da-li-nas-emocije-ubijaju

DA LI NAS EMOCIJE “UBIJAJU”?

Da li ste znali da je prirodan rok trajanja svake emocije samo 90 sekundi?

Kad nas obuzme ljutnja jer nas je kolega prozvao za grešku za koju nismo odgovorni, ili tuga jer smo saznali da nismo dobili posao kojem smo se nadali, u našem telu se pokreće biohemijska reakcija, čije je trajanje vrlo kratko. Samo minut i po je potreban da se u našoj krvi stvore, deluju i zatim povuku hormoni koji se luče kad neki događaj doživimo kao stresan. Međutim, kako to da se osećaj ljutnje ili tuge nastavlja satima, danima, čak i mesecima pošto što se dogodio prvobitni okidač?

Homo sapiens ili HoRmo sapiens?

Ono što u najvećoj meri razlikuje čoveka od ostalih vrsta jesu samosvest i sposobnost racionalnog razmišljanja. Ljudi imaju mogućnost da razmišljaju o sebi i onome što im se događa, sećaju se prošlosti i zamišljaju budućnost, predviđaju moguće ishode, planiraju. Zahvaljujući tim sposobnostima mi smo napredovali kao civilizacija, učeći iz prošlih iskustava i planirajući buduće akcije na način da izbegnemo greške s kojima smo se već suočili. Međutim, te iste sposobnosti nas ponekad odvedu u pogrešnom i destruktivnom smeru, tako da nas preplave negativne emocije.

Strategije preživljavanja

U trenutku kad se životinja nađe u opasnoj situaciji, reagovaće tzv. strategijama preživljavanja – pobeći će ili napasti. Upravo pojačano lučenje hormona u stresnim okolnostima omogućuje tako brze i snažne reakcije koje osiguravaju preživljavanje. Međutim, pošto je opasnost prošla, životinja nema više mogućnost da razmišlja o njoj, o onome što se dogodilo i što bi moglo da usledi. Njeno telo počinje da se opušta i nastavlja da nadalje normalno funkcioniše, shodno situaciji u kojoj više nema opasnosti. Šta se, međutim, događa s čovekom?

Snažan uticaj (negativnih) misli

I nama, kao i životinjama, snažne emocionalne reakcije služe u istu svrhu – da bismo preživeli. Kad se dogodi nešto što naše telo na prvi pogled doživi kao opasnost, u nama se javlja snažna bujica emocija, koja nas u tom trenutku takođe pripremi za napad ili povlačenje. U prvih 90 sekundi pošto smo čuli kritiku kolege i (ukoliko smo) to doživeli kao opasnost, neki od nas su spremni da vrate istom ili jačom merom, a u nekima se javlja želja da pobegnu iz situacije jer se osećaju loše.

Međutim, da li je kritika šefa zaista bila tako velika opasnost da bismo se osećali toliko ugroženo, spremni da napadnemo ili pobegnemo brzinom munje? Najčešće nije. I umesto da, nakon što je prošlo prvih 90 sekundi, uključimo naš racionalni deo uma te objektivno sagledamo situaciju, razmotrimo kako sve možemo da reagujemo i odlučimo koja akcija će nas dovesti do najboljeg rešenja, mi ostajemo u krugu negativnih misli:

On nikad ne priznaje moj rad, kako se usuđuje da me proziva pred drugima, i sutra će to opet uraditi, želi da me obezvredi, da zaposli svog rođaka…

ili

Ništa ne znam dobro da uradim, nikad nisam uspešan, uvek grešim, drugi nikad neće primetiti koliko se trudim…

Produžavanje trajanja negativnih emocija

Nažalost, u mislima se vraćamo na iskustvo koje smo doživeli kao negativno i na taj način obnavljamo stvaranje hormona, kao da stresna situacija nastavlja da se događa! Takođe, selektivno se prisećamo prošlih sličnih situacija izvlačeći iz njih samo negativne emocije. Uz takvo razmišljanje o prošlosti, unapred kreiramo i buduće crne scenarije, koji su retko realni. Upravo takve misli i unutrašnji dijalog nastavljaju da "okidaju" negativne emocije. I odjednom, nismo se ni okrenuli, 90 sekundi se pretvorilo u sate, dane, a ponekad i mesece – koje smo mogli mnogo mudrije da iskoristimo.

Kako stvarno biti razuman čovek?

Evo brzih i efikasnih saveta:

- Kad osetite nalet destruktivnih emocija, zaustavite se i izdržite prvih 90 sekundi, a da ne reagujete (osim ukoliko stvarno niste fizički ugroženi).

- Zatim proverite da li ste "preživeli".

- Ako jeste (a jeste), budite sigurni da je Vaša prva emocionalna reakcija bila puno snažnija nego što je situacija objektivno opasna.

- Ukoliko i dalje osećate jake emocije ili ako postaju još destruktivnije, znajte da su za njih sada odgovorne negativne misli – interpretacije događaja koje Vam se vrte po glavi.

- Uhvatite svoje negativne misli i porazgovarajte sa sobom – šta je tačno, a šta ste preuveličali? Da li će Vam razmišljanje na takav način zaista doneti dobro? Šta pozitivno propuštate da vidite u toj situaciji?

- Ukoliko ne uspete odmah s tačkom 5, preduzmite neku fizičku aktivnost, okružite se dragim ljudima (pogotovo onima koji znaju kako da Vas ohrabre), i pokušajte da učinite ono za šta znate da Vam pomaže da "ispraznite glavu". Tek tada se vratite objektivnoj analizi prvobitne situacije – ako budete i dalje imali potrebu za tim.

Izvor: Zdravlje i sreća

 

POGLEDAJTE I OVE ČLANKE!

 

Broj posetilaca

Danas477
Juče900
Ovog meseca18206
Ukupno2220304

Currently are 98 guests and no members online


VCNT - Visitorcounter