zasto-se-drvece-osusilo

ZAŠTO SE DRVEĆE OSUŠILO?

Ovih dana, dok nežno zelenilo osvaja doskora gole grane, u mom gradu polako otkrivamo razmere prošlogodišnje suše. Neka stabla neće više ozeleneti. Ona nisu mogla da izdrže sušu.

Drugim stablima su olistale bar neke grane, ali to okrnjeno zelenilo ne može da sakrije ružnoću suvih grana, brojnijih i debljih, u kojima više nema soka, koje su nepovratno suve. U mom kraju ima znatan broj takvih granatih veterana koji su u ratu sa prošlogodišnjom sušom uvenuli ili ostali "sakati". Njih čeka testera Gradskog zelenila, kome na um nije palo da tokom leta neki put zalije ove biljke.

Ono što boli, i što u meni izaziva gnev jeste činjenica da se ova osušena i osakaćena stabla redom nalaze na nekoliko metara, dva-tri, od zgrada i lokala.

Kakvi su to ljudi, ne prestajem da razmišljam, kakvi su to ljudi i kakav je to soj živih bića, kome usred one žege nije palo na pamet da "sune" neku kofu u koren ovih biljaka koje su im se pred nosom sušile i odbacivale lišće?

Naravno, razmišljaju neodgovorna ljudska bića, što bi oni bili ti koji zalivaju breze koje su gradsko vlasništvo? Još treba neko da im se smeje! Neka ih zaliva vlasnik!

Gospođe koje su svakog dana izvirivale kroz prozor gledajući hoće li kiša, i koje su pred nosom, na manje od pola metra, zaticale sve suvlje lišće breze-lepotice koja se sušila, kako nisu pomislile da bi tom drvetu visokom nekoliko spratova trebalo sipati bar malo vode u koren? Zimzeleno drveće junački je doslednim zelenilom krilo da vene – a ono je najgore nastradalo od suše. Desetine jelki visokih nekoliko spratova ovog se proleća ne zelene, i pravo su grdilo usred stambenih zgrada.

Na dunavskom keju, sramotan prizor: na pet-šest metara od Dunava, i od bučnih splavova, nekoliko mladih breza – suve. Suve! A ceo Dunav ispred njih! Možda su se skorojevići koji poseduju te splavove pitali nisu li možda ta stabalca bliža splavu do njih, što komšije-splavare čini odgovornijim za breze. Ljudi su tu prolazili i stajali i pili, a one su venule. Pogledajte, ljudi, koliko se stabala, posebno jela, osušilo vama pred nosom!

Reći će mi mnogi: to nije moja briga, nisam ja kriv. Ja vas pitam? Da li je čovek kriv ako nije uradio ono što je mogao? I ko je odgovoran za planetu Zemlju? Kao što su nas decenijama učili – što je državno, nije ničije.

Pogrešno! I nema izgovora. Odgovoran je onaj ko je video potrebu i produžio ne učinivši ništa, a mogao je. Što možeš učiniti, učini. Ono što ti se dešava pred nosom – tvoja je briga. Ako čoveka tuku pred tobom – i tvoja je to odgovornost. Ako gledaš kako lopov izvlači novčanik iz nečije tašne – odgovoran si.

Onaj ko je čoveku poverio planetu Zemlju na čuvanje i brigu – od čoveka očekuje i da je štiti. Ne čekajmo čuda i ne čekajmo druge ako smo mi već tu.

Ko, ako ne ja? Kad, ako ne sad?

Tatjana Samardžija

 

POGLEDAJTE I OVE ČLANKE!

Broj posetilaca

Danas242
Juče607
Ovog meseca11899
Ukupno2148930

Currently are 53 guests and no members online


VCNT - Visitorcounter