doktor-faust-prometej1a

KO JE SIMBOL ZAPADNE CIVILIZACIJE?

Doktor Faust – Prometej novog veka

Čini se da je istinski impuls koji je nadahnuo renesansu bio iznad svega i suštinski "magijske" prirode.

Ovo nas je otkriće dovelo do jednog drugog, koji je akademska zajednica, u skladu sa posleratnim racionalizmom, nastojala da zastre velom diskrecije. Ako je renesansa svoje korene mogla da traži pre u hermetizmu nego u humanizmu, takozvani "renesansni čovek"– koji je za buduće naraštaje predstavljao utelovljenje epohe – nije mogao da bude Martin Luter, Erazmo Roterdamski ili ser Tomas Mor. Ko je, dakle, bio "renesansni čovek"? Uskoro smo ga pronašli u brojnim osobama koje je Frensis Jejts (Frances Yates) nazvala "renesansnim magovima". Ali, kada bismo uspeli da te "magove" identifikujemo sa istorijskim osobama, uskoro bismo uvideli kako smo ih već susreli u književnosti kao izmišljene likove. Susreli smo ih, iako u kontekstu strogog hrišćanskog morala, u liku Marlovljevog (Christopher Marlowe) doktora Fausta, te u nešto tolerantnijem i bliskijem kontekstu, u liku Geteovog Fausta. Što smo više o njemu razmišljali, to nam je figura Fausta postajala sve značajnijom. Za nas, on je odražavao nemir, znatiželju, žudnju za znanjem i otpor ograničavajućim konvencijama koje su obeležavale našu generaciju. Uskoro je, međutim, on počeo da znači i mnogo više od toga.

doktor-faust-prometej2

Faust, Rembrandt (1606–1669)

 

Ko je ličnost na koju se naša civilizacija poziva, pokušavajući da odredi svoj identitet? Odgovor će se u prvi mah učiniti očiglednim. Ljudi još uvek govore o "hrišćanskoj civilizaciji", "hrišćanskoj kulturi" i "hrišćanskom svetu". Iako ne tako često kao u prošlosti, ljudi još uvek govore o "hrišćanskim" zemljama. Iz takvih je izjava jasno da zapadno društvo sebi laska smatrajući Isusa Hrista osobom koja je odredila stvarnost koju je to društvo stvorilo. U stvarnosti, međutim, figura koja najtačnije oličava zapadnu kulturu nije poput jagnjeta blagi "Spasitelj" pribijen na krst. Naprotiv, taj je lik potpuno drukčiji; on je mag, čarobnjak, veštac koji je, u renesansnom folkloru, potpisao krvavi sporazum sa "Đavolom". Lik koji je obeležio našu civilizaciju nije Hristos, već Faust. Faust, ili Faustus, danas je poznat prvenstveno, iako ne i isključivo, iz dva veličanstvena dela – Marlovljeve drame i Geteove drame u stihu. Oba ova dela suočavaju zapadnu civilizaciju sa utelovljenjem njenog kolektivnog identiteta. Oba se dela odnose na čoveka koji je, čim se s njime susretnemo, već ovladao svim područjima poznatog znanja, proputovao čitavim spektrom ljudskoga iskustva, te se, neizbežno, pita kud dalje – kakve li to nove svetove još može osvojiti, te postoje li nove discipline i nova područja znanja koja još može istražiti. Za razliku od Isusa Hrista, ovaj lik ne žudi za tim da ljude odvede k Bogu, pa čak ni za postizanjem vlastitog jedinstva s Bogom. Naprotiv, ono za čime on žudi jeste ništa manje nego da sam postane Bog. Da bi ostvario svoju nameru, on koristi tehničke naprave svoga vremena kako bi ukrotio i podvrgnuo svojoj volji onu sveukupnost ogromne, još neiskorištene moći – moći koja se, prema standardima hrišćanskoga morala označava kao "paklena", "demonska", "dijabolična" ili "sotonska". S tom moći Faust sklapa sporazum.

Biće mu dodeljena sva sredstva i sposobnosti kako bi postigao sve što želi, postao suvereni gospodar novih carstava znanja, osvojio vrhove i prodro u dubine ljudskog iskustva, iskušao i ucrtao do tada nepoznato i nezabeleženo. Ali, u zamenu za to, na kraju svoga sudbinskog puta, on će predati svoju dušu. Postoji, međutim, značajna razlika između Marlovljeve verzije iz šesnaestog veka i Geteove priče, napisane tokom poslednjih decenija osamnaestog, i prvih decenija devetnaestog veka. Na kraju Marlovljeve drame, Faustovo je odricanje od duše konačno, trajno, neopozivo i neotkupivo. Na kraju Geteove poeme, odricanje je – zahvaljujući intervenciji onoga Ewigweibliche, "Večitog ženskog" ili "Ženskoga principa" – opozvano, a Faustu omogućeno otkupljenje i spas. Danas, na kraju dvadesetog veka, naša civilizacija ima priliku da napiše svoju kolektivnu priču o Faustu. Hoćemo li tu priču ispričati na Marlovljev ili Geteov način, pokazaće vreme.

Majkl Bejdžent i Ričard Li
Iz predgovora knjizi
Eliksir i kamen: tradicija magije i alhemije
 

POGLEDAJTE I OVE ČLANKE!

Broj posetilaca

Danas434
Juče714
Ovog meseca9888
Ukupno2412050

Currently are 19 guests and no members online


VCNT - Visitorcounter