pesma-iz-srca

PESMA IZ SRCA

Nekada davno živeo je veliki čovek koji se oženio ženom svojih snova. Iz njihove ljubavi rođena je jedna devojčica. Bila je bistra i vesela, i veliki čovek je mnogo voleo svoju kćerku.

Dok je bila sasvim mala, on bi je uzeo u naručje, pevušio neku melodiju i igrao s njom po sobi, govoreći joj: "Volim te, devojčice".

Devojčica je rasla, a veliki čovek bi je grlio i govorio joj: "Volim te, devojčice". Devojčica bi se durila i govorila: "Više nisam devojčica". Čovek bi se tada nasmejao i rekao: "Ali, za mene ćeš zauvek ostati moja devojčica".

Devojčica, koja to više nije bila, napustila je kuću i otišla u svet. Kada je upoznala sebe, tada je bolje shvatila čoveka. Uvidela je da je on bio veliki i jak, tek sad je otkrila njegove snage. Jedna od njih bila je njegova sposobnost da iskaže ljubav prema porodici. Ma gde se nalazila u svetu, taj čovjek bi je dozivao, govoreći joj: "Volim te, devojčice".

Došao je dan kad je ta devojčica, koja to više nije bila, primila jedan telefonski poziv. Veliki čovek se razboleo. Doživeo je moždani udar. Devojci su objasnili da je izgubio govor. Nije mogao da govori, ali nisu bili baš sasvim sigurni da li čuje reči koje mu se upućuju. Više nije mogao da se smeška, smeje, hoda, grli, igra, niti da devojčici, koja to više nije bila, kaže da je voli.

Želela je da mu pomogne. Kada je ušla u sobu, videla je da je sitan i potpuno slab. Gledao je u nju i pokušavao da progovori, ali nije uspevao. "Devojčica" je učinila jedinu stvar koju je umela. Popela se na krevet i legla pored velikog čoveka. Dok su joj se slivale suze, svojim rukama je obgrlila opuštena očeva ramena.

Držeći glavu na njegovim grudima, razmišljala je o mnogim stvarima. Sećala se predivnih trenutaka koje su zajedno proveli. Oduvek je osećala da je taj veliki čovek štiti i pazi. Bilo joj je teško zbog gubitka koji će morati da pretrpi. Žalila je što više neće čuti reči ljubavi koje su joj toliko prijale.

A onda je čula otkucaje srca velikog čoveka. Otkucaji njegovog srca su bili muzika i reči koje je uvek slušala. Srce kuca ravnomerno, kao da se ne obazire na to što je ostali deo tela oštećen. I doj je tako smireno držala glavu na njegovim grudima, dogodilo se čudo. Čula je ono što joj je bilo potrebno.

Njegovo srce je otkucavalo reči koje usta više nisu mogla da izgovore...

Volim te.
Volim te.
Volim te.
Devojčice.
Devojčice.
Devojčice.

I našla je utehu.

Džek Kenfild i Mark Viktor Hansen

 

POGLEDAJTE I OVE ČLANKE!

Broj posetilaca

Danas53
Juče848
Ovog meseca10848
Ukupno2238890

Currently are 73 guests and no members online


VCNT - Visitorcounter