iluzije-1

ILUZIJE

Ljudi žive od uobraženja, divljenja i osećaja. Dete se kreće u mnoštvu iluzija, i ne voli da mu ih kvare. Kako je mila dečaku njegova fantazija! Kako su mu drage priče o vitezovima i bitkama! Kakav je junak i on sam dok živi sa svojim junacima!

Svet se vrti, žagor života se nikada ne utišava. Svuda po svetu karneval i maskarada dostižu vrhunac. Prekidati to bio bi bezobrazluk. Fascinacije vrlo dugo traju...

Društvo ne voli da mu skidaju masku. Ljudi u svakom životnom dobu žrtve su iluzija. Decu, mladiće, odrasle i starce podjednako vodi jedna ili druga besmislica. Joganidra, boginja iluzije, Proteus, ili Momus ili Gilfi – jer ta sila ima mnogo imena – jači su nego Titani, jači nego Apolon. Malo je onih koji su prisluškivali bogove, koji su prozreli njihovu tajnu [...]
U iluziji ima toliko jastuka koliko u mećavi pahuljica. Budimo se iz sna da uđemo u san. Naravno da su igračke različite, a stepen njihove prefinjenosti srazmeran je vrednosti onoga koji se daje varati. Viši intelektualac traži lep mamac; budale je lako zabaviti. Ali svako se opija svojom sopstvenom ludošću, i parada se nastavlja u svako doba, s muzikom, barjacima i dekoracijama.

Usred te vesele trupe koja se odaje huki i grajanju, pojavljuje se, s vremena na vreme, mladić nevesela pogleda, čijim očima nedostaje potrebna moć da se divi tom prizoru, i koga nešto goni da svu tu svetlucavu mešavinu [...] svede na jedan koren.

iluzije-2Žene su više nego iko predmet i carstvo iluzija. I same očarane, one i druge očaravaju. One gledaju stvari kroz čarobne pejsaže Kloda Lorena. I kako bi čovek smeo, i kad bi mogao da skloniti te kulise, scenske efekte i ceremonije od kojih one žive? Oblast ljubavi je odviše puna patetike i stradanja, i njena atmosfera je uvek sklona opseni.

U tom carstvu iluzija željno grabimo za osloncima i temeljima, ali nema drugih osim poštenog postupanja i strogog odbacivanja svake neiskrenosti i obmane. Ma kakve igre da drugi igraju s nama, mi sami sa sobom ne treba da igramo nikakvu igru; sami pred sobom moramo ostati krajnje pošteni i iskreni. Jednostavne i detinje vrline poštenja i istinitosti smatram korenom svega uzvišenoga u karakteru. Govori kao što misliš, budi što jesi, plaćaj svoje dugove sviju vrsta.

Više volim da važim kao pouzdan čovek sposoban da vraća svoje dugove, čija reč važi kao potpis i zalog, i da budem ono što se ne da preskočiti, rasturiti ili potkopati, više volim to nego sav sjaj i blještavilo u svetu. Ta je stvarna osnova prijateljstva, religije i svega [...] Na vrh ili na dno svih iluzija stavljam ono varanje koje nas još neprestano navodi da delamo i da živimo forme radi, iako u svima lucidnim trenucima vidimo da nam samo ono što stvarno jesmo vredi i kod prijatelja i kod stranaca, i u sudbini i u događajima.

Sudeći po razgovoru ljudi, mislio bi čovek da su bogatstvo ili siromaštvo vrlo važne stvari; naša civilizacija ih i smatra veoma važnim. Međutim, Indijanci kažu da im se čini kako beli čovek, sa svojim zabrinutim čelom, neprekidno u poslu, uplašen i od vrućine i od zime, zatvoren u sobi – ne živi lakše nego oni.

Pojmovi ja jesam i to je moje, koji upravljaju čovečanstvom, samo su varke velike Matere sveta. Razbi, o Gospode svih stvorenja, onu sujetu znanja koja proizilazi iz neznanja. Blaženstvo ljudi započinje s oslobađanjem od zanosa.

Ralf Valdo Emerson
"Iluzije", Upravljanje životom
Beograd, S.B. Cvijanovića, 1923.

POGLEDAJTE I OVE ČLANKE!

 

Broj posetilaca

Danas116
Juče383
Ovog meseca9570
Ukupno2385389

Currently are 53 guests and no members online


VCNT - Visitorcounter