dobro-se-dobrim-vraca

STVORENI SMO ZA DOBRA DELA

Ljubaznost i pomaganje drugima ne samo da će vas usrećiti nego će i smanjiti rizik od infarkta i depresije.

Osim što ljubaznost jača društvo, pomaže i pojedincima. Ljudi koji svakom strancu pridrže vrata da bi ušao iza njih, još mesec dana su srećniji od onih koji su to učinili samo jedanput, pokazalo je američko istraživanje. Nije presudno pitanje da li ste bili ljubazni prema nekome koga volite ili strancu.

"Veliki čin ljubaznosti prema nekome ima značajne socijalne posledice: možda steknete novog prijatelja, možda vam se velikodušno zahvali, ali u svakom slučaju usrećujete i sebe i njega", objašnjava autor istraživanja Sonja Libomirski.

Na primer, ako strancu platite kafu (možda zato što je zaboravio novčanik), verovatno ćete malo pročavrljati, a ako preuzmete na sebe brigu da starijem susedu svaki dan donesete ono što treba iz prodavnice, stvorićete verovatno kvalitetan odnos.

Samo "hvala" je jače čak i od novčane nagrade

Istraživanje u kojem su roditelje, koji su kasnili u školu po decu, novčano kaznili pokazalo je da su nakon toga kasnili dvostruko češće, a manje su kasnili nakon što im je učiteljica zahvalila. Zahvalnost mozak doživljava kao odgovornost prema drugom, a novac kao odgovornost prema sebi.

Ljubaznost pobeđuje strah, ljutnju i stres

Ljubaznost može pomoći u regulisanju naših emocija, što opet ima pozitivan uticaj na naše zdravlje. Teško je biti besan, ljut, ogorčen ili u strahu kad jedanput pokažete nesebičnu ljubav prema drugom i osetite pozitivne efekte toga, ističu stručnjaci.

Pomaganje jača imunitet i mozak

Oni koji su redovno pomagali drugima imali su bolje mentalno zdravlje i manju mogućnost da padnu u depresiju. Istraživanja pokazuju da će takvi ljudi ređe oboleti od hroničnih bolesti i da najčešće imaju bolji imunološki sistem.

Dobro se dobrim vraća

Ljubaznost i geni koji regulišu proizvodnju dopamina, hormona euforije, povezani su, pokazalo je izraelsko istraživanje.

Nakon što su pomagali drugima, ispitanici su bili zadovoljniji i imali više samopouzdanja pa stručnjaci stoga tvrde da je altruizam motivisan i vlastitim interesom. No ako se i onaj koji pomaže i onaj koji prima pomoć osećaju dobro - još bolje. Ljubaznost je stvar izbora, stav da možete promeniti nečiji život, makar i nekom sitnicom.

Ali, hormoni deluju i obrnuto. Istraživači Bib Latan i Džon Darli otkrili su fenomen poznat kao efekt posmatrača: kad nekom treba pomoć na javnom mestu, što je više ljudi oko njega, to je manja verovatnoća da će mu neko pružiti pomoć zato što svi žele da pobegnu od gužve i pretpostavljaju da će drugi preuzeti odgovornost. Takvo ignorisanje trenutno ubrzava puls i podstiče lučenje kortizola, hormona stresa, a dugoročno ruši samopouzdanje. Jedini ljudi koji mogu ignorisati druge bez posledica su - psihopate.

Nasmej se i 70 odsto je izglednije da će ti pomoći

Ljudi koji su srećniji ne samo da okolinu posmatraju vedrije nego i dozivaju srećne okolnosti. Nasmejanim ispitanicima kojima je pukla kesa s namirnicama prolaznici su i do 70 odsto češće priskočili u pomoć nego mrgudima koji su opsovali, pokazala je britanska studija.

Novac usrećuje, ali samo ako ga trošite na druge

Ljudi koji novac troše na iskustvo, odnosno doživljaj poput koncerta, srećniji su od onih koji kupuju materijalne stvari, pokazalo je američko istraživanje. No, novac još više usrećuje ako iskustvom "počastite" nekog drugog.

Osmeh je najbolja plata za pomaganje

Usrećite li nekog drugog, njegov osmeh i sreća će vas "zaraziti". Čak će i odglumljeni osmeh podstaći lučenje serotonina i poboljšati raspoloženje.

Izvor: 24sata.hr

 

POGLEDAJTE I OVE ČLANKE!

Broj posetilaca

Danas347
Juče866
Ovog meseca13697
Ukupno2190242

Currently are 45 guests and no members online


VCNT - Visitorcounter