pesma-o-maksimu-1

PESMA O MAKSIMU (J.J. Zmaj)

U šaljivom tonu, i uz mnogo jezičke kreativnosti koja doprinosi humoru, ova čika-Jovina pesma ukazuje svojim mladim i starijim čitaocima na dva velika bauka svog (i, ponovo, našeg) vremena: praznoverje i nepismenost.

                         

                 

PESMA O MAKSIMU

Kad je Maksim čuv'o stado,
Premišlj'o je uvek rado
O pričama starih baka
I četama vilenjaka.

Bilo podne, tiho, nemo,
Maksim seo pa zadrem'o:
Najedanput, nuto čuda,
Skoči neki starac s duda.

Na starcu je bilo džube*
Od šalim se svetle čoje;
Seda brada do kolena
Od varam te bele boje.

Im'o j' krila k'o u raka,
A rogove ka u miša, -
Oko pasa crven pojas
Od zelena nevidiša.

U ruci mu zlatan kovčeg,
Tvrdo zlato (sve se giba), -
On Maksimu poče zborit'
Tako glasno kao riba.

"Oj, Maksime, čedo moje,
Ili unuče, - šta li si mi,
Preni skokom, skoči okom,
Pa kovčežić ovaj primi!"

U kovčegu laždipaždi
Amulet je bilbiliti, -
Ko pročita šta j' u njemu
Doveka će srećan biti."

pesma-o-maksimu-2

Maksim primi, starac daje
Uzdišući: "Ihahaj!"
Ko mi i sad još veruje,
Neka čita pesmi kraj.

Kad otvori Maksim kovčeg,
Od miline sav pretrnu,
Jer tu nađe hartijicu
Tako belu, čisto crnu.

  Hartija je bila mala,
Jedva veća od tri hvata,
Na hartiji behu slova
Od mokroga suvog zlata.

E, sad samo nek pročita
Pa je srećan, - ali jao,
Još jedanput, dvaput jao!
- MAKSIM NIJE ČITAT ZNAO!

  Ja bih sada mog'o svršit
Ovu pesmu šalozbiljnu
Jer je pesma stigla metu,
Onu metu kuda ciljnu.

Al' još vidim onog starca
Gde se ceri iza luga, -
Ko god danas čitat ne zna
Tom se svaki đavo ruga.

Jovan Jovanović Zmaj

 

 

POGLEDAJTE I OVE ČLANKE!

Broj posetilaca

Danas25
Juče628
Ovog meseca13903
Ukupno2150934

Currently are 26 guests and no members online


VCNT - Visitorcounter