kako-sloziti-svet-1

KAKO SLOŽITI SVET?

Tata je bio u velikom poslu, a njegov sinčić je želeo da se igra. "Tata, hajde da se družimo ti i ja" bila je njegova uobičajena rečenica, kojom je i sada pokušavao da pridobije oca zadubljenog u pisanje važnog predavanja koje je trebalo da drži već sledećeg dana.

Predavanje koje je otac spremao ticalo se različitih teorija društva i modela društvenog uređenja u istoriji. Ovaj čovek, uvažen mislilac, hteo je da svojim slušaocima postavi pitanja: "Zašto je tako teško ujediniti ljude u skladno društvo? Zašto nijedno društveno uređenje nije bez ozbiljnih mana? I zašto svaka vlast, i ona izabrana od naroda i u ime naroda, na kraju postane nasilnička i štetna po narod? Da li je uopšte moguće da svi ljudi na svetu žive u jednoj zajednici?"

"Ne mogu sad, igraćemo se kasnije. Zašto se ne igraš igračkama?", pokušavao je da se odbrani otac. Dečaka nije zanimala ni politika ni filozofija. On nije odustajao, a tata je sve više gubio i koncentraciju i strpljenje.

Konačno se setio nečega – improvizovaće igru. "Važi, hajde da se igramo!"

Dohvatio je novine, uzeo makaze. Jedan veliki list novina, na kom je bila prikazana karta sveta, isekao je u dosta nejednakih komada. "Ja ću da ti dam zadatak, a ti treba da ga rešiš, da vidim koliko si mudar i spretan."

Dečak je pažljivo pratio očeve postupke, srećan što je tata smislio nešto zanimljivo.

"Sine, vidiš, ovo je slagalica-zagonetka. Od ovih delića novina treba da sastaviš kartu sveta. Karta je sačinjena od plavih i žuto-zelenih delova; plavo su mora, žuto-zeleno je kopno, a ti ćeš sastaviti sve to."

Da sastavi svet? Desetogodišnji dečak? Zar to nije poteško za njega? Tata je na to i računao: dečačiću će trebati dosta vremena da delove postepeno poveže i sklopi u celinu. On će se ovim izazovom baviti dovoljno dugo da i tata na miru sklopi slagalicu svog sutrašnjeg predavanja.
Tako je dečak klekao i na pod prosuo papiriće koje je trebalo da poveže, a otac ponovo utonu u svoje misli.

Svega nekih 15 minuta kasnije dečak je poskočio i povikao tako da se otac trgao kao iz sna: "Tata, ja sam završio!"

"Kako, sine, već si završio?"

"Pogledaj!"

I zaista, na tepihu je ležala sklopljena karta sveta. Otac je bio zapanjen. Zar ima toliko inteligentno dete?

"Kako si uspeo, sine?"

"Tata, dok sam prevrtao komadiće papira, video sam da je na poleđini karte velika slika nekog čoveka. Tako sam, umesto da pokušavam da sastavim svet, ja samo sastavio ljudsku sliku; onda sam okrenuo sklopljenu sliku tog čoveka, deo po deo, i na poleđini je bila kompletna karta sveta."

Očevo lice odjednom je zasjalo! Svakako, bio je ponosan i zahvalan što ima tako mudro i snalažljivo dete, ali ono što je dečak učinio živo je podsetilo oca na jednu sasvim drugu istinu. Deca mogu da nas nauče i onome što ni sami ne razumeju!

Često u životu biva da rešavajući jedan problem rešimo i drugi. Slagalice života međusobno su povezane. Ko reši jednu, rešio je i neke druge. Ko složi svoj život u jednoj sferi, složio je deliće i nekih drugih delova. Dve ili više muva jednim udarcem.

Međutim, iseckana slagalica od novina naučila je oca još nešto, nešto što je bilo neposredno vezano za temu o kojoj je pisao. Dečak je složio kartu sveta slažući sliku čoveka. Čovek je ključ slagalice. Ko uspe da sklopi slagalicu zvanu čovek, ko odgonetne tu zagonetku, složiće svet u celinu, sastaviće razdvojene i rasparčane delove sveta. Svet je razjedinjen zato što je čovek rascepkan i iskidan u svom biću.

Filozofi su različito tumačili čoveka, radi se o tome da se on promeni.

Nešto je neskladno u našem biću, njegovi se delovi razilaze, nikako da se stope.

Sva nesreća sveta, lična i zajednička, ne potiče iz društvenog uređenja i spoljnih uslova života, već iz ljudskog srca. Naše želje, nemiri, nezadovoljstva, taj paradoksalni spoj čovekove istovremene želje za srećom i ljubavlju, i nesposobnosti da voli i usreći druge onako kako sam očekuje – to je izvor razjedinjenosti sveta. Mi ljudi smo izdeljeni iznutra, posvađani sa samima sobom, i sama naša zapadna nauka nas secira i deli na organe, na duh i telo, na lično i društveno biće, umesto da čoveka posmatra i leči holistički, kao jedinstveno biće... Čovek je izvor razjedinjenosti sveta – ko želi da svet opet sklopi u jednu skladnu celinu, taj mora da čoveka popravi – da zalepi ono što je polomljeno, potrgano, iscepano. Ko to može?

Slagalice od papira može da složi i jedno malo dete. Živu slagalicu načinjenu od tela i duha – čoveka, tebe i mene, usitnjene u deliće koje ni sami ne možemo sagledati, i koje ne možemo sastaviti ni uz najbolju volju, to može da sklopi samo jedna osoba. Samo onaj to ume koji zna kako izgleda celina, onaj ko je osmislio savršeno jedinstvo čoveka.

kako-sloziti-svet-3Samo Onaj ko je stvorio čoveka može da svojom postojanom i bezuslovnom ljubavlju isceli čoveka, obnovi celinu njegovog bića. Kako?

U duši čoveka koji traga za isceljenjem i obnovljenjem jedinstva svoje ličnosti, i koji duboko u sebi oseća svoju odvojenost od Boga i sveta koji su mu stranci, upravo ljubav i duh samog Boga – kad čovek Boga sretne, upozna i zavoli – sjedinjuje i veže iskidane delove. Ljubav – ne i strast – isceljuje i odmara, ljubav slaže sve deliće razbijenog mozaika koji se zove čovek. Da li ste doživeli to iskustvo?

Reč isceliti, tj. "izlečiti", zapravo znači "učiniti celim, neokrnjenim, neoštećenim". Ljubav isceljuje, ona sve u nama vraća na svoje mesto. Ljudi koji su odrasli uronjeni u ljubav mnogo lakše stiču samopouzdanje, i zato se lakše odupiru životnim problemima i gubicima – jer su odrasli sa podrškom, ohrabrenjem, poverenjem, i sigurnošću da su vredni poštovanja. Sa takvim odnosom prema sebi, oni će mnogo smelije kročiti u život, i mnogo lakše se odupirati negativnim porukama okoline. Dok im drugi budu govorili da ne mogu, ne vrede i ne znaju, glasovi oni koji su ih voleli dopiraće iz podsvesti bodreći ih i uveravajući da mogu da pobede. S druge strane, ukoliko je čovek odrastao upijajući negativno mišljenje bliskih osoba o njemu, kasnije u životu moraće da nauči da sebe poštuje, i da, bez obzira na svoje greške, veruje da je kao ljudsko biće i Božije stvorenje dostojan Njegove ljubavi i brige.

Osim toga, lečeći jednog čoveka za drugim, uveravajući njihova srca u svoju ljubav, učeći ljude da vole jedni druge, Bog ih okreće i jedne drugima, povezuje ih u jednu veću celinu vezama prijateljstva, zajedništva, odanosti, ljubavi, u porodice po krvi i porodice po duhu. To je proces suprotan društvenoj entropiji, koja ljude svađa, razjedinjuje, obeshrabruje našu želju da se otvorimo i poverimo drugima i pretvara nas u usamljena ostrva u okeanu života. Spajanjem ljudi Bog isceljuje i razjedinjeni svet – "da svi jedno budu" (Jovan 17:21). Deo po deo – On povezuje one koji žele da se sjedine u bratstvo ljubavi.

kako-sloziti-svet-2Konačno, čovek sa poleđine novina, koji je dečaku poslužio kao ključ za slaganje karte sveta – kao da je bio uzor, model, prema kome je dečak sklopio i svet u celinu. Taj čovek, velik kao ceo svet, to je Isus Hristos – "Sin čovečiji". Otkrivajući kakav je Hristos stvarno bio kroz čitanje Biblije, slažući delić po delić mozaika-portreta, mi slažemo i upoznajemo i sebe i svet u celini. Gledajući na Hrista, sagledavajući njegovu ličnost, reči i postupke, mi na jednostavan način sklapamo najtežu slagalicu. Hristos je savršeni obrazac, model sa kojim se usklađujemo sjedinjujući se sa Bogom, i samo on – a nipošto crkva, filozofija ili teorije društva, moć ili bogatstvo – toplinom svog bića isceljuje čoveka, ali i ceo ljudski rod.

Vladimir Radić

POGLEDAJTE I OVE ČLANKE!

Broj posetilaca

Danas407
Juče849
Ovog meseca15448
Ukupno2191993

Currently are 29 guests and no members online


VCNT - Visitorcounter