kako-je-nastao-zivot

KAKO JE NASTAO ŽIVOT?

Da li je moguće da je život nastao onako kako nas uče u školi? Ako to nije tako, koja je druga mogućnost?

 

* * *

 

 

Da li je i vama poznat ovaj scenario nastanka života:

– Život je nastao spontano u prvobitnom moru.
– Udari groma su dali početnu energiju za stvaranje aminokiselina (gradivnih materija živih organizama).
– Međusobnim kombinovanjem i sjedinjavanjem aminokiselina, nastaje prva živa ćelija.
– Život je u moru postepeno evoluirao i postajao kompleksniji.
– Posle mnogo vremena, određeni oblici života izašli su iz vode i počeli da naseljavaju kopno.
– Evolucija koja je nastavljena na kopnu (i u moru) dovela je do ovako složenih organizama koje danas poznajemo.

Međutim, put od puste i beživotne planete do ove koja je svuda nastanjena živim stvorenjima, u vodi, na kopnu i u vazduhu, vodi kroz mnogo faza, i mnogo je uslova koji su morali biti ispunjeni.

Zbog toga je logično pitanje: "Da li je sve moglo da se odvija po ovom scenariju?"

Slobodan kiseonik u atmosferi

Sadašnja atmosfera sadrži oko 21% kiseonika i 78% azota. To su najzastupljeniji elementi. Hemijske reakcije koje se u njoj odigravaju uglavnom uključuju kiseonik koji se lako jedini sa drugim elementima, a ima ga u relativno velikoj meri. Zato za atmosferu kažemo da je oksidirajuća. Rđa je, na primer, proizvod oksidacije gvožđa u prisustvu vode.

Prisustvo kiseonika u prvobitnoj atmosferi stvorilo bi određene probleme životu koji se razvija. Ako je bilo slobodnog kiseonika u atmosferi, ne bi moglo da bude aminokiselina, šećera i nekih drugih organskih molekula, jer bi se izvršila oksidacija (poznato je da aminokiseline i šećeri reaguju sa kiseonikom stvarajući ugljen-dioksid (CO2) i vodu). Drugim rečima, ovi kompleksni molekuli bi veoma lako bili razgrađeni prisustvom kiseonika.

Pošto je nemoguće da život evoluira u atmosferi sa slobodnim kiseonikom, evolucionisti su pretpostavili da je atmosfera u tom ranom stadijumu bila bez slobodnog kiseonika. Nekada evolucionisti pretpostavljaju da izvesna stanja ostaju nepromenjena tokom dugog perioda vremena; npr. uzima se da koncentracija CO2 i odnos izotopa C-14 i C-12 ostaju konstantni tokom dugog perioda vremena prilikom korišćenja jedne od metoda datiranja starosti organskih materijala. Ovo je uobičajeni uniformistički pogled na svet koji zastupaju evolucionisti (procesi i pojedina stanja ostaju nepromenjeni tokom izuzetno dugog perioda vremena). U ovom slučaju se ne postupa uniformistički. Ako se odbaci uniformizam sadašnjost više nije ključ za tumačenje prošlosti, kako se to inače tvrdi.

Pretpostavljeno je da se prvobitna atmosfera sastojala od ugljen-dioksida (CO2), ugljen-monoksida (CO), slobodnog vodonika i vodene pare (nekada se smatralo da su bili uključeni i metan (CH4) i amonijak (NH3)). Međutim, u takvoj redukcionoj atmosferi (sa slobodnim vodonikom) – ne bi se mogao formirati ozonski omotač koji štiti Zemlju od ultraljubičastog zračenja, jer molekuli ozona (O3) koji se sastoje od tri molekula kiseonika, ne mogu nastati bez odgovarajuće količine slobodnog kiseonika u atmosferi. Bez ovog omotača, organski molekuli bili bi uništeni. S druge strane, već smo rekli da bi slobodan kiseonik u atmosferi razgrađivao organske molekule (amino kiseline, šećere). Dakle, vrtimo se u "začaranom krugu":

 

Atmosfera sa kiseonikom → Nema aminokiselina → Nema života

Atmosfera bez kiseonika → Nema ozona → Nema života

 

Trebalo bi reći da je postojanje redukcione atmosfere hipotetično i da ne postoje fizički dokazi za nju. Sa druge strane, postoje geološki dokazi za postojanje oksidacione atmosfere u najstarijoj prošlosti. Među njima su: taloženje krečnjaka (kalcijum karbonata) u velikim količinama, okidacija gvožđa u ranim stenama (pojava fero-oksida – FeO)* i način raspodele minerala u sedimentnim stenama.*

Između ostalog, ovo je razlog zašto evolucionisti tvrde da je život nastao u moru, jer su svesni problema slobodnog kiseonika u atmosferi ili problema nepostojanja ozonskog omotača. Međutim, i sa nastankom života u moru postoje problemi! Ispod površine vode ne bi bilo dovoljno energije da se nastavi rast velikih organskih molekula jer nema udara groma.

Potrebno je, dakle, da neke amino kiseline nastanu u atmosferi bez prisustva kiseonika, da se onda nekako prebace u more, pošto nema ozonskog omotača koji bi ih štitio. Iz mora bi morale povremeno da "izlaze" da nastave svoju izgradnju, pošto u moru nema dovoljno energije. Posle svoje izgradnje morale bi brzo da se vrate u more da ih ultraljubičasto zračenje ne uništi. Ovo bi bio komplikovan "proces" i za jedno živo biće koje još nema instikte ili razum o tome šta treba da radi, a kamoli za molekule. Međutim, i kada bi se sve ovo dogodilo, voda ne pospešuje polimerizaciju (rast i izgradnju velikih i složenih molekula) već naprotiv, prisustvo vode pogoduje depolimerizaciji (razgradnja složenih molekula na jednostavnije).

Kada se susretnemo sa svim ovim problemima kao alternativa nam ostaje da zaključimo da su i život i atmosfera sa sastavom sličnim današnjem, morali nastati istovremeno, da bi dalje odvijanje života bilo moguće. Uslovi za život i sama atmosfera su fino podešeni za odvijanje života na Zemlji, što podrazumeva dizajn i inteligentnog Tvorca koji stoji iza tog dizajna. Upravo kao što je i zapisano na samom početku Biblije: "U početku stvori Bog nebo i Zemlju."

Dragan Kršić

POGLEDAJTE I OVE ČLANKE!

Broj posetilaca

Danas7
Juče599
Ovog meseca11057
Ukupno2148088

Currently are 27 guests and no members online


VCNT - Visitorcounter