blez-paskal

BLEZ PASKAL

"Šta je čovek u vasioni, između dve beskonačnosti: beskrajno velikog i beskrajno malog? Ništavilo u pogledu na beskrajnost; sve u pogledu na ništavilo; sredina između ničega i svega."

Ovo je rekao Blez Paskal (Blaise Pascal), francuski naučnik, književnik i filozof, jedan od najkontroverznijih duhova zapadne misli. Rodio se 19. juna 1623. godine u Klermon-Feranu u Francuskoj. Bilo je to vreme naglog privrednog i društvenog uspona Francuske. Iste godine Rišelje postaje kardinal i osniva Kraljevsku akademiju. Etjen Paskal, Blezov otac, obavljao je važne dužnosti, najčešće u oblasti finansija. Njegova profesija je prodici omogućila takav društveni položaj da su mogli da žive imućno i da se kreću u visokim krugovima naučnika i umetnika.

Kada je imao tri godine, Blezu je umrla majka, Antoaneta Paskal. Ovaj događaj je nesumljivo ostavio na njega dubok trag i usmerio njegov život. Možda su ga baš rani gubitak majke i krhko zdravlje podstaklo da traži viši smisao života.

Još kao dečak pokazivao je neobično dobro pamćenje, bujnu maštu i, kako su neki rekli, čudovišnu inteligenciju. Ako budete čitali neke spise o njegovom dečaštvu i mladalačkom dobu, učiniće vam se da čitate legendu. Kaže se da je Paskal u dvanaestoj godini "pomoću koluta i poluga pronašao matematiku". U šesnaestoj godini je napisao naučnu raspravu o presecima kupe, koja je zasenila sve druge dotad napisane. U devetnaestoj godini, da bi pomogao ocu, koji je bio predsednik poreske uprave, napravio je mašinu za računanje. U dvadeset i trećoj godini Blez Paskal je dokazao težinu vazduha.

Otac Bleza Paskala želeo je da mu sin dobro nauči latinski i grčki, pa je od njega sakrio matematičke udžbenike da ga ne bi ometali u humanističkom obrazovanju. Međutim, njegov ogroman talenat za matematiku nije bilo moguće usporiti u razvoju. Nadarenost genija ne može se prikriti, tako da je mladi Paskal išao svojim putem.

Blez Paskal nije pohađao redovnu školu. Videvši kod svog sina ogroman talenat za prirodne nauke, otac Etjen nastavlja da ga obrazuje i u tom pravcu. Mladi Paskal blez-paskal1je napisao ogled o širenju zvuka, inspirisan jednim svakidašnjim događajem. Naime, u toku jednog ručka, neko je nehotice udario nožem o porcelanski tanjir i odmah zaustavio zvuk stavivši ruku na ivicu tanjira. Osnovne osobine zvuka je definisao kada je imao jedanaest godina. Sam je pronašao Pitagorino pravilo.

Značajni su bili i njegovi susreti sa poznatim umetnicima i naučnicima onog vremena. Očev uticaj na njega ipak je bio najveći. Prihvatio je njegove poglede na život i nauku, pokušavajući da ga sledi, sve dok nije pronašao svoj put i nastavio da napreduje u smeru u kojem otac nije mogao da ga prati.

O Paskalovoj genijalnosti svedoči i susret s poznatim naučnikom Lajbnicom. Kada mu je Paskal pokazao svoj rad iz fizike koji je napisao sa šesnaest godina, Lajbnic, iako je i sam bio nadaren i spreman da od drugih prihvati velike ideje, jednostavno nije mogao da poveruje da je to rad šesnaestogodišnjeg dečaka. Svojim mladalačkim radovima Paskal je stekao glas ozbiljnog naučnika u koga su polagane velike nade. Od njega su se očekivali veliki radovi kako u matematici, tako i u fizici.

Međutim, paralelno sa radovima u svetu nauke, dolazi i bolest koja će ga pratiti celog života. Glavobolje postaju stalne, a njima se pridružuje i bolest stomaka praćena kratkotrajnom paralizom udova. Od dvadeset i četvrte godine nije mogao piti hladnu tečnost, a i mlaku je mogao uzimati samo kap po kap. Kad bi bolest popustila, njegov um je radio udvostručenim intenzitetom. Tada su oni koji su bili u njegovoj blizini mogli da se uvere u njegov veliki dar.

Kao i mnogi pre i posle njega, i on je razmišljao o čovekovom postojanju. Bezbroj životno važnih pitanja zaokupljalo je njegov duh. Kako se začela klica života? Da li verovati Svetom pismu, u kome se govori da je sve delo Stvoritelja, Boga, ili se truditi da se naukom dokaže postanak živog sveta iz nežive materije? Da li čovek postoji samo dok traje njegov život, ili postoji i posle? Šta krije beskraj koji je iznad nas? Spoznati čoveka - to je postavio sebi kao najvažniji zadatak. Da je bio zdrav, možda ne bi razmišljao o ovim temama ili bi ih ostavio za kasnije. Loše zdravlje stalno ga je upozoravalo kako je život dragocen i da ima malo vremena za traženje odgovora.

Mladi Paskal je u početku spas od mučne stvarnosti tražio u svetovnim uživanjima. Društvo mladih, lepih žena i vino pružali su mu kratkotrajni zaborav od fizičkih bolova i patnji. Nije ni slutio da će za nekoliko godina njegov život krenuti sasvim drugim tokom. Mondenski život mu je za kratko odagnao poteškoće, ali na mnoštvo pitanja o suštini života nije mogao da dobije odgovor.

Do svoje 31. godine on se intenzivno bavi matematikom. Objavljuje radove o tečnosti i prenošenju pritiska kroz tečnosti. Osim čudesnih dostignuća na polju teorijskih istraživanja, mladi Paskal je imao smisla i za praktične izume. Pored mašine za računanje, izumeo je mašinu za isušivanje močvara, kao i mašinu za prevoz putnika. U Parizu je ovo prevozno sredstvo bilo preteča omnibusa i budućih tramvaja i autobusa.

blez-paskal2Posle nekoliko godina mondenskog života, Paskal shvata njegov besmisao. Dan 23. novembar 1654. god. predstavlja prekretnicu u njegovom životu. I pre tog datuma, Paskal je sve više odgovora na svoja pitanja pronalazio u religiji, tačnije u Svetom pismu. A šta se to dogodilo tog 23. novembra? Kad je kočijom prelazio preko mosta na putu u Neji, konji su se uplašili i stropoštali u Senu, ali su se pre toga amovi pokidali. Na čudesan način, kočija u kojoj su bili Paskal i njegovi drugovi zadržala se na samoj ivici mosta. Od tada se Paskal povlači iz burnog, mondenskog života, koji mu ni do tada nije pružao sreću. Njegova nemirna priroda biva ukroćena i Paskal postaje strpljiv. Počinje da krišom deli milostinju smatrajući da tako čine pravi hrišćani. Svoj život posvećuje pisanju teoloških i filosofskih dela. Jedan tako strastan i borben naučnika, filosofa i vernika koji traži istinu želeo je da svoje stavove prenese drugima. Nažalost, Apologiju hrišćanstva nije stigao da dovrši. Za njegovo delo Misli kažu da je izazvalo naglo i jednodušno divljenje. Čak i oni koji su najviše verovali u Paskalov genij susreli su se s nečim što je prevazilazilo njihova očekivanja.

Blez Paskal je uporno ukazivao na čovekove duhovne potrebe. Govorio je da ni najpravedniji čovek ne može da bude sam sebi sudija, već svaki čovek ima potrebu za pravdom koja je apsolutna, viša od svih ljudskih merila i dostignuća. Primetio je da naše samoljublje neprekidno teži da obmane druge o našoj vrednosti. Pisao je o tome da se u dubini čovekovog bića nalazi neka snažna želja za boljim životom, za srećom, lepotom, harmonijom. Zaključio je da je čovek moralno, i u svakom drugom pogledu, pao sa jednog visokog položaja i da zato neprestano teži za boljim životom. "KO JE NESREĆAN ŠTO NIJE KRALJ, AKO NE ZBAČENI KRALJ?"

Paskal nije samo religiozni mislilac. On je i prodoran psiholog, moralista, sociolog, estetičar i nadareni pesnik i umetnik.

Krajem 1655. godine povlači se u manastir Por Roajal, u blizini Versaja. Umro je u noći između 18. i 19. avgusta, posle dva dana agonije, u trideset i osmoj godini. Nakon njegove smrti, mnogi njegovi radovi bivaju sređeni i objavljeni. Pored naučnih radova, u književnosti ga smatraju velikim umetnikom francuske proze. Kada je umro, ono što je ostalo na razbacanim listićima, delimično nanizanim na žici i kanapu, prikupljeno je i kasnije izlepljeno na velikim listovima koji se sada čuvaju u Narodnoj biblioteci u Parizu.

Mnogi smatraju da je Blez Paskal, iako veoma bolestan, u svom kratkom životu učinio više no što bi iko drugi mogao i pomisliti da učini u njegovim uslovima. Malo naučnika je imalo uticaja na razvoj Paskalove misli, ali su zato njegovi radovi bili temelj i smernica za mnoge kao što su Lajbnic, Njutn, Žan-Žak Ruso i drugi. Možda njegov život i rad neće biti inspiracija za nas da se posvetimo naučno-istraživačkom radu, ali bi svakako bilo veoma dobro da gajimo njegov istraživački duh. Tražio je iskreno i uporno odgovore na suštinska životna pitanja i postao duboko religiozan čovek. Zapisao je: "Poznavanje Boga bez poznavanje ljudske bede stvara oholost, poznavanje ljudske bede bez poznavanja Boga stvara očajanje."

Nevena Terzin

 

POGLEDAJTE I OVE ČLANKE!

 

Broj posetilaca

Danas349
Juče714
Ovog meseca9803
Ukupno2411965

Currently are 19 guests and no members online


VCNT - Visitorcounter