Oskar-Sindler

OSKAR ŠINDLER - POMAGANJE LJUDIMA JE NAJVAŽNIJE

Oskar Šindler, nemački industrijalac koji je u Drugom svetskom ratu spasavao Jevreje od mučenja i sigurne smrti u Holokaustu, rođen je 28.4.1908 u Češkoj.

Tokom rata spasio je 1.200 Jevreja od sigurne smrti tako što ih je zaposlio u svojim fabrikama, koje su se nalazile u današnjoj Češkoj i Poljskoj.

Oskar Šindler je bio sin vlasnika fabrike poljoprivrednih mašina u gradu koji se nekada zvao Cvitau (Zwittau).

Kao oportunistički biznismen, Šindler je bio jedan od mnogih koji je video profit od Nemačkog osvajanja Poljske 1939. godine. Tada je dobio vlasništvo nad fabrikom u Krakovu od Jevrejina koji se zvao Natan Vurzel, pa je, po njegovom savetu, fabriku preimenovao u "Deutsche Emaillewaren-Fabrik" ili DEF, da bi proizvodio emajlirano posuđe. Pridobio je oko 1.200 jevrejskih robovskih radnika uz pomoć svog jevrejskog knjigovođe Isaka Sterna.

oskar-sindler-2Šindler je bio svedok iznenednog upada u Krakovski geto 1942. godine, u kojem su vojnici skupljali naseljenike geta da bi ih prebacili u koncentracioni logor Krakov-Plaszov, i bio je užasnut brojem ubijenih Jevreja koji su radili u njegovoj fabrici. Kao jako uverljiva ličnos, nakon upada u geto povećano je koristio svoje sposobnosti kako bi zaštitio svoje "Šindlerove Jevreje" ("Schindlerjuden"). Tako je skrenuo sa svog puta obogaćivanja da bi spasio Jevreje koji su radili u DEF-u, često koristeći svoj legendarni šarm i laskavost da bi izvukao svoje radnike iz neprilika.

Tri životne faze

Tokom rata bio je hapšen tri puta. Prvi put zbog toga što je poljubio mladu Jevrejku u obraz, a druga dva puta ga je uhapsio Gestapo zbog aktivnosti na crnom tržištu.
U svom životu Oskar Šindler prošao kroz tri faze: prva je bila ta u kojoj ga je interesovao samo novac, druga je bila ta u kojoj je želeo da zaradi novac, spasi svoje radnike i sebe, i na kraju treća u kojoj je shvatio da ne može ostvariti sve tri stvari, nego da se mora odlučiti za jednu od te tri. On se odlučio za najbolju od te tri - za spasavanje svojih radnika.

O svojim motivima jednom je rekao: "Znao sam ljude koji su radili za mene... Kad znaš ljude moraš se prema njima odnositi kao prema ljudskim bićima".

Nakon rata Šindler je emigrirao u Argentinu, gdje je bankrotirao, a u Nemačku se vratio 1958., gde je vodio nekoliko propalih i neuspešnih poslova. Umro je 9. oktobra 1974., u 66. godini života, u mestu Hildeshajm u Zapadnoj Nemačkoj.

Dobitnik je nekoliko nagrada. Između ostalih, 1963. godine odlikovan je u izraelskom "Yad Vashim memorialu" za Holokaust kao Pravednik među narodima, a 1967. godine je u Londonu dobio mirovnu nagradu Martin Buber.

Popularizacija Šindlera kroz film

Šindlerova priča, koju je ispričao prežieli iz Holokausta Poldek Pfeferberg, bila je osnova za knjigu Tomasa Kenilija "Šindlerova arka", koja je kasnije preimenovana u "Šindlerova lista". Na osnovu te knjige Stiven Spilberg je 1993. godine snimio istoimeni film. "Šindlerova lista" je osvojila Oskara za najbolji film, najbolju režiju, scenario, scenografiju, fotografiju, montažu i muziku.

Ovaj film doprineo je da Šindler postane opšte poznat, a važno je napomenuti da je on stvarno bio onakav kakvim ga je Spilberg prikazao u filmu: čovek vođen žudnjom za profitom, no koji kasnije shvata da je spasavanje radnika važnije od novca. Da bi to učinio morao je da troši velike svote novca na dobijanje dozvola i podmićivanje nacističkih zvaničnicika. Šindler je, zapravo, u ovu svoju misiju uložio svo svoje bogatstvo i zatvorio sebi vrata za bilo kakav politički položaj.

Priredila Maja Isović

Izvor: buka

 

POGLEDAJTE I OVE ČLANKE!

Broj posetilaca

Danas473
Juče647
Ovog meseca16143
Ukupno2171514

Currently are 57 guests and no members online


VCNT - Visitorcounter