Opširnije

ASTROLOGIJA I SAVREMENI ČOVEK

Svedoci smo jedne, za doba nauke i tehnike veoma neobične pojave: u poslednjoj deceniji 20. veka i na samom početku 21. astrologija, jedna svakako okultna disciplina, doživljava pravu renesansu. Astrološke prognoze se u medijima, u TV-programima i u većini časopisa, prezentuju kao nezaobilazna poslastica.

Popularno je imati natalnu kartu, a postalo je stvar prestiža imati ličnog astrologa. Astrologija je neosetno ušla u mnoge segmente naše svakodnevice. Često je prvo što o nekom saznamo njegov horoskopski znak. U Americi čak postoje firme u kojima se pored drugih uslova za zaposlenje traži i tačan datum rođenja, tj. zodijački znak.* Astrologija je u današnje vreme postala nešto toliko uobičajeno da njena anahronost više nikom ne smeta. Odakle toliko interesovanje za astrologiju u modernoj eri?

Poreklo astrologije

Astrologija je drevna veština zasnovana na tvrdnji da položaj zvezda i planeta ima direktan uticaj na ljude i događaje. To je složena pojava koja predstavlja obeležje kulturnih tradicija mnogih naroda širom sveta.* Njeni počeci ne mogu se precizno ustanoviti, ali postoje dokazi da je ona nekoliko hiljada godina p.n.e. uživala izuzetno veliki ugled kod naprednih civilizacija Starog veka. Prvi pouzdani zapisi o astrologiji potiču iz trećeg milenijuma p.n.e. od stanovnika drevne Mesopotamije. Njihovo sistematsko posmatranje nebeskih tela, pokrenuto prevashodno religijskim motivima, bilo je početak astronomije i vavilonske astrologije.

U toku svoje istorije, vavilonska astrologija je prošla kroz tri razvojna stupnja od kojih poslednji direktno vodi ka danas najpoznatijoj - savremenoj zodijačkoj astrologiji.

Vavilonska astrologija

Astrologija znamenja je prvi stepen u razvoju vavilonske astrologije, i u njoj se još uvek ne javljaju zodijački znaci. Ona se pretežno bavi događajima od opšteg interesa, predskazujući dobru ili lošu žetvu, rat ili mir. Astrologija znamenja seže unatrag do Hamurabijevog doba, a dostiže svoj vrhunac u vreme Kasita i Asiraca između 1650. i 1400. godine p.n.e. Bila je sastavni deo religije mesopotamskih naroda, koja se zasnivala na obožavanju Sunca, Meseca i pet njima poznatih planeta (Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn).

Najznačajniji astrološki priručnik onog vremena, koji je znatno uticao na helenističku astrologiju kao i na astrologiju uopšte, bio je spis Enuma Anu Enliliz drugog milenijuma p.n.e, zbirka predznaka (predskazanja, znamenja) zasnovanih na pojavama koje su sistematskim posmatranjem neba uočene na Suncu, Mesecu, zvezdama i planetama, i u atmosferi (grmljavina, sevanje i stvaranje oblaka). Osnova za tumačenje pomenutih pojava bilo je verovanje da su mikro i makro kosmos neraskidivo povezani. Nebeska tela su shvatana kao personifikacija određenih bogova koji kontrolišu sve što se dešava na Zemlji.

astrologija-i-savremeni2
Grafika sa prikazom drevnog astrologa

Druga faza vavilonske astrologije, primitivna zodijačka astrologija* (dodekaeterisna ili haldejska astrologija) pojavila se u doba haldejskih kraljeva (VII i VI vek p.n.e.). Haldejska astrologija trajno je uticala na helenističku, a u sprezi sa Mitrinim kultom bila je najrasprostranjenija na području Rimskog carstva. Pored kulta Mitre, njenu religioznu osnovu predstavljali su i medijanski zervanizam i grčki orfizam. U ovom tipu astrologije koriste se zodijački znaci, ali se još uvek navode uopštene prognoze koje nemaju veze sa natalnom horoskopijom.

Genetleologija ili horoskopska (natalna) astrologija je treći stadijum vavilonske astrologije. Ona se razvijala od 5. veka p.n.e. u helenističkom Egiptu, i za religioznu osnovu ima zoroastrizam i metempsihozu (shvatanje o nebeskoj seobi duša). To je zapravo kompletna zodijačka astrologija koja podrazumeva izračunavanje položaja planeta i izradu natalnog horoskopa.*

Oko 100. godine p.n.e. sistem klasične astrologije je skoro u potpunosti izgrađen, ali je njegova nadogradnja vršena i dalje, pri čemu su uvođena i neka nova gledišta.*

Od antičke Grčke do danas

U antičkoj Grčkoj astrologija je takođe bila veoma cenjena. Može se slobodno reći da se u vreme Aleksandra Velikog ceo religiozni i politički život odvijao u njenom znaku. Rimljani su bili pod snažnim uticajem grčke kulture i nauke, tako da su usvojili i njen stav prema astrologiji.

U XV i XVI veku astrologija se čvrsto ukorenila u Evropi. Već tada su u Parizu, Padovi i Bolonji postojali čuveni univerziteti na kojima se ona izučavala. U doba vladavine pape Lava VI, od 1513-1521. godine, na papskom univerzitetu osnovana je čak i katedra za astrologiju. Tokom XVI i XVII veka astrologija je doživela veoma veliki uspon u Evropi. Tada je većina istaknutih državnika i umetnika imala lične astrologe. U XVIII i XIX veku, sa razvojem tehničkih i priro-dnih nauka, interesovanje za astrologiju počelo je da jenjava, da bi u poslednjim decenijama XX veka ponovo počelo naglo da raste.

Astrologija i nauka

Kao što nam je kratki istorijat vavilonske astrologije otkrio, astrologija je od samog svog početka bila neodvojivo povezana sa astronomijom, priznatom prirodnom naukom. Na naučnu prirodu astrologije upućuje nas i etimologija ove reči, koja u prevodu sa grčkog znači "nauka o zvezdama" (astron-zvezda, logos-nauka, reč, poredak).

Jung je rekao: "Astrologija odavno kuca na vrata univerziteta, ona je nauka".* Kao što smo već rekli, fakulteti na kojima se između ostalog izučavala i astrologija postojali su još u Srednjem veku. Danas postoje fakulteti na kojima je astrologija primarni predmet izučavanja, a prvi takav fakultet otvoren je u Americi još 1954. godine.* Značajno je pomenuti i da su se mnogi čuveni naučnici, posebno astronomi, bavili astrologijom, kao što su Galilej i Kepler.

astrologija-i-savremeni3Na osnovu svega pomenutog mogli bismo zaključiti da je tajna popularnosti astrologije upravo u njenom naučnom karakteru i pouzdanosti njenih prognoza. Ipak, videćemo da malo detaljnija analiza osnovnih astroloških postavki ne otkriva astrologiju u ovakvom svetlu.

Za početak, nabrojaćemo samo neke tačke u kojima astrologija odstupa od "zlatnog pravila" naučne delatnosti, od objektivnosti.*

Problem precesije

Prvi astrolozi nisu znali za precesiono kretanje ose i ekvatora Zemlje oko pola ekliptike*, pa je zbog toga i nisu mogli uzeti u obzir u svom sistemu. Dvanaest znakova zodijaka prvobitno su se poklapali s položajem dvanaest istoimenih sazvežđa. Međutim, zbog precesije, sazvežđa su se u odnosu na astrološke zodijačke znake pomerila za oko trideset stepeni (1/12 kruga) tokom poslednjih 2000 godina. To znači da je sazvežđe Device sada u znaku Vage, sazvežđe Vage je u znaku Škorpije itd. Tako, ako je neko rođen 1. septembra, astrolozi ga proglašavaju Devicom, ali Sunce je u tom trenutku bilo u sazvežđu Lava...

Prividna slika neba

Sazvežđa koja se uzimaju u obzir pri izračunavanju horoskopa ne nalaze se tamo gde ih mi vidimo. Zvezde nekih sazvežđa samo izgledaju zajedno i na tom mestu.

Po dr Džeklin Miton, članici Britanskog Kraljevskog astrološkog društva "ni jedan od sadašnjih znakova zodijaka nije na svom mestu, a nedostaje i 13. znak, Zmijonoša (ili Zmijolovac), za rođene između 30.11 i 17.12. Zmijonoša je kasno primećen, kada je sfera zvezdanih uticaja već bila podeljena, pa je on ostao 'beskućnik'. Škorpiji su takođe 'skraćeni pipci' pa je tako formirano sazvežđe Vage."

Ogroman broj nebeskih tela (zvezda i planeta) ne vidi se sa Zemlje zbog svoje velike udaljenosti. Astrologija ih ne uzima u obzir u svojim proračunima iako, po njenom shvatanju, nije važno koliko je nebesko telo udaljeno od Zemlje, kao ni njegova masa, već samo prividan položaj koji ono zauzima na nebu, tj. jedna koordinata.

Svemir ima tri dimenzije, a astrolozi vide samo dve. Zvezde u sazvežđima ne nalaze se u jednoj ravni, kako to astrologija predstavlja, nego su raspoređene trodimenzionalno, "u dubinu". Sazvežđa izgledaju dvodimenzionalno samo kada se posmatraju sa Zemlje. Uz to, sa drugih tačaka u svemiru raspored zvezda unutar njih izgleda sasvim drugačije.

Zvezde u istom sazvežđu veoma su udaljene jedna od druge pa se nameće pitanje kako mogu zajedno da imaju uticaj, i to na samo jedan deo čovečanstva.

Starim astrolozima se činilo da se Sunce i planete kreću kroz sazvežđa koja su videli na nebeskom svodu, što je svakako samo privid.

U drevnoj astrologiji bilo je poznato samo pet planeta (od Merkura do Saturna) dok su ostale planete uključene u proračun mnogo kasnije.* Astrološka tradicija takođe tvrdi da su Sunce i Mesec planete.

Problem začeća i rođenja

Još jedan problem za astrologiju povezan je sa činjenicom da se horoskopi izrađuju na osnovu časa rođenja, a ne časa začeća. Danas je opšte poznata činjenica da je beba živa još u materici i da trenutak rođenja ni po čemu nije važniji od trenutka začeća.

astrologija-i-savremeni4
Drvorez iz knjige "De conceptu et generatione hominis" (O čovekovom začeću i rođenju) J. Ruefa, iz 1587. godine. Trenutak rođenja ima presudnu ulogu u astrologiji. Dok se babice trude oko porođaja, dva astrologa posmatraju stanje nebeskih tela i izračunavaju horoskop.

Kako je moguće da astrološki faktor ne ostavi traga u prvih devet meseci života ploda (što je preko 23 miliona sekundi), a da ostavi traga samo u prvoj sekundi po rođenju? Pošto se svi nasledni činioci prenose začećem, iz toga logično sledi da bi planete i zvezde trebalo da počnu da utiču na sudbinu odmah nakon začeća, a ne rođenja.

"Još u vavilonsko-helenističkoj astrologiji bile su prisutne brojne rasprave po pitanju presudnosti trenutka začeća ili rođenja za astrološko 'uobličavanje' čoveka."* Ali, čak i kada bi astrolozi zaključili da je trenutak začeća presudan, u većini slučajeva bilo bi gotovo nemoguće tačno odrediti taj trenutak.

Statistički metod

Da je astrologija zaista nauka, ona bi u skladu sa opštom prirodom svojih tvrdnji iste morala zasnivati na saznanjima do kojih se došlo statističkim metodom. Na primer, ako se tvrdi da sve osobe rođene u znaku Bika imaju određene osobine, trebalo bi da te tvrdnje proizilaze iz istraživanja pomoću kojih se došlo do tih opštih zaključaka. Međutim, u astrologiji stvari ne stoje tako.

Neka istraživanja zasnovana na statističkom metodu ipak su vršena, ali se nije došlo do, za astrologe, očekivanih rezultata. U jednoj studiji, Pol Koderk, astronom Pariske opservatorije, ispitao je datume rođenja 2817 muzičara i zaključio sledeće:

"Muzičari se rađaju tokom cele godine, bez nekog pravila. Nijedan zodijački znak ne utiče povoljno ili nepovoljno na njih."*

Blizanci

Rođenje blizanaca je stalni izvor neprilika za astrologe. Pošto se rađaju u isto vreme i na istom mestu, trebalo bi da imaju iste osobine i sudbinu. Ipak, poznato je da blizanci mogu da budu veoma različiti, mogu živeti potpuno različitim životom, iako su rođeni u vremenskom intervalu od samo nekoliko minuta.

Tumačenja mogu varirati od jednog do drugog astrološkog priručnika i od jednog do drugog astrologa, a često se kao plod prakse i intuicije uvode i nova gledišta.

Karakteristike znakova

Videli smo da astrologija do znanja o karakteristikama određenih znakova i planeta nije došla statističkim metodom. Na koji su onda način astrolozi došli do tumačenja astroloških fenomena? Može se zapaziti da se osobine koje poseduju bića (ljudi – Vodonoša, Devica, Blizanci, Strelac; životinje – Rak, Jarac, Ovan, Lav; bogovi – Venera, Mars...) po kojima su sazvežđa i planete dobili imena, pripisuju i ljudima koji su, po astrologiji, pod njihovim uticajem. Tako, na primer, ako je neko rođen u znaku Jarca (tj. Sunce u njegovoj natalnoj karti se nalazi "u" sazvežđu Jarca) njemu se pripisuju osobine koje odlikuju ovu životinju: upornost, istrajnost, žilavost itd. Međutim, planete i sazvežđa su svoje nazive dobili sasvim proizvoljno. "Imena sazvežđa ... su često rođena igrom fantazije, koja je omogućavala da se u rasporedu zvezda vide konture zemaljskih stvorenja. Tako su npr. tamo gde mi vidimo Velikog Medveda drevni Egipćani videli noge Bika".*

Na kraju, iako smo svesni da u nauci argument autoriteta nije argument, navodimo i izjavu grupe od 180 naučnika (od kojih su 18 dobitnici Nobelove nagrade), koja je 1975. godine objavljena u časopisu The Humanist:

astrologija-i-savremeni5"Mi verujemo da je došlo vreme da silno i otvoreno osporimo šarlatanske tvrdnje astrologa. Oni koji žele u to da veruju moraju znati da principi astrologije nemaju nikakav temelj. U potpunosti je pogrešno zamisliti da sile zvezda i planeta mogu na bilo koji način u trenutku našeg rođenja uobličiti našu budućnost."

Dakle, iako mnogi ljubitelji astrologije rado ističu njenu povezanost sa naukom, došli smo do zaključka da astrolgija nema nikakav naučni temelj. Videli smo da astrologija počiva na shvatanjima starim više hiljada godina, kada ljudi nisu znali da se zvezde i planete samo prividno okreću oko Zemlje, da je udaljenost nebeskih tela od Zemlje različita (pa prema tome i intezitet njihovog uticaja), kada nisu znali da se glavne karakteristike čovekove ličnosti genetski determinišu u trenutku začeća, a ne kasnije. Prema astronomskim podacima, videli smo da je astrologija zapravo bliža magiji nego nauci. Međutim, pošto astrolozi koriste komplikovanu terminologiju, često stvaraju utisak da poseduju veliko znanje, dostupno samo određenim ljudima.

Kako astrolozi ipak pogađaju?

Neko će možda reći: "Dobro, svejedno je da li je astrologija nauka ili nije, ako njena predviđanja pogađaju. A svi znamo da astrolozi često puno toga pogode."

Kako se događa da astrolozi u svojim prognozama pogađaju?

Neprecizne formulacije

Astrološke formulacije su često široke i neprecizne, tako da se mogu tumačiti veoma fleksibilno, na više različitih načina, npr. "Pazite na kola" može značiti da ćete imati udes, ili da će vam "pauk" odneti auto, ili da ćete ga pozajmiti neopreznom prijatelju, ili da će se pokvariti ili....ili....

Pri izradi natalnog horoskopa ova fleksibilnost tumačenja je još veća, jer nije u pitanju samo jedan znak, već je sada prisutan čitav niz pozicija planeta u kućama i odnosi tih planeta, od kojih neke mogu doći do izražaja, a neke ne, što po astrolozima zavisi od povoljnih ili nepovoljnih okolnosti za njihovo ispoljavanje i od stava samog subjekta, tako da sve "može da bude, ali ne mora". Tako postoji bezbroj varijanti za tumačenje jedne natalne karte.*

Upravo na ovakve široke mogućnosti tumačenja nadovezuju se prirodni "talenti" i snalažljivost samog astrologa.

"Jedan student psihologije na Sorbonskom univerzitetu u Parizu želeo je da piše doktorsku disertaciju o psihologiji sujeverja. Da bi sebi pomogao, dao je oglas u novinama tvrdeći da je astrolog. Obećao je da će svakome ko plati određenu sumu poslati detaljni horoskop. Mladi čovek primio je veliki broj pisama i sa prihodom je bio u stanju da finansira svoje studiranje na univerzitetu. Svima je slao isti horoskop koji se zasnivao na pravilu da svaka izjava mora biti višesmislena. Povrh svega uključio je pretpostavku o pozitivnom karakteru osobe, što je svako želeo da poveruje. Na kraju je bio obasut pismima zahvalnosti. Zatim je napisao doktorsku tezu. Njegov eksperiment je bio potpuno uspeo."*

Neusklađeni sistemi

U astrologiji postoji problem autoriteta. Astrološki sistemi su često dijametralno različiti, tako da astrolozi na zapadu ne bi tumačili neki horoskop na isti način kao kineski astrolozi, na primer. Kako astrolozi koriste različite sisteme, ista osoba bi mogla otići dvojici astrologa i dobiti dva potpuno suprotna uputstva o ponašanju za isti dan. Često se dešava da u različitim dnevnim novinama nađemo dva potpuno različita astrološka predviđanja.

Astrologija i psihologija

Posao astrologa veoma je sličan poslu psihologa (poznato je da na astrološkim fakultetima psihologija predstavlja jedan od glavnih predmeta izučavanja). Za tumačenje natalnog horoskopa potrebno je dobro poznavanje ljudskih karaktera, sposobnost dobrog zapažanja, iskustvo i intuicija. Sve ovo treba da pomogne astrologu da se, koliko je moguće više, prilagodi svom klijentu.*

Moć sugestije

Svedoci smo da astrolozi puno toga pogode uprkos netačnim podacima o nebeskim telima, u većoj meri nego što bi pogodili nasumičnim nagađanjem. Tako su, na primer, često mnogi Lavovi borbeni, Jarci uporni i pedantni, Rakovi osećajni, Ovnovi vođe. Kako je to moguće?

Astrologija može imati snažno sugestivno delovanje, ne samo u ličnom kontaktu s astrologom već i posredno preko svakog astrološkog teksta. Deca su na ovakve sugestije najosetljivija, jer se nalaze u periodu kada je karakter najprijemčiviji na spoljne uticaje. Deca, kao i odrasli ljudi mogu podsvesno da usvajaju one osobine koje im astrolozi pripisuju, a opasnost leži baš u tome što se ovaj proces odvija potpuno neprimetno.* Princip da se čovek preobražava u ono čime se njegov um bavi, u praksi je bezbroj puta potvrđen, ali se ipak ne obraća mnogo pažnje na njega, čak je mnogima i nepoznat.

Indikativno je i to da mnogi ljudi veoma pozitivno reaguju kada u astrološkoj prognozi vide nešto što se poklapa sa njihovom realnom situacijom, a da često malo pažnje obraćaju i brzo zaboravljaju veliki procenat netačnih predviđanja.

Religiozne osnove astrologije

Astrologija, kao što smo već pomenuli, ne uzima u obzir masu ni udaljenost planete ili zvezde od Zemlje, što znači da se astrološki proračuni ne zasnivaju na fizičkim uticajima nebeskih tela na ljude, tj. nemaju veze sa gravitacionom ili elektromagnetnom silom. Zapravo, Vavilonci, utemeljivači savremene astrologije, smatrali su da božanstva u koja su verovali (bog Šemeš - Sunce, boginja Ištar - Venera, Nanar-sin - Mesec) utiču na njihove živote. Dakle, ako verujemo u astrologiju, mi zapravo verujemo da našim životima upravljaju drevni vavilonski bogovi, da nam oni daju ili oduzimaju snagu i stvaraju povoljne ili nepovoljne okolnosti.

Pitanje je kako se u jednoj tako naprednoj civilizaciji kao što je bila vavilonska pojavilo ovakvo verovanje. Retki su pokušaji da se na ovo pitanje da zadovoljavajući ogovor.

Biblijsko objašnjenje

U Bibliji je zapisano da se Lucifer, najmoćniji od svih anđela i svih stvorenih bića u Svemiru, u jednom trenutku u prošlosti pobunio protiv Boga i pokušao da se izjednači sa Njim, ponesen visokim sposobnostima kojima je bio obdaren.* Ali, on je želeo samo Božji položaj, ne i njegov karakter.* Lucifera je ispunila želja da mu svi služe, da vlada umovima i životima drugih bića. Pobunjenički duh primila je trećina anđela* koji sada, kao zla duhovna bića (demoni*), na planeti Zemlji deluju kroz razne religije* predstavljajući se kao "bogovi". Ovi zli anđeli, koji poseduju nadljudske moći, deluju kroz sve lažne religije i okultne pravce od "bezazlenih" i "korisnih" pojava kao što su astrologija, gatanje, bioenergija, transcedentalna meditacija, telepatija, do još opasnijih pojava kao što su spiritizam (prizivanje mrtvih), magija (crna, bela, vudu...), satanizam i dr. Po Bibliji, ljudi koji u ovo veruju nisu samo praznoverni već i prevareni.* Sotona i demoni imaju mnogo veće sposobnosti od ljudi. Ova moćna bića imaju veliko znanje o prošlosti i sadašnjosti, jer su pratila i prate život svakog čoveka od rođenja do smrti, pa mogu uspešno predvideti veliki broj budućih događaja. Tako ova bića uspevaju da steknu poverenje mnogih ljudi i kroz istoriju su varala mnoge, čak i najnaprednije civilizacije, kao što su bile egipatska, vavilonska, grčka i druge. Oni su delovali kroz njihova "božanstva" zavodeći umove miliona ljudi. Danas, na početku XXI veka, deluju na savremeni način - kroz moderne religije i okultne pravce, neretko pod plaštem nauke. Mnogi državnici i njihove supruge, političari, biznismeni, muzičari i drugi, izjavljuju da za sve bitne odluke konsultuju ličnog astrologa, čiji je savet izvor njihovog uspeha.To predstavlja dobru reklamu za astrologiju i mnoge ljude navodi na zaključak da ako žele da budu uspešni i bogati, treba da se obrate astrologu.

Posledice bavljenja astrologijom

Poklanjajući poverenje astrologiji, mi otvaramo vrata negativnim uticajima demona na celokupni naš život. Astrologija može da utiče na izbor prijatelja, bračnog partnera, posla, iako u njoj često ne postoje jasni kriterijumi za dobro i zlo. Zapravo, u rečniku astrologije nema mesta pojmovima kao što su greh, pravednost, dobro, zlo. Svaki fenomen ima samo svoje psihološko objašnjenje. Saveti astrologa neretko su i pozivi na nemoral: "promenite partnera", "doživećete ljubavnu avanturu" i slično.

Astrologija može biti i dobar izgovor za prebacivanje odgovornosti za vlastite postupke i izbore na nešto ili nekog drugog, u ovom slučaju - na kosmos. Pre više godina jedan čovek iz Majamija optužen je zbog napada, pljačke i silovanja. Na suđenju doveo je grupu astrologa koji su tvrdili da se on nije mogao odupreti zlim porivima "zbog nepovoljnog ustrojstva planeta". Zamislite društveni poredak u kome bi vladali astrološki zakoni. Ne biste smeli da se venčate sa osobom koja vam se sviđa, jer nije vaš odgovarajući astrološki partner; ne bi vas primili na posao, samo zato jer ste rođeni u "pogrešnom" znaku; bili biste diskriminisani ili favorizovani samo zbog datuma i vremena svog rođenja.

Astrologija i sudbina

Mnogi astrolozi veruju da su predviđanja astrologije nepromenjiva. U časopisu Tajne, broj 6 iz 1988. godine, jedan astrolog tvrdi sledeće:

"Na lični horoskop nije moguće uticati. Sudbina koja je u njemu upisana ne može se menjati. Nešto u nama, a u vezi sa zvezdama jednostavno nas vodi u tom smeru."

Pored ove fatalističke struje postoje i astrolozi koji smatraju da astrologija daje samo obrasce događaja, određene smernice koje se, zavisno od okolnosti, pa čak i ličnog izbora, mogu ostvariti ili ne. Ipak, astrološke prognoze su tako formulisane da navode ljude da veruju u postojanje sudbine, predodređenja.

Traženje psihološke sigurnosti

Vraćamo se sada na pitanje sa početka: šta je to što astrologija nudi modernom čoveku? Videli smo da to ni izdaleka nije naučna disciplina i da njena predviđanja nisu pouzdana, iako je izvor njene inspiracije ponekad natprirodan. Međutim, očigledno je da se preciznost od astrologije i ne traži, jer je u bujici životnih neizvesnosti posezanje za astrologijom, kod mnogih ljudi, zapravo vapaj za smislom i panična potraga za sigurnošću. Ovu tvrdnju dobro ilustruje činjenica da se povećano interesovanje za astrologiju uvek poklapalo sa periodima opšte nesigurnosti. O tome svedoči i primer naše zemlje.

Jedan naš poznati astrolog u prologu svoje knjige Tajni uticaj planeta napisao je sledeće reči:

"Kako je tajna čovekova sudbina, kako je zagonetan njegov život! Hoće li nam ikad to večno ćutanje što nas okružuje došapnuti smisao čovekovog života na Zemlji? Da li će doći dan, kada će iz oblaka neumitnog i patnje izaći glas koji će nam reći šta da radimo na ovom svetu gde vlada bol?"*

Potraga za identitetom

Čuveni imperativ nosce te ipsum (upoznaj samog sebe) prosto proganja svakog čoveka, bio on toga svestan ili ne. Želeli bismo da što više saznamo o sebi, da shvatimo ko smo zapravo. Tako mnogi ljudi pokušavaju da pomoću astrologije dobiju odgovor na pitanje "ko sam ja".

Iako je okružen najsavremenijim tehničkim uređajima, obrazovan na najnovijim naučnim saznanjima, i pripada verovatno u mnogo čemu najnaprednijoj civilizaciji u celoj ljudskoj istoriji - očigledno je da moderni čovek oseća da je nemoćan da reši enigmu svog postojanja i opstanka. Zato čovečanstvo nije napustilo stara verovanja u kosmička (astralna) božanstva i verovanje u predestinaciju (predodređenost sudbine) "voljom bogova", što je upravo pozadina astrologije.

Videli smo da astrologija ne može da pruži ljudima sigurnost koju traže, niti im može dati odgovore na suštinska pitanja koja muče ljudski rod. Čak i kada bi astrološke prognoze budućnosti bile pouzdane, u nama bi i dalje ostala nezadovoljena potreba za ličnim kontaktom sa Onim koji je stvorio zvezde, planete i nas same, koji nam jedini može odgovoriti na pitanja: odakle sam došao i kuda idem.

priredila:

Marija Pantić

POGLEDAJTE I OVE ČLANKE!

Broj posetilaca

Danas56
Juče462
Ovog meseca6880
Ukupno2382699

Currently are 31 guests and no members online


VCNT - Visitorcounter