tri-sina

TRI SINA (Tolstoj)

Dade otac sinu imanje, žita, stoke i reče: "Živi kao i ja, i biće ti uvek dobro." Sin uze sve što mu dade otac i poče živeti za svoj ćef. "Ta otac je rekao da živim kao i on. On živi i uživa, i ja ću tako živeti."

Živeo je tako godinu, dve, deset, dvadeset godina i proćerda svu očevinu i ništa mu ne ostade. I on poče moliti oca da mu da još; ali otac ne htede ni da čuje. Tad on stade udobrovoljavati oca i darivati mu najbolje što je imao i moliti ga. Ali mu otac ništa ne odgovori. Tada sin zamoli za oproštaj, misleći da je nečim uvredio oca, i opet ga zamoli da mu da još; ali mu otac ništa ne reče.

I tada sin stade proklinjati oca. Reče:

"Ako mi sada ne daješ, zašto si mi davao ranije i odelio me i obećao da ću uvek lepo živeti? Ne vrede sve moje ranije radosti, dok sam trošio imanje, ni jednog časa sadašnje muke. Jasno mi je da propadam i da mi nema spasa. A ko je kriv? Ti. Znao si da mi neće biti dovoljno imanja, a više mi nisi dao. Rekao si mi samo: "Živi kao i ja, i biće ti dobro". I ja sam živeo za svoj ćef. Ti si sebi više ostavio. I sad imaš, a meni nije ništa ostalo. Ti nisi otac već varalica i zlotvor. Nek je proklet moj život, nek si proklet i ti, zlotvoru, mučitelju, neću ni da čujem za tebe i mrzim te."

Dade otac imanje i drugome sinu i reče mu samo:

"Živi kao i ja, i biće ti uvek dobro." Drugi sin se ne obradova imanju toliko kao prvi. Smatrao je da mu ono pripada. Ali je znao šta se dogodilo sa najstarijim bratom i zato poče razmišljati kako da ne straći sve imanje kao najstariji brat.

Dokuči da najstariji brat nije kako valja shvatio reči: "Živi kao i ja", i da ne treba živeti samo za svoj ćef. I poče razmišljati šta znači: "Živi kao i ja". I zaključi da treba kao i otac da stekne isto ovakvo imanje kakvo mu je dato. I poče iznova sticati isto takvo imanje kao ono koje mu je otac dao.

I stade smišljati kako da ponovo stvori sve ono što mu je otac dao. I stade propitivati oca šta i kako da radi; ali mu otac nije davao odgovora. Sin pomisli da se otac boji da mu kaže i stade rasklapati sve stvari koje mu je otac dao da bi shvatio kako su napravljene i pokvari i upropasti sve što je dobio od oca, a sve što je stvorio novo, nije bilo ni od kakve vajde; ali on nije hteo da prizna da je sve iskvario. Živeo je i mučio se, a svima je govorio da mu otac nije ništa dao, več daje sve sam stvorio. "A svi smo mi samostalni i sve možemo uraditi bolje i uspećemo uskoro da sve bude divno." Tako je govorio drugi sin dok mu je ponešto ostalo od oca, ali kad je upropastio i poslednje i nije imao od čega da živi, diže ruku na sebe i ubi se.

Dade otac isto takvo imanje i najmlađem sinu i isto tako mu reče: "Živi kao i ja, i biće ti uvek dobro." I najmađi sin se obradova imanju i ode od oca; ali je znao šta se dogodilo sa starijom braćom i stade razmišljati šta znači: "Živi kao i ja, i biće ti uvek dobro". Najstariji brat je mislio da živeti kao otac znači živeti za svoj ćef, i sve je straćio i propao. Srednji brat je mislio da živeti kao i otac znači stvoriti sam sve što je stvorio otac, i našao se u bezizlaznom položaju. Šta znači živeti kao otac?

I stade se prisećati svega što je znao o ocu. I ma koliko se prisećao, ništa više nije saznao o ocu doli da ranije nije bilo ničega, nije bilo ni njega; da ga je otac rodio, odgajio, othranio, naučio ga i dao mu svako dobro i rekao: "Živi kao i ja, i biće ti uvek dobro". To je otac isto učinio i sa braćom. I ma koliko da je mislio, ništa više nije mogao saznati o ocu. Sve što je znao o ocu bilo je da je otac činio dobro i njemu i njegovoj braći.

I tad dokuči šta znače reči: "Živi kao i ja". Shvati da živeti kao i otac znači činiti ono što je on činio, činiti dobro ljudima.

I samo što to pomisli, otac se stvori kraj njega i reče: "Evo nas opet zajedno i biće ti uvek dobro. Idi svojoj braći, svoj mojoj deci i reci im šta znači živeti kao i ja, i da je istina da će onima koji budu živeli kao i ja uvek biti dobro."

I najmlađi sin ode i sve ispriča svojoj braći, i od tada su se sva deca, kad su dobijala imanje od oca, radovala ne zato što imaju mnogo imanja već zato što mogu živeti kao i otac i što će im uvek biti dobro.

Naravoučenije

Otac - to je Bog; sinovi - to su ljudi; imanje - to je život. Ljudi misle da mogu živeti sami, bez Boga. Neki ljudi misle da im je život dat zato da se provode u tom životu. Oni se provode i proćerdaju život, a kad dođe vreme da umru, ne shvataju zašto im je bio dat ovaj život kad se provod završava patnjama i smrću i ti ljudi umiru proklinjući Boga i govore da je rđav i odriču se Boga. To je najstariji sin.

Drugi ljudi misle da im je život dat zato da shvate kako je stvoren i da stvore bolji nego što je bio ovaj koji im je dao Bog. I upinju se da stvore drugi bolji život, upropašćuju ga i tako sami sebe lišavaju života.

Treći vele: "Sve što znamo o Bogu, to je da tvori ljudima dobro, da im naređuje da čine isto što i on, i zato ćemo činiti isto što i on - dobro ljudima." I čim oni počnu to da čine, dolazi im Bog i veli: "To sam jedino i hteo. Činite zajedno sa mnom ono što ja činim. I kako ja živim, tako ćete i vi živeti".

Lav Nikolajevič Tolstoj

Broj posetilaca

Danas368
Juče714
Ovog meseca9822
Ukupno2411984

Currently are 13 guests and no members online


VCNT - Visitorcounter