mrtva-luka

MRTVA LUKA (Dobriša Cesarić)

Neki ljudi mnogo razmišljaju o životu, ali ne žive. Oni se drže izreke: "Hvali more, drž' se kraja." Međutim, čoveku je dano da plovi, ne da stoji.

 

 

 

 

MRTVA LUKA

Znam: ima jedna mrtva luka,
I ko se u njoj nađe
Čut će ujutro pjevanje ćuka,
I vidjet će umorne lađe.

Brodovi u njoj vječno snivaju
Kako se brodi,
Al' njihova sidra mirno počivaju
U plitkoj vodi.

I tako u snovima gledaju sreću,
A plovit se boje.
Na jarbole šarene zastave meću
I – stoje.

 Dobriša Cesarić

 

Kao što su brodovi sazdani da brode, da plove po morima i spajaju obale i ljude, tako je i čoveku dano da plovi morem života, jer "život je more". Čovek je stvoren da živi i da se bori, da se izlaže vetrovima i talasima, i hrabro ide napred, ka novim obalama. Iako je potrebno razumno živeti, sa dozom opreza, pa i opravdanog straha, nije čovek onaj ko ceo život provede u luci, u strahu od brodoloma. Nije čovek onaj koji sanja o životu, ali ga ne živi. Samo kad isplovimo iz luke, možemo prepoznati za kakvu smo plovidbu sazdani. Samo kada izađemo iz svog mirnog kutka u kome se ništa ne dešava, možemo na pučini sresti i druge brodove, druge ljude – i sa njima podeliti iskustva plovidbe po okeanima života.

Vladimir Radić

 

POGLEDAJTE I OVE ČLANKE!

Broj posetilaca

Danas81
Juče714
Ovog meseca9535
Ukupno2411697

Currently are 19 guests and no members online


VCNT - Visitorcounter