muzika1

MUZIKA – MOĆAN UTICAJ

Nikada u istoriji čovečanstva nije postojalo toliko različitih vrsta muzike kao danas, istovremeno lako dostupnih tako velikom broju ljudi. Razvoj elektronskih medija u drugoj polovini 20. veka predstavljao je revolucionaran korak kada je u pitanju prisustvo muzike u našem svakodnevnom životu.

U prošlim vremenima muzika je bila dostupna samo ljudima koji su je neposredno izvodili ili koji bi prisustvovali određenim društvenim događajima i religijskim ceremonijama. Sada je muzika dostupna svakome i u svakom trenutku – možemo koristiti muziku da bismo uticali na lično raspoloženje, aktivnosti i osećanja, ili da stvaramo atmosferu koja će uticati na ponašanje i osećanja drugih ljudi. Ona je uobičajeni background svakidašnjice modernog čoveka – uz nju učimo i radimo, odmaramo se i veselimo, nezaobilazna je u svakom filmu i televizijskom programu. Kao takva ona se stapa sa atmosferom i našim aktivnostima, i postaje gotovo neprimetna, a vrlo retko se dovodi u pitanje mišljenje da je njen uticaj potpuno bezazlen. Većina ljudi i ne razmišlja o uticaju koji muzika ima na fizičko i mentalno zdravlje, na svest i podsvest. Nekritički stav prema onome što nam se nudi, bilo da su to informacije iz medija ili hrana u samoposluzi, pasivno povođenje za reklamama, kao i druge bolesti savremene potrošačke civilizacije, odražavaju se i na naš izbor muzike.




U ovom tekstu cilj nam je da ukažemo na moćan uticaj muzike na fizičko i mentalno zdravlje, koji je bio dobro poznat još narodima Starog veka. Razmotrićemo i neka najnovija istraživanja koja govore o uticaju koji muzika ima na razne sposobnosti, inteligenciju i kreativnost čoveka, analizirajući neke osnovne osobine same muzike, kao i fiziologiju procesa slušanja.

Kroz istoriju

Narodi Starog veka su smatrali da muzika utiče na zdravlje i moral, a posebno u staroj Kini i Grčkoj muzičkom obrazovanju se poklanjala naročita pažnja.

Biblija je jedan od najranijih tekstualnih izvora koji svedoče o korišćenju muzike u lečenju, a tek u 18. veku su ovakve pojave zabeležene u profesionalnoj literaturi kao angedote, dok su u 19. veku zabeleženi i prvi ekseprimenti u toj oblasti.

U 20. veku otpočelo je intenzivnije korišćenje muzike u lečenju stresa i neuroza nastalih usled urbanog stila života modernog čoveka, kao i za lečenje bolesnih ili ranjenih u ratovima.

Stara Kina

Koliki značaj je pridavan muzici u društvenom životu starih Kineza zaključuje se po njihovom shvatanju da je dobra muzika ona koja utvrđuje poredak, dok loša muzika utiče na to da čovek prestaje da vlada sobom i da se povinuje gospodarima. Stari Kinezi su smatrali da muzika odražava harmoniju prirode, moralne osnove društva i da leži u osnovi zakona sveta, oblikujući dušu i karakter.

Jedna od prvih odluka svakog novog vladara koji bi došao na vlast u staroj Kini bile su izmene u muzici – jer, da je imala dobru muziku, smatralo se, prethodna dinastija ne bi propala. "Ako je kraljeva ljubav prema muzici vrlo velika, njegovo kraljevstvo će postati dobro", rekao je Mencije, kineski filozof i Konfučijev sledbenik.

Stari Grci

Poput orijentalnih naroda, i Stari Grci su muziku posmatrali i prosuđivali sa etičkog stanovišta, nastojeći da ustanove koliko im donosi zla, a koliko dobra. U tome su znatno nadvisili svoje prethodnike, izgradivši čitav sistem moralne podobnosti ili štetnosti pojedinih napeva, odnosno lestvica na kojima su izgrađeni. Melodije izgrađene na pojedinim lestvicama imale su posebnu izražajnost, koja je zavisila od odnosa među tonovima u toj lestvici. Na toj izražajnosti temeljio se pozitivan ili negativan stav prema melodijama, pa tu treba tražiti temelje grčkog etosa u muzici. Stari Grci su smatrali da su dorski napevi muževni, ozbiljni, veličanstveni, prikladni za ostvarenje pune duhovne ravnoteže i za herojske ratničke poduhvate, da su frigijski izazivali uzbuđenja i strasti, lidijski bol, a miksolidijski navodili na raskalašnost. Platon je, isto tako, dorsku lestvicu okarakterisao kao muževnu, miksolidijsku i lidijsku kao raznežene, a frigijsku pogodnom za dovođenje do ekstaze.

Grci su čvrsto verovali da u muzici postoji sugestivna moć kojoj čovek mora podleći. Ta će moć u njemu razvijati odlučnost, muževnost, hrabrost, marljivost, ali ga može nagnati i na lenjost i mlitavost. Omladina mora da uči muziku i to dobru. Takva shvatanja kulminirala su u poznatoj izjavi grčkog filozofa Platona: "Što je u državi bolja muzika, bolja će biti i država!". Muzika, prema ovom shvatanju, ne sme služiti pukoj zabavi – njen cilj je skladno usavršavanje čovekovog duhovnog života, stišavanje i smirivanje zlih strasti i pobuda. Platon je smatrao da u prvih 10 godina obrazovanje treba da bude pretežno telesno, ali da bi samo atletske i gimnastičke vežbe učinile ljude jednostranim. "Nije li muzičko vaspitanje baš zato tako moćno što harmonija i ritam silaze u dubinu duše i vrše na nju najjači uticaj na taj način što unose u nju plemenito držanje, i tako stvaraju plemenitog čoveka...?" (Platon, Protagora). On u svom delu Republika naglašava da u vaspitanju mora postojati ravnoteža između muzike i fizičkog vežbanja. Previše muzike učiniće od mladog čoveka mekušca, mlitavca, neurotika, dok će ga preterano bavljenje fizičkim vežbama pretvoriti u prostaka, nasilnika i neznalicu.

Platonov učenik Aristotel u svojoj Politici objašnjava način na koji muzika deluje na volju. Prema njegovim rečima muzika neposredno oponaša (tj. predstavlja) strasti, odnosno duševna stanja: blagost, ljupkost, ljutnju, hrabrost, umerenost. Ako dakle neko sluša muziku koja oponaša neku strast, ta će strast i njega obuzeti; pa, ako duže vreme bude redovno slušao muziku koja rasplamsava niske, sramotne strasti, sva će njegova narav biti prožeta baš takvim strastima. No, bude li slušao drugačiju muziku, koja oplemenjuje, postaće i on plemenitiji.

muzika5

Saul i David – depresija i muzika

Jedan od najranijih izveštaja o snažnom uticaju muzike na ljudsko zdravlje nalazimo u biblijskom izveštaju o Saulu i Davidu.

David je još od najranijeg detinjstva bio obdaren izuzetnim muzičkim darom, tako da su njegova pesma i sviranje na izraelskom kinoru (vrsta lire, slična grčkoj kitari) impresionirali ljude koji su ga slušali. David je bio pozvan na Saulov dvor da sviranjem kinora i pevanjem pomogne u borbi protiv demonske bolesti koja je obuzela Saula. "I kad bi zli duh Božji napao Saula, David uzevši liru udarao bi rukom svojom, te bi Saul odahnuo i bilo bi mu bolje, jer je duh otišao od njega."*

Slučaj Farineli

Poznati primer dejstva muzike na čovekovo psihičko zdravlje je i priča o italijanskom kastratu i njegova dva depresivna pacijenta na španskom dvoru.

Glavnu ulogu u ovoj priči ima jedan od najčuvenijih operskih pevača svih vremena, Karlo Broski poznatiji kao Farineli (1705-1782). Farineli je bio oprski pevač, kastrat, veoma popularan širom Evrope. Vrhunac njegove karijere bio je od 1734. do 1736. godine, kada je nastupao u opera "Artakserks". Njegov glas, koji je u opsegu imao više od 3 oktave, sa jakom osećajnošću i jednostavnošću lako je doticao srca širokog auditorijuma.

U toku 1737. godine Farinelijeva karijera je doživela oštar preokret. Odgovornost za ovo nosi španska kraljevska kuća Burbona, dinastija opterećena naslednim duševnim bolestima, koje su se izražavale dubokom depresijom, a često i ranim i kompletnim ludilom. Prvi kralj iz dinastije Burbona Filip V došao je na presto 1713. godine.

Muzika je najrazgovetniji, najartikulisaniji jezik nesvesnog... Muzički sadržaj je najjači čulni stimulans za koji se zna... ona deluje na naše emocionalne sposobnosti jače i brže nego bilo koja druga aktivnost.

Njegova snažna melanholija već se manifestovala u to vreme. Kao rezultat ovog poremećaja pao je u depresiju koja ga je činila nesposobnim za sve, pa je prepustio vladanje svojim ženama Mariji Lujzi Savojskoj i kasnije Elizabeti Farneze Parmskoj. Posle sinovljeve smrti Filipova depresija je kulminirala. Od tada je provodio dane u krevetu, pustio da mu porastu kosa i nokti, živeo u najdubljoj tišini i samo je noću ustajao da malo jede.

Godine 1737. njegova žena Elizabeta dovela je poznatog operskog pevača Farinelija na dvor da ga predstavi Filipu V. Početkom avgusta 1737. duševno stanje bolesnog kralja se popravilo. U sobi pored Filipove organizovan je koncert na kome je pevao Farineli. Jedva da je završio svoju prvu ariju, kralj je pokazao da je duboko dirnut. Posle druge arije pozvao je pevača u sobu, obasuo ga komplimentima i tražio treće izvođenje. Posle koncerta kralj je tražio od Farinelija da kaže šta želi kako bi ga nagradio. On je sve odbio, samo je tražio od kralja da ustane, brine se o sebi, zaboravi svoju depresiju i prihvati državničke obaveze. Na čuđenje svih, Filip V se ubrzo pojavio u državnom savetu.

Posle ovoga Farineli je prihvatio da se preseli u kraljevsku palatu. Nije prošao ni jedan dan da nije bio pozvan oko ponoći u kraljevske odaje. Pevao je arije 4 sata, praćen kraljevskim orkestrom i razgovarao sa Filipom V o različitim temama.

Kada je Filip V umro, 1746. godine, malo toga se promenilo u životu Farinelija. Filipov sin i naslednik Ferdinand VI (1713-1759.) ispoljio je iste psihičke simptome kao i njegov otac. I njemu je puno koristilo slušanje Farinelijevog pevanja, tako da nije bilo govora o tome da se prekinu njegove usluge.

Godine 1758. umrla je Ferdinandova žena i ubrzo zatim, kralja je obuzelo potpuno ludilo. Farineli je nastavio da ga posećuje do smrti 1759. godine. Tada se pevač vratio u svoju rodnu Italiju, gde je u seoskoj kući blizu Bolonje nastavio da glasom očarava brojne slušaoce.

Farineli je bio najstariji poznat muzikoterapeut koji se usudio da se bavi tretmanom depresivnog pacijenta.

muzika3Muzikoterapija danas

Očigledno je da muzika utiče na nas hteli mi to ili ne. Kako objasniti ovako snažan uticaj muzike na čoveka?

Istraživanjem uticaja koji muzika ima na ljudsko telo najviše se bavi grana medicine pod imenom muzikoterapija čije su osnove postavljenje sredinom 20. veka u SAD. Još 1944. godine u Vašingtonu je osnovana ustanova Music Research Foundation sa ciljem da istražuje i razvija nove metode kontrole ljudskog ponašanja i emocija. Ovaj projekat je pokrenula američka vlada zbog potrebe za novim metodama psihijatrijskog tretmana veterana iz Drugog svetskog rata. Tokom istraživanja naučnici su brzo došli do zaključka da muziku registruje onaj deo mozga zadužen za osećanja i čulne doživljaje. Zapravo, muzika zaobilazi moždane centre upravnog dela mozga, odgovornih za razum i inteligenciju, i ulazi preko hipotalamusa, raskrsnice emocija i čulnih doživljaja. Šulijan i Šoen opisuju: "Kad draž stigne do hipotalamusa, upravni deo mozga automatski je osvojen". Dakle, čovek koji sluša muziku izložen je uticaju čak i ako to ne želi. Zato lekari smatraju da je muzika izvanredan put do uma retardiranih i duševno bolesnih. Čak i autistična deca reaguju na nju, jer ne moraju da voljno odlučuju – muzika jednostavnim slušanjem dopire do uma. Reči možda deci ne znače ništa, ali je senzorni nivo otvoren za melodiju, omogućavajući tako pristup svesti.

Najnovija istraživanja potvrđuju veliki uticaj muzike i na bebe, i to na upravo pomenutom pretkonceptualnom nivou. Značaj muzike u prenatalnom stadijumu veći je od značaja drugih zvukova. U prošlosti su žene širom sveta pevale uspavanke svojim još nerođenim bebama, što su moderna istraživanja ocenila kao značajno jer prve lekcije iz jezika dete dobija još u materici. Glas koji peva obuhvata bogatiji spektar frekvencija nego glas koji govori i zato vrši snažniji uticaj. Neki elemeti muzike, posebno visina, boja, intenzitet tona i ritam jesu elementi koji se koriste i pri govoru. Zbog toga muzika priprema sluh, telo i mozak da sluša, prima i proizvodi zvuke govora, tj. da govori. Muziku stoga možemo smatrati predlingvističkim jezikom. Četvoromesečni fetus reaguje na veoma specifičan način na muziku: ako ga izložimo glasnoj muzici njegovo će srce kucati ubrzano. U jednom istraživanju u Japanu otkriveno je da su trudnice koje su živele blizu aerodoroma u Osaki imale manje bebe od proseka. Hronična buka se takođe može povezati sa defektima novorođenčeta.

Neurološki aspekti slušanja muzike

Odgovor ljudskog tela na muziku je višestruk – muzika utiče na fiziološke procese (npr. puls), na motorne aktivnosti, raspoloženja, emocije i kognitivne procese (pamćenje itd.). Činjenica da muzika ovako višestruko deluje je možda i ključ njene moći. Dok životinje mogu da percipiraju razlike u zvuku, a neke čak i između muzičkih stilova, one nisu u stanju da zapamte obrise melodije i da percipiraju sve efekte muzike u potpunosti. Ipak, i one reaguju na muziku, što znači da su i neki jednostavniji moždani mehanizmi uključeni u bar neku od reakcija na muziku.

Hipotalamus

Veća jezgrasta masa međumozga naziva se "talamus". Ova oblast ima poseban značaj kao priključna stanica za optičke i akustičke moždane puteve, a istovremeno predstavlja mesto za prikupljanje i prebacivanje svih nadražaja koji pritiču u koru velikog mozga. Kada je ispod (grčki: hypo) talamusa otkrivena jedna posebno važna oblast, tada je utvrđen i naziv "hipotalamus". Kako su napredovale mogućnosti istraživanja centralnog nervnog sistema, zanimanje za hipotalamus je sve više raslo, i to ne bez razloga. Tri otkrića daju hipotalamusu veliku važnost:

1) Vegetativni nervni sistem nije potpuno autonoman – njime upravlja hipotalamus

2) Glavni kontrolor hormonalne ravnoteže nije hipofiza već hipotalamus

3) Hipotalamus je centar emotivnog života

Preko vegetativnog nervnog sistena hipotalamus deluje na sve ćelije organizma, a preko hipofize na sve žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Na taj način on reguliše promet životne energije: bioelektričnu struju i hranljive materije.

Najvažnija žlezda sa unutrašnjim lučenjem je hipofiza, koja se nalazi u samom centru lobanje. Od prisutnosti njenih hormona zavisi mnogo toga: rast i oblik organizma, seksualna aktivnost, plodnost i normalan razvoj ploda, antistresna aktivnost i normalan razvoj i rad ostalih žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Međutim, ona ne luči samostalno potrebne hormone, nego njen rad u potpunosti zavisi od hipotalamusa. Oni su u dvostrukoj vezi: direktnim, nervnim putem i indirektno, preko krvotoka. Agensi hipotalamusa određuju koje će hormone hipofiza ispuštati u krv i u kojoj količini.

Delujući direktno na hipotalamus, muzika deluje i na sve ove procese, jer je hipotalamus posebno osetljiv na muziku kao centar za osećanja.

Muzika i osećanja

Muzika se često naziva jezikom ljudskih emocija. Kroz nju se lako izražavaju osećanja kompozitora i izvođača, ali ona može i da izazove ili produbi osećanja i raspoloženja slušalaca.

Zbog toga je malo TV i radio reklama koje nemaju muzičku pratnju. Cilj većine reklama je da kupovina postane emocionalna, a ne logična akcija. Često reči i nemaju mnogo smisla, ali uz odgovarajuću muziku i slike u pozadini, reklama će delovati na emocije slušalaca. Po mišljenju autora Šoena i Kuka "muzika je najrazgovetniji, najartikulisaniji jezik nesvesnog... Muzički sadrzaj je najjači čulni stimulans za koji se zna... ona deluje na naše emocionalne sposobnosti jače i brže nego proizvod bilo koje druge aktivnosti."*

Ritam

Ritam predstavlja primarnu komponentu muzike. Za razliku od melodije, koja ne može opstati bez ritma, moguće je da postoji muzika koja sadrži ritam, ali ne sadrži melodiju. Ritam predstavlja simetrični raspored, pravilno pulsiranje naglašenih i nenaglašenih delova neke celine ili toka u vremenu (u muzici, u stihu, u fizici – frekvencija, biološki ritam...)

Naše telo ima niz unutrašnjih ritmova, koji mogu da se menjaju muzikom koju slušamo. Muzički ritam može da utiče na krvni pritisak, varenje, širenje zenica, moždanu aktivnost, stvaranje hormona, puls, disanje i električne impulse kože.

Od osnovnih elemenata muzike (melodija, ritam, harmonija) ritam najviše deluje na slušaoca. Naše telo ima niz unutrašnjih ritmova, koji mogu da se menjaju muzikom koju slušamo. Muzički ritam može da utiče na krvni pritisak, varenje, širenje zenica, moždanu aktivnost, stvaranje hormona, puls, disanje i električne impulse kože.

Na primer, u toku jednog minuta naše srce otkuca oko 60 do 90 puta, a u većini kompozicija rok muzike ritam je oko 3 puta brži, između 180 i 250 otkucaja. Kada slušamo takvu muziku i naše srce počinje da radi ubrzano.

Problem se povećava kada se takav ritam neprekidno ponavlja, jer to ima hipnotički efekat. A. E. Monsarrat u članku Music-Soothing, Sedative or Savage piše: "Sinkopirani visoki tonovi, iznova i iznova svirani levom rukom, pri čemu brzina raste sve do tačke ludila, mogu razorno da deluju na organizam i dovedu do stanja sličnog histeriji". Nasuprot ovome, dobro odabrana muzika povećava snagu mišića. U članku U.S.S.R.: Music and medicine Leonid Meljnikov objašnjava ovu činjenicu: "Tempo pokreta menja se sa tempom muzike, kao da muzika odlučuje o brzini pokreta. Drugi niz eksperimenata na studentima dokazao je da se pod uticajem muzike ne menja samo radna sposobnost, već i puls i krvni pritisak."

Videli smo da muzika može snažno da utiče na naša osećanja i raspoloženja, a na taj način i da posredno pokreće naše odluke. Slušanje muzike koja je previše glasna, koja obiluje brzim ritmovima i ritmičkim obrascima koji se neprekidno ponavljaju, ima hipnotički efekat i onesposobljava nas da donosimo racionalne odluke. Takva muzika nepovoljno deluje na rad srca i remeti rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Već to su sasvim dovoljni razlozi da nas pokrenu da razmišljamo o karakteru zvukova kojima se svakodnevno okružujemo i da potražimo muziku koja će prijati kako našem ličnom ukusu tako i našem srcu i našem telu – muziku koja će podstaći naše umne i emotivne snage u pravcu pozitivnog razvoja.

Marija Pantić

 

 

LITERATURA:

Durant, Will, Um caruje – životi i mišljenja velikih filosofa, Bajka, Niš, 2002.
Guyton, Artur; Hall, John, Medicinska fiziologija, IX, Savremena administracija, Beograd, 1999.
Radović, Branka; Pejović, Mirko, Muzika i depresija, Savremena administracija, Beograd, 1997.
 

POGLEDAJTE I OVE ČLANKE!

 

Broj posetilaca

Danas52
Juče732
Ovog meseca17683
Ukupno2173054

Currently are 38 guests and no members online


VCNT - Visitorcounter