelja postane džin i preraste gnezdo svoje pomajke, ona ne prestaje da se o njemu brine. Tako će ptica domaćin u svom gnezdu odgajiti ubicu sopstvene dece.

kukavičije-jaje-2Na taj način kukavice uništavaju potomstvo domaćina-žrtve, a svojim potomcima obezbeđuju svu pažnju i negu tih istih ptica kojima su uništile leglo. Surova početna prevara kojoj majka kukavica instinktivno pribegava predstavlja jedini napor koji ona ulaže u sopstvene ptiće, koje više nikada neće videti.

Parazitska strategija ptica kukavica toliko je efikasna da ova vrsta zbog svoje brojnosti ne iziskuje nikakve posebne mere zaštite vrste od strane ljudi. One nisu na crvenoj listi Međunarodnog udruženja za zaštitu prirode.

Posmatrajući ove životinje, razmišljamo o ljudima na koje nas one toliko podsećaju. 

Duga istorija basne kao književne vrste svedoči o sklonosti ljudi da ponašanje i osobine životinja porede sa čovečijim. Pažljiv i iskusan posmatrač u životinjskom carstvu stalno pronalazi sličnosti sa ljudskim društvom. Svi basnopisci sveta želeli su da njihovi slušaoci i čitaoci, dok se smeju posmatrajući životinje, nenametljivo uvide da oni, ljudi, zapravo u mnogo čemu liče na te životinje, i da posmatrajući čovekolike životinje uvide ljudsku animalnost – i poprave se.

Ptice kukavice ne možemo osuditi zbog ovakve strategije preživljavanja jer one nisu svesna i savesna bića podložna nekom moralnom zakonu. Ljudi slični kukavicama, naprotiv, oduvek su bili predmet podozrenja i prezira.

Izraz kukavičje jaje sličnog je značenja kao i jedan drugi – guja u nedrima: on označava one ljude koji na dobrotu uzvraćaju zlom, kao razorni uljezi u životima nevinih domaćina koji su im otvorili vrata i svog srca i svog doma.

Setimo se slučajeva kada su plemeniti ljudi pomogli žrtvama različitih nesreća i sa njima podelili ono što su imali ne bi li ovi prebrodili muku i dočekali bolje dane: umesto duboke i trajne zahvalnosti svojim dobročiniteljima, ovakvi su štićenici, čim su se iole dočekali na noge, kao gonjeni nekim teškim kompleksom, požurili da uklone svaki trag i sve svedoke svoje bivše bede, pa čak i one koji su je ublažili. I ne samo da takvi nezahvalnici zaboravljaju i odbacuju one koji su im pritekli u pomoć kad im je bilo najteže, nego im uzvraćaju prigovaranjem, zameranjem, čak i prezirom - u potrazi za moćnijim zaštitnicima. Guje u njedrima. Narod ima još strašniju izreku: "Hrani pseto da te ujede."

Pomislimo konačno i na specijalne vrste "kukavičjih jaja" – ljude koji se pretvaraju da su pitoma jagnjad iz tora – u strankama, crkvama, vladama i svugde gde se nešto može uzeti i steći – a zapravo su vuci u jagnjećim kožama. Oni su isprva tako slični svim ostalim ovcama u stadu, ali postepeno počinju da progone ostale, slabije i nevine, i preuzimaju vlast u toru. Što je najgore, i najtragičnije, čak i kad neke promućurnije ovce prepoznaju uljeza i poviču "vuk, vuk", ostale ovce viču "mir, mir", i staju u odbranu kurjaka koji im je toliko prirastao srcu da nipošto nisu spremne sebi da priznaju da je njihova ovca – vuk, i da je vuku u krvi da kolje ovce.

kukavičije-jaje-3Jedna izreka kaže: "Ako liči na patku, hoda kao patka i kvače kao patka – verovatno i jeste patka."

Možda je ovaj zaključak pouzdan iz lovačkog ugla posmatranja jer patke ne umeju da se pretvaraju, i ono što se vidi uglavnom odgovara istini.

Iz pačjeg ugla posmatranja, stvari mogu biti sasvim drukčije.

Među lovcima, i ljudima uopšte, ne postoje toliko brojne sličnosti kao među pojedinim patkama ili ovcama – ljudi su bića sa svešću i slobodnom voljom, s imenom i ličnim identitetom, ukoliko su zdravi i neoštećeni – njihovo ponašanje nije potpuno genetski programirano. Zdrav čovek nije samo jedinka, bezlični pripadnik vrste, kao što ga isforsirano posmatra, u svetlu evolucione biologije, socdarvinizam; čovek je i jedinstveno i nepredvidivo duhovno biće, drugačije od ostalih, nepojmljivi i samom sebi neshvatljivi univerzum. Takav čovek, čak i kad je deo nekog obora ili gnezda, u prirodnom stanju ne bleji uvek kao ostale ovce i ne pijuče kao ostali ptići – on želi da slobodno, bar ponekad, peva neku svoju pesmu, mimo horskog jednoglasja. Ukratko, čovek može da bira kako će da izgleda, peva i hoda – bilo zato da bude svoj ili da se prilagodi drugima.

Nažalost, sa ljudima često, prečesto, biva kao i sa kukavicama: majka kukavica ubacila je svoje telo i krv u tuđe gnezdo, gde mu opstanak i napredak garantuje oponašanje domaćina; iste pege, ista veličina i oblik jaja, kao da je to naše pile?? Štaviše, i pijuče kao ostali.

Avaj, ono što nas zapanjuje, i kod ptica i kod ljudi, jeste ponašanje domaćina i onda kad postane očigledno da ono što kvače i izgleda kao patka zapravo nije patka – trstenjak i dalje brani, štiti i voli kukavicu, nesposoban da promeni paradigmu i suoči se sa istinom – da je voleo i podizao uljeza. Na sreću kukavica, i propast trstenjaka i naivnih ljudi.

Svakako, nije čovečno ni pravedno da one koji su nas izdali surovo uništavamo u svojoj osveti i povređenosti; opet, s druge strane, ništa manje bezumno i opasno nije ni da, najpre, odbijemo da se suočimo s očiglednom istinom da onaj koga smo voleli, cenili i podržavali nije naš prijatelj, već neprijatelj, a zatim i da, kao paralisani, nastavimo da podržavamo njegovo delovanje protiv našeg stada i gnezda.

U svojoj Životinjskoj farmi, Orvel prikazuje lažno bratimljenje životinja koje su do juče bile prirodni neprijatelji: mačka, koja odbija da pacove ubroji u "drugove", istovremeno poziva sumnjičave vrapce da joj slobodno slete na šape kako bi ih lakše ugrabila. Ovce i vuci ne treba da budu drugovi. Stado ovaca koje u ime "animalizma", pardon, humanizma, veruje u bratstvo sa vukovima osuđuje sebe na istrebljenje. Psihološki mehanizam koji upravlja naivnim i dobronamernim osobama navodi ih u smutnim vremenima da istrajavaju u rizičnim iluzijama kako bi sebe zaštitile od stresa i bola zbog suočavanja sa stvarnošću.

kukavičije-jaje-4Valja primetiti da su dobronamerni hrišćani posebno programirani da budu žrtve (samo)obmane jer po svaku cenu žele da izbegnu da se suoče sa negativnostima u sopstvenoj sredini - i pruže otpor. Vođe crkava veoma su sklone da ubeđuju vernike da ne vide ono što vide i ne čuju ono što čuju, kao i da "nije hrišćanski" suprotstaviti se vukovima i isterati ih iz tora. I kada se neko usudi da stvari nazove pravim imenom i da upozori sabraću, takav se proglašava čovekom "lošeg duha", negativcem, rušiocem zajednice. S druge strane, kukavica je u takvim prilikama uvek uklopljena u okolinu, uštimana sa masom, i izaziva saosećanje i zaštitničku naklonost onih koji ne žele da vide da je tuđinac i uljez. 

Na sličan način, u ime čovečnosti i ljubavi prema zločincu ("i on je čovek") – bolećivi humanizam zaboravlja da je taj čovek ubio drugog čoveka i da ga društvo u zatvor šalje jer je ubica – a ne zato što je čovek. Zašto bi nam bilo žalije ubice koji odležava kaznu u zatvoru nego njegove žrtve? Biti milostiv ne sme da znači biti nepravedan i bezuman.

Biblijski car David pokazao se bolećivim prema prvencu Amnonu, ne kaznivši ga kada je silovao svoju polusestru Tamaru. Ovo sve posmatraju ostala njegova deca, uključujući i silovanu i osramoćenu Tamaru, koju, iako je žrtva, otac jednako tretira kao i brata-nasilnika. Ovo posmatra i drugi njegov sin Avesalom, koji zbog toga odlučuje da se sam osveti – i tako u ime pravde postaje bratoubica. Zašto? Zato što otac nije u svojoj savesti i u porodici načinio jasnu razliku između ljubavi i pravde – nije zaštitio žrtvu niti ju je jasno odelio od dželata.

Čovek nije sudija čoveku, sudija je Bog, ali Božije "ne sudi" nikako ne sme da se izjednači s oportunističkim i beskičmenim "ne sudi" koje je obično guranje glave u pesak. Zločinac jeste čovek, ali zlo je zlo. Radi se o tome da se oni razdvoje, jer ako se ne razdvoje, zlo i zločinac nastaviće da razaraju. Kukavice će istrebiti trstenjake.

Kada se u jednoj zajednici koja sebe doživljava kao homogenu i integrisanu pokaže da su neke ovce vuci koji teže da unište tor i rasteraju stado – nema ničeg luđeg nego braniti kurjaka u ime ljubavi prema životinjama, umesto da branimo ovce od kurjaka – upravo u ime ljubavi i života. Vuk nije kućni ljubimac, njemu je mesto u šumi, a ne među ovcama.

Među ljudima je često kao među životinjama: neki su autentični i prepoznatljivi u svojoj posebnosti, i s njima uvek znamo na čemu smo; drugi su neprirodni u svojoj društvenoj mimikriji – oponašaju i hod, i izgled, i glas drugih ptica u jatu - i vrebaju priliku da napadnu.

Kad već ljudsko društvo, kao ni životinjski svet, nije rajska zajednica blaženih i dobronamernih bića, već u njemu ima i grabljivica i njihovih žrtava, bilo bi dobro da patke i trstenjaci imaju na umu i ovo:

"Ako liči na patku, hoda kao patka, i kvače kao patka – pripazi, možda je lovac."

Tatjana Samardžija

 

Broj posetilaca

Danas25
Juče628
Ovog meseca13903
Ukupno2150934

Currently are 25 guests and no members online


VCNT - Visitorcounter