rasizam-da-li-je-1

RASIZAM - DA LI JE NAUČNO OPRAVDAN?

Iako je rasizam postojao i mnogo pre Čarlsa Darvina, naučnik Henri Moris (Henry Morris) pokušao je da dokumentuje da je darvinizam dao rasizmu privid naučne opravdanosti.

Mnogi vide dobar primer za to u samoj Darvinovoj knjizi Poreklo vrsta. Većina evolucionista u želji da odbrane Darvina kažu da je on isključivo govorio o životinjskim rasama ili podrasama, ali Moris tvrdi da nema razloga da sumnjamo da je Darvin tim mišljenjem želeo da obuhvati i ljudsku rasu.(1) U svojoj drugoj knjizi Čovekovo poreklo i polno odabiranje, Darvin je napisao:

rasizam-da-li-je-2
"Nijedan racionalan čovek koji poznaje činjenice neće tvrditi da je prosečan crnac jednak ili čak superiorniji od belca." Tomas Haksli

"Negde u budućnosti, mereno vekovima ne veoma dalekoj, gotovo je pouzdano da će civilizovane ljudske rase iskoreniti i zameniti divljačke rase u celom svetu. Bez sumnje, u isto vreme čovekoliki majmuni biće istrebljeni... Tada će prekid između čoveka na višem stupnju i njegovih najbližih srodnika biti još veći... Biće to veća razlika nego što je sad između crnaca i Australijanaca – i gorile."(2)

Ideja da su različite rase bile na različitoj evolucionoj distanci od primata, sa crncima na dnu i belcima na vrhu, bila je prisutna među skoro svim naučnicima 19. veka. Tomas Haksli (Thomas Huxley) je izjavio: "Nijedan racionalan čovek koji poznaje činjenice neće tvrditi da je prosečan crnac jednak ili čak superiorniji od belca."(3)

Istoričar Džon Haler (John Haller) zapaža da su Afroamerikanci konstantno bili posmatrani kao da su neprimereni, inferiorni. Džejms Ferguson (James Ferguson) je dokazao da su sa svojim rasističkim stavom naučnici 19. veka pomogli da se razvije koncept arijevske nadmoći, koji se kasnije pretvorio u institucionalni rasizam Nemačke tridesetih godina 20. veka, a čiji su elementi i danas prisutni u Južnoj Africi.(4)

Teorija rekapitulacije

Osnova za rasizam postoji u evolucionom konceptu poznatom kao biogenetski zakon ili teorija rekapitulacije koju je propagirao nemački naučnik Ernst Hekel (Ernst Heackel). Ukratko, to je učenje da je ontogenija rekapitulacija filogenije, to jest da tokom razvoja embriona (ontogenija), embrion ponavlja (rekapitulira) evolucionu istoriju vrste (filogenija). Tako na različitim stupnjevima embrionalnog razvoja čovek pokazuje osobine ribe, žabe i, konačno, fetusa.(5)

rasizam-da-li-je-5a

 Da bi obmanuo svoje pristalice, Hekel je koristio
netačne podatke kao što su prepravljeni crteži.
Oni su imali za cilj da pokažu sličnost između
embriona psa (crtež A) i ljudskog embriona (crtež B). Ova slika se prvo pojavila u knjizi Prirodna istorija stvaranja (Natural History of Creation, 1886).

Hekelove obmane bile su razotkrivene pre više od pola veka, a savremena izučavanja u molekularnoj genetici još više su pokazala krajnju apsurdnost teorije rekapitulacije. DNK ljudskog fetusa nije isti kao DNK žabe ili ribe. DNK iz ljudskog fetusa, DNK žabe ili orla, programirani za rasplođavanje po svojim vrstama.(6)

Da bi obmanuo svoje pristalice, Hekel je koristio netačne podatke kao što su prepravljeni crteži. Oni su imali za cilj da pokažu sličnost između embriona psa (crtež A) i ljudskog embriona (crtež B). Ova slika se prvo pojavila u knjizi Prirodna istorija stvaranja (Natural History of Creation, 1886).

Neverovatno je kako ove činjenice nisu sprečile ljude, poput Karla Segana, da prihvate ovu teoriju. Prolazeći kroz period prihvatanja i odbacivanja rekapitulacije, Segan je napisao:

"Hekel je verovao da u svom embrionalnom razvitku životinja ima tendenciju da ponovi sekvencu koju su njeni preci sledili tokom evolucije. I zaista, u svom razvijanju prolazimo kroz etape ribe, gmizavca, primata, pre nego što postanemo prepoznatljiva ljudska bića. U etapi ribe postoji i izrez za škrge, apsolutno nepotrebne za embrion koji je hranjen kroz pupčanu vrpcu, ali vitalan za naše pretke. I mi, takođe, prolazimo kroz etape škrga u embrionalnom razvoju."(7)

rasizam-da-li-je-3

Karl Segan, objašnjavao je poreklo svemira u popularnoj televizijskoj emisiji Kosmos.
Koristio je rekapitulaciju kao izgovor za
tvrdnju da u prva tri meseca trudnoće abortus
ne predstavija bolno ubijanje ljudskog fetusa,
već odstranjivanje ribe ili žabe.

Ova ideja svakako nije naučna. Dobro je poznata činjenica da su ono što Segan naziva otvorima za škrge u stvari anatomski delovi ljudskog embriona, koji samo liče na škrge, i daleko su od beskorisnih evolutivnih ostataka.
Kako možemo objasniti da naučno odbačena teorija rekapitulacije još uvek privlači pažnju mnogih vodećih naučnika? Jedan od mogućih odgovora nalazi se u činjenici da ona često služi za rešavanje njihovih moralnih dilema. U knjizi Aždaje Edena (Dragons of Eden), Segan je tvrdio da odluka o tome kada fetus postaje čovek može imati glavnu ulogu u postizanju prihvatljivog kompromisa u debati oko abortusa. Prema njegovoj proceni, tranzicija do čoveka bila bi pri kraju prvog ili blizu početka drugog tromesečja trudnoće.(8)

Kratko pre svoje smrti, Segan je ponovio svoju naklonost prema ovoj teoriji. Koristeći rekapitulaciju kao izgovor, pokušao je da odbrani ubijanje još nerođenih ljudskih bića. On se izjasnio da abortus u prvom tromesečju nije nehumano ubijanje ljudskog fetusa, već jednostavno odstranjivanje ribe ili žabe. Na taj način Segan je pružio mogućnost da se legalno opravda abortus kao ubijanje životinja umesto ljudskih bića. Međutim, Segan nije usamljen u svojoj racionalizaciji abortusa. Američki ambasador u Kostariki Kertin Vinzor (Curtin Winzor) daje klasičan primer: u časopisu Nacionalni pregled (National Review), ambasador sarkastično odgovara autoru Džonu Nojhausenu (John Neuhausen) na članak u kome je zastupao amoralnost abortusa:

rasizam-da-li-je-4
Pokušaj da se prikaže sličnost
između crnaca i gorila.
Objavljeno u Not and Gliddon, Tipes of Mankind

"Da je autor izučavao fetalnu anatomiju, možda bi se prisetio da se fetus u procesu razvijanja kreće istim putem evolutivnih procesa. U periodu od nekoliko sedmica, on počinje kao jednoćelijsko stvorenje i raste da postane riba (sa škrgama), vodozemac, gmizavac i sisar sa repom. Da, svakog trenutka ovaj fetus ima ljudske potencijale, ali taj potencijal je implicitan, nije eksplicitan sve do dvanaeste sedmice trudnoće, kada se manifestuje kao ljudsko biće."(9)

Ambasador Vinzor dalje tvrdi da teorija rekapitulacije daje razumnu osnovu na kojoj se kritičke razlike mogu pretvoriti u zakon. Taj zakon bi trebalo da pruži punu slobodu neodlučnim i neupućenim majkama da se odluče za abortus, bar dok njen fetus nije u potpunosti ljudski.(10)

Teorija rekapitulacije je, između ostalog, poslužila kao naučna osnova za rasizam. Stiven Džej Guld (Stephen Jay Gould), profesor paleontologije na Harvardu, ističe da je teorija evolucije poslužila kao osnova da Daunov sindrom bude okarakterisan kao mongoloidni idiotizam, jer se smatralo da je to vraćanje mongolskom stepenu u evoluciji čoveka.(11) Guld ističe da je izraz mongoloid bio prvi put primenjen na mentalno slaboumne, jer je postojalo opšte verovanje da mongolska rasa još nije evoluirala do nivoa bele rase. Vrhunac ove rasističke ideje nalazi se u činjenici da su mnogi iskoristili ovu teoriju da opravdaju mit arijevske super-rase, koja je imala za cilj da pokori ili uništi ostale rase. Prema njihovom učenju, dete belca je moralo da se razvija kroz stupnjeve koji odgovaraju nižoj ljudskoj rasi (odakle i potiče termin mongoloidnost) pre nego što je postalo pripadnik više rase.(12)

Iz knjige:
Ateizam ili hrišćanstvo
Jovan Ilijev

 
(1) Morris, The Long War Against God, 60.
(2) Charls Darvin, Čovekovo poreklo i polno odabiranje, (Subotica: Minerva, 1977), 149-150
(3) Thomas H. Huxley, Lay Sermons, Addresses and Reviews (New York: Appleton, 1871), 20.
(4) John Haller, Jr.,Outcasts From Evolution: Scientific Attitude of Rational Inferiority, 1895-1900 (Urbana: University of Illinois Press, 1971), 228.
(5) Hank Hanegraaff, The Face that Demonstrates the Farce of Evolution (Neshville: Word Publishing, 1988), 95
(6) Isto
(7) Carl Sagan, The Dragons of Eden (New York: Random House, 1977), 57-58
(8) Isto, 197.
(9) Ambassador Curtain Winsor, Jr. Letter to the Editor, National Review (2 June 1989): 8.
(10) Isto
(11) Stephen Gould, Dr. Down´s Syndrome, Natural History, (April 1980): 144.
(12) Isto
 

POGLEDAJTE I OVE ČLANKE!

Broj posetilaca

Danas477
Juče647
Ovog meseca16147
Ukupno2171518

Currently are 106 guests and no members online


VCNT - Visitorcounter