sirene-1

SIRENE: FATALNA PRIVLAČNOST

"...Dođi, Odiseju slavni, o ahejska velika diko! Zaustavi lađu i stani, da poslušaš pesmu našu. U crnoj lađi pokraj nas nije prošao niko, a da posluš'o ne bi milozvučno pevanje naše..." (Odiseja, XII pevanje)

Obezbedivši svojim lukavstvom pobedu Grka nad Trojancima, Odisej se željno uputio na rodnu Itaku, gde ga je očekivala verna Penelopa. Međutim, put kući potrajaće deset dugih godina, tokom kojih će Odisej lutati kopnom i morem, i susretati različite ljude, pa i mitološka bića, uključujući i sirene.

Prema grčkoj mitologiji, sirene nisu bile žene sa telom ribe, kao što ih predstavlja evropska tradicija pod uticajem skandinavskih mitova, već su one sjedinjavale telo žene i ptice, i predstavljale duše pokojnika. Očigledno, ova drevna grčka tradicija značajno se razlikuje od one erotizovane predstave koju nalazimo u književnosti, slikarstvu i filmskoj umetnosti.

sirene-2Mada nisu bile lepe kao u holivudskim filmovima, sirene su svakako, pripoveda mit, imale toliko milozvučan i zanosan glas da im nijedan smrtnik nije mogao odoleti: privučen njihovom pesmom, završavao je kao žrtva koju bi proždirale. Tako su, za antičke Grke, ove svojevrsne femmes fatales sjedinjavale privlačnu lepotu i smrtnu opasnost. Pesma sirena u velikoj meri nas podseća na čuvenog frulaša iz Hamelina, koji je magičnom svirkom frule oterao pacove iz ovog grada, a onda nezahvalnim i prevarnim građanima koji za to nisu hteli da mu plate, tom istom frulom decu odvukao duboko u šumu, gde su ih, po nekim varijantama priče, jedva našli pošto su platili što su dužni, a po drugima – nisu više nikada.

sirene-4Posle Jasona, koji je na svom brodu imao Orfeja i tako njegovom muzikom očarao čak i sirene, samo je još domišljati Odisej uspeo da ih nadmudri i preživi. Kao što nam priča Homer, Odisej je smislio kako da ne propusti ovaj jedinstveni koncert, a da to ne plati glavom. Ne zavaravajući se gordo da može da se odupre magiji njihove pesme, Odisej je zapovedio svojim mornarima, pre nego što su došli blizu mesta gde su sirene živele – blizu Sicilije, kod Mesinskog prolaza – da ga čvrsto vežu za jarbol, tako da ne može da učini ništa bezumno ponesen pesmom sirena. Samim mornarima voskom je zapušio uši da ne čuju ni svog zapovednika ni sirene, i tako se zaštite.

Kako život prolazi, čovek uviđa koliko je mudra i duboka pouka koju nam lukavi Itačanin šalje kroz svoju borbu protiv samog sebe. Valja imati na umu da su sirene bile u rodu s Muzama, i da njihova grčka imena povezuju lepotu, zvuk i opojnost. Umetnost u celini može biti božanskog ili demonskog nadahnuća, i stoga ili uzdiže i oplemenjuje ili opija kao droga tako da čovek uživa dok tone u dubine svoje propasti. Često nas upravo najlepši, najopojniji glas – lep da ga smatramo gotovo rajskim – odvlači u dubine propasti, i mi tonemo topeći se od miline. Nijedna reklama, na kraju krajeva, nije efikasna ukoliko ne prija dok nas obmanjuje i podmeće nam iskrivljenu sliku stvarnosti. Doduše, niko se lepoj laži nije podao, a da na to prethodno nije sam pristao. Umetnički ukus u onoj meri oplemenjuje čoveka u kojoj je utemeljen na jasnom etičkom principu da ništa nije uistinu lepo ako nije dobro i plemenito – kalokagatia (lepota i dobrota).

sirene-3Veliki francuski pesnik Šarl Bodler, koji je uz pomoć alkohola, opijuma i hašiša lutao po prostranstvima svojih "veštačkih rajeva“, ipak je lucidno uvideo da veštački raj odgovara realnom paklu. Od droga do seksualne proždrljivosti, od gurmanluka do opsesije bogatstvom, od želje za slavom do političke moći, čovek čezne da dostizanjem snažnog zadovoljstva ostvari svoje najdublje želje i strasti, i umiri neku duboku glad u sebi, čiji koren ne može da sagleda. Nije li zadovoljstvo smisao našeg prolaznog i teškog života? Da li je?

Odisej je shvatio da su sirene opasniji neprijatelj od Trojanaca: od neprijatelja se beži jer nam je mrzak i neprijatan, ali se od slasti ne beži, već joj se podaje, osim ukoliko čovek mnogo više uživa u vrlini, i lepotu koja je samoj sebi svrha smatra nedostojnom svog truda i ljubavi.

Odisej je poznavao sebe i želeo sebi dobro. Kao što je smislio kako da Trojance uništi poklonom, tako se sada pobrinuo da jedan drugi poklon ne uništi njega samog. Smislio je kako da bez fatalnih posledica doživi ono što želi i voli, poput onih koji žele da bez posledica eksperimentišu sa zlom. Najvažnije je od svega da Odisej nije bio sam u svom iskušenju – imao je svoje saputnike, sa kojima je prošao ratove i mora. Njima je naredio da ga zavežu, a da sebi zapuše uši da ne mogu da čuju sirene, koliko god lepo pevale. Tako su, na ovaj ili onaj način, i jedni i drugi bili zaštićeni od napasti.

Dok je njegov brod prolazio pored sirena, lukavi Itačanin ostvario je svoju želju da doživi i to – da čuje pesmu muza – ali i da je preživi, nemoćan da pohrli ka njima; s druge strane, mornari su proveslali pored sirena potpuno nesposobni da percipiraju te zanosne zvuke. Na taj način su se svi spasili.

Odisej i njegovi mornari ilustruju dva načina na koje ljudi odolevaju slatkoj propasti. Ili su gluvi za pogubnu strast i zadovoljstvo, i ne reaguju, što znači da im je ukus tako vaspitan da ih ne privlače destruktivna zadovoljstva, ili su sprečeni da odgovore svom iskušenju nekom vrstom fizičke ili psihičke prepreke: zabranom, zakletvom, zavetom ili osećanjem dužnosti. Primera radi, ranije je roditeljski autoritet štitio mlade ljude od siline emocija – pa se nije moglo stupiti u brak iz slepe zanesenosti, ukoliko je autoritet – gluv za zov sirena – procenio da takav izbor supružnika znači potonuće bračnog broda. Defoov Robinson Kruso priča, na početku svoje ispovesti (koja je izostavljena u svim školskim, i ne samo školskim izdanjima ove knjige), kako se uporno, kao omađijan, odupirao očevim savetima da se kloni mora i brodova, i zbog toga – upravo na moru – doživeo nekoliko doslovnih, i istinski duhovni brodolom. Mogli bismo da nabrajamo mnoštvo načina kako mudri ljudi one druge, robove svojih nagona, sprečavaju – ukoliko im neka vrsta autoriteta to dozvoljava – da unište sebe, ali i da unište i druge: tu su testamentarne odluke, zakonske odredbe, zatvori... Neprijatno, ali efikasno.

I, svakako, podložno zloupotrebi, na žalost. Upravo je zloupotreba ovih nasilnih metoda obuzdavanja strasnika dala moćne argumente onima koji su sredinom 20. veka objavili da je "zabranjeno zabranjivati“, i tako otvorili Pandorinu kutiju ljudske samovolje i samodestruktivnosti kroz udovoljavanje sopstvenim prohtevima. Ljudski rod ne prestaje da ide iz krajnosti u krajnost, od nasilja do raskalašenosti, klatno se njiše i njiše, a naše vreme pokazuje da slast više razara duh i telo nego zabrana, jer je malo onih koji iz toga zatvora žele i mogu da pobegnu. Ropstvo strasti uvodi zatim društvo u dekadenciju, koja uvek, koliko je istoriji poznato, označava kraj jedne civilizacije.

S druge strane, glas onih koji nas pozivaju da sebi učinimo dobro nije uvek prijatan. "Vatra! Vatra!“ sigurno nije pesma ni za čije uši. "Ne“ nikom nije milo. Šamar histeriku ne prija, ali ga otrežnjuje. "Bolji je javni ukor, nego tajna ljubav“ (Priče Solomunove 27:5) tvrdi mudri Solomun, koji se razumeo i u ukore i u ljubav. Doduše, nijedna vrsta kritike, prekora, zabrane, pa čak ni savet, nisu ni izdaleka prijatni čoveku kao pohvala, poklon, nagrada ili proslavljanje – jer jedni ranjavaju, a drugi hvale našu sujetu – ali nas samo ovi prvi čine boljim i jačim.

Za razliku od pesme sirena, neprijatne reči prigovora i zamerke teraju mnoge ljude da zapuše uši i pobegnu, a ne da skoče u naručje onom ko ih kritikuje. Tako se gubi dragoceni biser mudrosti zato što je obložen gorkom, a ne šećernom glazurom.

I onda kada smo sami, i kad nema nikoga da nas ukori, glas savesti predstavlja sve samo ne opojnu pesmu muza – taj glas nam tiho, ali uporno, kao da hodamo s kamenčićem u cipeli, govori da smo pogrešili, i da moramo da popravimo ono što je pokvareno, da moramo da plovimo u drugom smeru, daleko od sirena, i ne daje nam mira dok mu se ne pokorimo. Ta muzika, koju nikada ne bismo snimili na svoj ajfon, zasigurno je najlekovitija za čoveka.

Ali opet, ako poslušamo glas savesti, kao i glas prijatelja – pa i neprijatelja – koji ukorava naše mane ili greške, i prestanemo da činimo ono što nije dobro, kakvog li zadovoljstva i miline, kakvog li čistog i uzvišenog mira, kakvog li osećanja snage i plemenitosti u nama! Kakvo li smo breme skinuli s pleća i kakav kamen skinuli sa duše! Kako li se lako osećamo dok letimo visoko iznad područja gde žive slatke i razorne sirene, slobodni i bezbedni! Eto zadovoljstva pravednih i mudrih – ono nije trenutno, zahteva vreme, ali uvek na kraju dolazi, kao nagrada čistoj savesti.

Avaj, kako je malo ljudi koji su iskusili taj bolni, a moćni preobražaj...! Kako ih je mnogo kojima njihove slasti usmeravaju pogled niže, u blato, da ne vide plavo nebo i ne teže visinama...

Poslušnost savesti zasigurno je najjače uže – uže kojim sebe vezuju zreli i mudri ljudi – koje nas može sačuvati da ne hrlimo ka sirenama, već da dosledno plovimo ka našoj večnoj Itaki, na kojoj nema prosaca ni varalica, i gde lepota nije pretvorna ni opasna.

sirene-5Tamo odjekuje lepša pesma, gromovita i uzvišena, iz stotina hiljada grla, pesma svih onih koji su plovili kroz život vođeni glasom nenametljivim, tihim i tankim, glasom koji ih nije mamio užitkom, nego usmeravao savetima i ukorima koji su odzvanjali u savesti. Savest progovara glasom samog Boga. Taj glas, koji im želi dobro, proveo ih je između Skile i Haribde, otrgao iz naručja nimfe Kalipso, sačuvao od Kiklopa, Kirke i i mnogih sirena.

Ne predajmo se raširenih ruku pesmi sirena koje vuku u morske dubine, nego uz podrsku prijatelja, iskreno i čiste savesti, ratujmo protiv samih sebe da bismo uživali u zadovoljstvu koje daju mudrost, razboritost i doslednost.

Umilni i milozvučni glas, prijatno i slatko zadovoljstvo, često su vešte zamke za ljude koji ne znaju za samoodricanje, i slušaju samo svoje nagone i želje. Ko tako živi, ne stiže daleko, i svoje putovanje završava u dubinama propasti, uveren do kraja da je u raju, a ne u paklu. Takvi, upozorava nas Homer, nikada neće stići na svoje rodno Ostrvo, u svoju večnu Otadžbinu.

Tatjana Samardžija

POGLEDAJTE I OVE ČLANKE!

 

Broj posetilaca

Danas242
Juče607
Ovog meseca11899
Ukupno2148930

Currently are 51 guests and no members online


VCNT - Visitorcounter