o-ljubavi-ducic

O LJUBAVI (Jovan Dučić)

  

 

 

 

 

Čovek je zaljubljen samo u lepotu,
bilo stvarnu ili uobraženu;
bilo telesnu ili duhovnu.
 
Za ljubav treba nevinosti koliko i za religiju.
Ko nije religiozan ne može biti ni istinski zaljubljen
i zato je u naše vreme tako malo zaljubljenih.
 
Ljubav je i dokaz inteligencije,
jer čovek bez ideja i prostak bez vaspitanja
ne mogu biti zaljubljeni,
pošto je ljubav najveća mudrost i najfinija duševnost.
Ljubav je zato uvek bila privilegija najviših duša,
ako ne i najvećih duhova.
 
Ljubav je čak i herojstvo jer traži žrtve.
Ako se pitamo da li smo voljeni u zamenu ili u istoj meri,
ljubav je tada prebrojana ili taksirana kao moneta ili roba.
 
U ljubavi ne stradaju ljudi koji su mekog srca
nego naprotiv, najčešće stradaju baš oni
koji umesto srca unose svoju grubu sebičnost,
svirepu želju da osvoje i potrebu da despotski zavladaju.
 
Ljudi koji u ljubav unose previše srca manje stradaju,
jer srce sve pročišćuje i ne vidi ništa što nije dobro.
Egoisti su u ljubavi prirodno osuđeni na muke
jer je tada ljubav svedena na najmanju moguću meru.
Nikome se ne robuje mračnije nego samome sebi,
jer naša sebičnost –
to je tamnica pod zemljom na kojoj nema prozora.
Za punu sreću u ljubavi treba biti nesebičan
i prema sebi manje osetljiv.
 
Ljubav je velikodušna i samo stoga ljudi kažu da je slepa.
Ona nikad nije slepa da ne bi videla nečije nedostatke,
ali je plemenita i duševna,
jer ipak sve smatra manjim od ljubavi.
Ljubav je kao i vladalac: najviša kad najviše prašta.
 
Jovan Dučić
(iz knjige "Blago cara Radovana")
 
 

 

Broj posetilaca

Danas173
Juče767
Ovog meseca15284
Ukupno2217382

Currently are 95 guests and no members online


VCNT - Visitorcounter