treci covek sa slike 1

TREĆI ČOVEK SA SLIKE

Platio je najveću cenu, a onda su ga jedni zaboravili, a drugi ga se odrekli.

 * * *

"Verujte svojim očima", čuvena je rečenica kojom će vas mnogi učiti kako treba da se živi. Međutim, ono što vidimo može i da obmane. Nekada je ta obmana namerna, a nekada slučajno nešto previdimo. Zato bi valjalo, uvek i u svemu, tragati za suštinom. Divan primer za to je jedna od najčuvenijih sportskih fotografija svih vremena.

Ono što su atletičari Karlos i Smit uradili bilo je izuzetno hrabro, jer ih je po povratku čekao gotovo linč, a svakako kazne. Dizanje glasa protiv represije na jednom takvom, svetskom događaju, nije moglo da prođe bez posledica. Ali, na toj fotografiji je još neko. Neki belac. "Taj se sigurno nije slagao sa njima", pomisli čovek. Logika nam to nalaže. Vidi se, uostalom, da ne radi isto što i oni, zar ne?

Naprotiv. Taj je čovek je, u tom trenutku, i po posledicama koje su zbog tog trenutka usledile, bio i ostao veći heroj od Džona Karlosa i Tomija Smita.

Zvao se Piter Norman. Australijanac. U to vreme, u Australiji su postojali oštri zakoni koji su branili rasnu segregaciju, nalik onim u Južnoj Africi. I tamo je bilo raznih protesta zbog zabrane dolaska emigranata koji nisu belci, te strašne diskiminacije lokalnog, aboridžinskog stanovništva, kojima su čak i decu oduzimali da bi ih odgajali u belim porodicama. "Aha, Piter Norman ne samo da nije uzeo učešće u protestu dvojice kolega, već je bio i protiv toga!", nekome će se, kao logičan, nametnuti taj zaključak. Opet pogrešan.

Norman je mnoge iznenadio u polufinalu. Istrčao je 200 metara za 20,22 sekunde. Samo su Smit i Karlos bili bolji. U finalu je, ipak, smatran autsajderom. Međutim, čudesno je trčao, naročito završnih 100 metara. Prestigao je Karlosa, osvojio srebro, a njegov rezultat od 20,06 sekundi i dan danas je, 47 godina kasnije, nacionalni rekord Australije. Zlatni Tomi Smit je sa 19,83 postavio novi svetski rekord.

Oniži momak, od samo 178 cm, pred odlazak na podijum razgovorao je sa američkim sprinterima, koji su bili visoki skoro po 190 cm, i pritom zadivljeni Australijancem koji ih je sprečio da osvoje prva dva mesta.

"Veruješ li ti u ljudska prava?", upitali su ga.

"Verujem."

"A u Boga?"

"Veoma."

"Ono što ćemo uraditi...", rekoše mu, pa objasniše svoj plan za protest, "... više je od bilo kog atletskog dostignuća".

"Uz vas sam", rekao im je Australijanac.

To ih je skroz zbunilo.

"Sećam se, očekivao sam da ću u njegovim očima videti strah, a umesto toga video sam - ljubav", priseća se Karlos.

Američki sprinteri su isprva rešili da na trenerke okače bedž "Olimpijski projekat za ljudska prava", bedž koji je označavao pripadnost pokretu za ravnopravnost u sportu. Hteli su da izađu bosi, kako bi simbolizovali siromaštvo crnačke populacije. Onda su se setili i crnih rukavica, još jednog rasprostranjenog simbola, koji je u SAD uvela partija "Crni panteri". Međutim, imali su samo jedan par.

"Neka svako od vas uzme po jednu", ponudio im je rešenje Piter Norman.

Radosno su ga poslušali, ali on je imao i zahtev.

"Ja verujem u ono u šta i vi verujete. Imate li još jedan takav bedž, za mene? Tako bih i ja mogao da vam pružim podršku."

Bedž su pronašli kod jednog trećeg američkog olimpijca, Pola Hofmana.

"Kada su mi rekli šta im je Norman tražio, pomislio sam: 'E, ako mi belac iz Australije traži bedž onda će, Bože zdravlja, odmah i da dobije. Dao sam mu jedini koji sam imao. Svoj", prisetio se Pol Hofman.

"Sve mi je bilo jasno, iz razgovora sa njima, iz njihovih planova. A jasno mi je bilo i da su te planove sproveli u delo kada je glas koji je pevao američku himnu počeo da nestaje. Utišao se. I nestao. Ceo stadion je ćutao".

Smit i Karlos su odmah suspendovani iz američke olimpijske ekipe, izbačeni su i iz olimpijskog sela, a veslač Hofman je optužen za saradnju. Kada su sprinteri stigli nazad u SAD, dobili su veliki broj pretnji smrću, a sačekale su ih i druge ozbiljne posledice.

Oni su se, međutim, oslonili na podršku sebi sličnih. Pregurali su taj strašan period. Postali su heroji, sa pravom. Čak im je ispred Državnog univerziteta San Hoze podignuta zajednička statua. Samo, na toj statui nema Pitera Normana. On ne postoji. Čak i u Australiji je bio "obrisan". Naprasno zaboravljen. Rasizam nije praštao onima koji su digli svoj glas protiv njega.

Razočaran, napustio je takmičarsko bavljenje atletikom, posvetivši se samo amaterskom. Ipak, i pored toga, nailazio je na odbacivanje. Familija ga se odrekla. Timske kolege takođe. Isto i u Savezu. Usled jedne povrede koju je zadobio radeći kao mesar, dobio je i gangrenu, što je dovelo do depresije, na momente i alkoholizma.

"Dok smo mi dobijali sve veću podršku, Piter je stajao sam naspram čitave države. Patio je sam", prisetio se Karlos.

Piteru Normanu su iz Olimpijskog komiteta Australije ponudili posao, baš u komitetu, pod uslovom da osudi potez njegovih kolega, Džona Karlosa i Tomija Smita.

Nije na to pristao.

Zato je cenu plaćao godinama. Decenijama.

Iako je bio i ostao državni rekorder, cenu je platio i 2000, kada uopšte nije pozvan na Olimpijske igre čiji je Sidnej bio domaćin. Poziv za Sidnej je dobio od legendarnog američkog sprintera Majkla Džonsona, olimpijskog šampiona koji je Pitera Normana smatrao uzorom i herojem, a kog je pozvao na svoj rođendan, dva dana pred početak igara.

"On je celog života plaćao cenu svog izbora", rekao je Tomi Smit. "Nije to bio samo jedan običan gest kojim nam je pružio podršku, to je bila njegova borba. Njegova. On je bio belac, beli Australijanac, koji je sa dva crna čoveka zajedno stajao u tom pobedničkom momentu. Sva trojica zajedno, u ime istog cilja."

treci covek sa slike 2Šest godina posle sidnejskih igara, 2006. Piter Norman je preminuo usled srčanog udara. Nije dočekao da mu se država izvini za tretman kroz koji je prošao. To je učinjeno 2012. u australijskom parlamentu.

Na sahrani, skromnoj za heroja njegove veličine, kovčeg su nosila dva čoveka koje mnogi koji su se tu zatekli nisu prepoznali.

Pitera Normana su na svojim ramenima nosili Tomi Smit i Džon Karlos.

Tragajte zato za suštinom, ne samo za onim što se vidi. Tako se i postaje heroj.

Primer Pitera Normana će od sada biti vaš podsetnik na to.

Izvor: Blic / griotmag.com

 

POGLEDAJTE I OVE ČLANKE!

 
 

Broj posetilaca

Danas53
Juče848
Ovog meseca10848
Ukupno2238890

Currently are 60 guests and no members online


VCNT - Visitorcounter