simon-vracar-2-1

SIMON VRAČAR (2): Bog i magija

Da li postoji razlika između magije i vere u Boga?

Popularnost Simona maga nagoni nas na razmišljanje o privlačnosti čuda i čudotvoraca. Sveprisutnost magije kroz vreme i prostor dokumentovalo je mnoštvo izvrsnih etnologa i antropologa, a na nama je da izvlačimo zaključke iz sirovog materijala činjenica kojima raspolažemo.

Primetno je da ništa na svetu toliko ne osvaja i ne privlači ljude kao seksualnost i magija. Zašto? Između ostalog, i seksualnost i magija podrazumevaju prevazilaženje čovekove ograničenosti kroz sticanje moći da se stvara život (prokreacija) ili da se dosegnu ekstatična stanja, kao i da se menja poredak sveta (magija). To su (kao, donekle, i umetnost i nauka-tehnika), putevi čovekovog nadilaženja samog sebe i svoje smrtnosti.

simon-vracar-2-2Suštinsko objašnjenje privlačnosti magije dobijamo tamo gde je Eva pokušala da bude "kao Bog". Svaki oblik magije, od vulgarnog, preko alhemijskog do jasno satanističkog, ima konačno jedan cilj – "postati kao bogovi, i znati što je dobro što li zlo" (1. Mojsijeva 3:5). Elem, imajući u vidu ko je Evi obećao taj rezultat, ovakav put do "božanskog" stanja i znanja uvek zaobilazi Boga i obraća se Njegovom suparniku i otvorenom neprijatelju – kradljivcu Vatre.

Prema tome, ukoliko isključimo mađioničarske trikove iluzionističke vrste, autentična magija podrazumeva kontakt sa Božijim neprijateljem – Sotonom – i onom trećinom nebeskih anđela koji su krenuli za njim i koji, kao moćna duhovna bića (po Božijem dopuštenju), raspolažu značajnim natprirodnim moćima, koje prenose onima koji se stave u njihovu službu.

Ciljevi magije

Kada rezimiramo magijsku praksu različitih vrsta, od Zmije iz Edemskog vrta, preko slavnog Tota (Hermesa Trismegista) do Alistera Kroulija i mnogobrojnih današnjih magova od istoka do zapada, od jednog do drugog pola, prepoznajemo nekoliko osnovnih, često isprepletenih ciljeva magijskih radnji i magijske misli:

1. INTELEKTUALNA GLAD I ZNATIŽELJA (FILOZOFSKI CILJ): spoznati sebe i univerzum s one strane vidljivog i našem saznanju dostupnog sveta (dakle, proći kroz "vrata percepcije" ka onostranom, rekao bi, između ostalih, Vilijem Blejk, pa Oldos Haksli, pa Džim Morison, itd.) uspostavljajući vezu sa svetom duhova i "bogova";

2. VOLJA ZA MOĆI LJUDSKE VRSTE (POLITIČKI CILJ): kroz kontakt i "pakt" sa duhovnim bićima dostići, u ontogenetskom smislu, božanske sposobnosti i moći kako bi pojedinac prerastao ljudska fizička i saznajna ograničenja (upor. faustovski "pakt sa đavolom", kao i Sotoninu izjavu "bićete kao bogovi" u 1. Mojsijeva 3:5); ujedno, na filogenetskoj ravni, stvoriti Novo čovečanstvo "na višem stepenu duhovnog razvoja", koje će se ujediniti, uz konstantnu ezoterijsku logističku podršku, u planetarnu "državu filozofa", politeju, Novi svetski poredak, Novi Vavilon... (prometejski sindrom; upor. Otkrivenje 6:14);

3. PRIZEMNA MOĆ POJEDINCA (VULGARNI CILJ): ostvarenje prizemnih i koristoljubivih ciljeva poput popularnosti, bogatstva i uticaja (karakteristično za korisnike usluga astrologa, gatara i medijuma; motiv "čarobnjakovog šegrta");

4. SATANIZAM: svesno i namerno udruživanje sa silama za koje smatramo da su Božiji neprijatelji jer i sami odbacujemo biblijskog Boga i usvajamo satanističku ideologiju (upor. A. Krouli: "Čini što želiš; to neka ti je jedini zakon.")

simon-vracar-2-9U nekima od ovih ciljeva prepoznajemo i suštinu prometejskog sindroma – oteti vatru od zlog Boga i postati novi i bolji bog po uzoru na Prometeja, tj. Lucifera. Slobodno, naime, možemo ustvrditi da je, na u filozofskoj ravni svetske istorije, moćni pokretač novovekovne nauke i tehnike upravo prometejska borba da čovečanstvo ujedinjenim snagama graditelja nove vavilonske kule odbaci okove zemaljskog bitisanja koji su, smatra se, posledica Božijeg prokletstva izrečenog posle Prvog greha (1. Mojsijeva 3:15-19) kao i zločina institucionalne religije. Sam ljudski rod treba da postane rasa bogova koji će urediti novi raj na Zemlji, u kome će imati pravo na plod svakog drveta. Magija je prečica do ovog cilja, a nauka i tehnika, zaobilaznica.

Poslednji pomenuti cilj magije može biti i stupanje u redove deklarisanih (ili tajnih) Sotoninih sledbenika, kao posledica znatiželje ili "simpatije prema đavolu", ili češće kao svesno ratovanje nekih ljudi protiv Boga koga smatraju isto tako zlim kao što Biblija opisuje Sotonu. Biblija predstavlja Sotonina pojavljivanja u svetu kako falsifikat i podmetanje Bogu Stvoritelju, kao difamaciju Božijeg karaktera i delovanja: satanizam preokreće biblijski sistem vrednosti kao u ogledalu. Za sataniste je Bog negativac, a Sotona pozitivac. Budući da satanizam hrišćanstvo optužuje za nasilje nad ljudskom prirodom, koja je prirodno sebična i perverzna, satanisti smatraju da treba nesputano slediti sve porive ljudske i sve nagone, ne nazivajući nijedan zlim, otvoreno poričući razliku između dobra i zla i poštujući samo jednu zapovest: "Čini što želiš, neka ti to bude jedina zapovest." O svemu ovome veoma se jasno i nedvosmisleno izjašnjavao kako Alister Krouli, tako i Anton Šandor Lavej, osnivač Satanističke crkve, a potom i njegove ćerke Karla i Zina, te zet Nikolas Šrek.

Nije teško prepoznati potpuno istu filozofiju u rečima Velimira Abramovića, koje je izgovorio u emisiji "Agape" posvećenoj Nikoli Tesli, na televiziji Studio B:

"Golubica nije običan simbol, to je simbol koji se kod Tesle materijalizovao. To je u demonologiji poznato kao vesnik Agarte, gde obitava Lucifer, onaj koji donosi svetlost. Agarta je jedan od demonskih nivoa koji morate da prođete da bi stigli do božanskog domena. To je prevazilaženje nivoa razlike dobra i zla i od tada on [Tesla] postaje duhovno biće."

Prema ovom čoveku, ne samo što je Lucifer shvaćen kao pozitivna osoba, već, o ironije, niko ne može doći do "božanskog domena" ako nije prošao kroz demonski, iako je Hristos u Bibliji taj koji kaže "Niko neće doći k ocu do kroza me" (Jovan 14:6). Vrhunac satanskog je negiranje razlike dobra i zla: ovde se otvoreno tvrdi da samo neduhovni ljudi govore o njoj, dok "duhovni" tu razliku prevazilaze, kao što često čujemo u svim pravcima Novog doba.

Međutim, recimo otvoreno i to da su mnogi nazovivernici svojim postupanjem značajno ohrabrili i ateizam i satanizam, jer su svojim izopačenjem Hristove nauke (isto vredi i za lažne vernike drugih religija) i verskom praksom predstavili Boga kao zločinca, i naveli mnoge da takvu sliku prezru kao neprihvatljivu. Sam Anton Šandor Lavej hladnokrvno je izjavio da su većina deklarativnih članova hrišćanskih crkava po svojim vrednostima i ponašanju u suštini satanisti jer u praksi slede načelo "čini šta hoćeš", iako se pretvaraju da poštuju Boga.

Drugim rečima, poručuje Lavej svojim tajnim istomišljenicima, skupite snagu i skinite masku hrišćanstva sa svojih lica, jer ste u srcu sebični i samoljubivi. Podsećamo čitaoce na dobro poznatu činjenicu: istinski satanisti ne nose zastrašujuću odeću i nisu karikature kojima tradicionalno plaše i decu i odrasle. Pravi satanisti poštovani su, visoko rangirani, popularni, sofisticirani članovi svog društva i svojih crkava, besprekorne spoljašnjosti, ali destruktivne ideologije sa kojom nastupaju u životu.

Čitajući satanističku literaturu i slušajući muziku koja propagira satanizam (postoje deseci pop i rok pesama koje otvoreno propovedaju "Do what thou wilt", poput skorijih spotova Džeja Z. i Bijonsi), primećujemo poruku da magija čoveku obećava mnogo, a zauzvrat traži malo. S druge strane, okultisti i antiteisti raznih profila često predstavljaju biblijskog Boga kao krutog i sebičnog tiranina koji svoju moć ne deli ni sa kim, i koji čoveku ne daje skoro ništa. Međutim, Biblija govori o Bogu koji želi da pomaže ljudima jer im je otac i jer su mu oni deca:

"Eda li je meni milo da pogine bezbožnik? govori Gospod, a ne da se odvrati od putova svojih i bude živ?" (Jezekilj 18:23)

"I ako vam reku: pitajte vrače i gatare, koji šapću i mrmljaju; recite: ne treba li narod da pita Boga svojega? Ili će pitati mrtve mesto živih? Zakon i svedočanstvo tražite. Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore." (Isaija 8:19,20)

Drugim rečima, zašto bi čovek prizivao duhove ("mrtve") i tražio savete vračara kada mu je Bog dao savete i uputstva za sreću u svom "zakonu i svedočanstvima"? Međutim, Božiji zahtevi i pravila se čoveku, nažalost, "čine kako nešto tuđe", strano njegovim željama i namerama, iako je čoveku pri stvaranju dano da bude Božiji zamenik i upravitelj planete Zemlje.

"Potom reče Bog: da načinimo čoveka po svojemu obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se miču po zemlji [...] I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: rađajte se, i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom [...] I nasadi Bog vrt u Edemu na istoku; [...] i uzevši Bog čoveka namesti ga u vrtu Edemskom, da ga radi i da ga čuva." (1. Mojs. 1:26-28; 2:7,15)

"Budući da su nam sve božanstvene sile Njegove, koje trebaju k životu i pobožnosti, darovane poznanjem Onoga Koji nas pozva slavom i dobrodetelju, Kroz koje se nama darovaše časna i prevelika obećanja, da njih radi imate deo u Božijoj prirodi, ako utečete od telesnih želja ovoga sveta." (2. Petrova 1:3.4)

Problem koji ljudi gladni darova magije – vlasti i duhovne ili materijalne moći – imaju sa biblijskim Bogom jeste sledeći: zavet sa Bogom ne funkcioniše po pravilu "ja tebi, ti meni", jer u Bibliji piše da mu ništa vredno ne možemno dati niti mu je išta potrebno od čoveka, osim ljubavi i vernosti. Biblijska religija nije duhovna trgovina, a to ne shvata ni ogromno mnoštvo hrišćana. Ne zaboravimo: "sa đavolom se možemo nagoditi", ali se Bog ne kupuje ničim. On ima svoje principe dobra i ne odstupa od njih. Postoje ljudski zahtevi koje Bog neće nikada ispuniti jer ih smatra lošim za čoveka, i to se može očekivati od nekog ko sebe naziva Ocem ljudskog roda.

simon-vracar-2-6Svi mi dobro znamo da će mladiću dozvolu da vozi kola ili da skače Bungee mnogo lakše dati neki dalji poznanik ili vršnjak nego roditelj ili rođak. To ograničenje slobode i uslovljavanje ne može se objasniti nikakvom manipulacijom, samovlašću roditelja ili ropstvom deteta, već brigom za život i zdravlje nekoga ko nije dorastao izazovu koji ga mami. Ma kako nas to vređalo u našoj gladi za nesputanom samovoljom, iz istog ovog razloga čovek može od Boga da traži i dobije mnogo, ali nikako sve, i nikako ono što nije sposoban da prepozna kao loše za sebe ili druge.

Čovekova je velika nesreća što čitav život provede otkrivajući u čemu se sastoji i njegova veličina i njegova beda, i prečesto ovu ravnotežu pronađe tek onda kada je isuviše kasno da ga ta mudrost i usreći, a ne samo umiri i umudri. Da ju je potražio dok je još bio mlad, saznao bi da je svaki čovek istovremeno velik po mogućnostima koje mu je Bog ponudio, ali i mali po opasnosti da ga vlastita samouverenost sroza u duhovnog patuljka i uništi, i fizički i duhovno.

Kad bi poklonio poverenje Svetom pismu, čovek ne bi morao da na sopstvenim padovima uči da je ljudska beda u tome da se svojeglavo udalji od uzvišenog zadatka koji mu je dodeljen i da živi na štetu svoju i drugih ljudi, da promaši smisao svog života. Nasuprot tome, čovek koji živi razumno i mudro ume da radosno leti prema suncu, ali i dovoljno daleko da mu sunce ne sprži krila.

Magijsko ponašanje u hrišćanstvu

Po biblijskom učenju, samo Bog je svet i samo On raspolaže duhovnom silom na dobro, i daje je ljudima obilno i rado u skladu sa njihovim potrebama i molitvama.

"Kad dakle vi, zli budući, umete dare dobre davati deci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski dati dobra onima koji ga mole?" (Matej 7:11)

Pošto je Bog Biblije stvoritelj svih stvorenja i sveg sveta (ne računajući kasnije deformacije i degeneraciju od Prvog greha naovamo), i pošto je postojanje svakog od nas u celini nezasluženi dar – jer smo postali iz ljubavi Onog koji voli da stvara – u tom slučaju Božiju ljubav, naklonost i pomoć niti je kome potrebno, niti je kome moguće zaslužiti ili zaraditi. Sa Bogom se ne uspostavlja pakt. Bog svoje usluge ne naplaćuje, "jer On zapoveda svome suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje dažd i pravednima i nepravednima" (Matej 5:46).

Fascinantno je u Bibliji pročitati šta je sve u čovekovom životu – dar: život sadašnji i večni, "hleb naš svagdašnji", dobar bračni drug, Isus Hristos, carstvo nebesko, sve sposobnosti i sva sredstva koja nam stoje na raspolaganju (koja se u Bibliji i zovu "darovi" ili "talanti"). U Hristovim pričama o talantima (v. u Mateju 25:14 i dalje; Luka 16:1 i dalje), kao i u nekim drugim parabolama, jasno se ističe da sve što čovek ima zapravo predstavlja dar od Boga, za koji ne možemo i ne moramo da platimo – sve je već plaćeno na Krstu.

"I ko je žedan neka dođe, i ko hoće neka uzme vodu života zabadava." (Otkrivenje 22:17)

simon-vracar-2-8Iako ničim ne možemo platiti darove koje smo već dobili od Boga i one koji nas još čekaju kako sazrevamo kao ljudi i vernici, ipak prema svim tim darovima mi imamo odgovornost – pre svega da te darove prihvatimo sa zahvalnošću i uverenošću u ljubav s kojom su nam predani, ali, još više, Bog od čoveka očekuje da darove koje mu je dao deli sa drugim ljudima. U tome je potresna dubina i lepota Hristovih reči u Mateju 25:31-46, upućenih onima koji su pomagali drugima ("kad učiniste jednome od ove moje male braće, meni učiniste", stih 40), ali i onima koji im nisu pomogli ("kad ne učiniste jednome od ove moje male braće, ni meni ne učiniste", stih 45). Petar nas poziva:

"I služite se među sobom; svaki darom koji je primio..." (1. Petrova 4:10)

Pošto "svaki dar i svaki poklon savršeni odozgo je, dolazi od oca svetlosti" (Jakov 1:17), i pošto Božije namere za čoveka nadmašuju naše najlepše želje (Efescima 3:16-20; Jeremija 33:3; Jeremija 29:11, itd.), zašto bismo onda ikada pokušavali da umilostivimo Boga, kad i njegova milost nije odgovor na našu dobrotu, već na našu nesposobnost da budemo dobri i sveti? Zahvalimo mu i prihvatimo njegove velike darove.

Nažalost, upravo nepoznavanje ili potcenjivanje činjenice da "koji dakle Sina svojega ne poštede, nego ga predade za sve nas, kako dakle da nam s njim sve ne daruje?" (Rimljanima 8:32) – navodilo je i navodi milione ljudi da žive u strahu od Boga čije se ćudi pribojavaju, a pogotovu da na sve moguće načine i svim mogućim sredstvima – pokušaju da kupe i zarade Božiju naklonost. Takav kupoprodajni odnos sa Bogom pokazao je Simon vračar i posle svog pristupanja hrišćanskoj zajednici u Samariji.

Prema sličnom načelu funkcioniše i institucija pokore u tradicionalnoj crkvi, sa svim mogućim oblicima "okajavanja" greha kroz "odrađivanje" kazne za greh koju crkva određuje. To je veoma banalan primer opravdanja delima, odnosno shvatanja po kom čovek može da nešto učini ili pruži Bogu da bi mu bilo oprošteno ili da bi od Boga nešto dobio. Šta sve ljudi nisu uradili da bi olakšali svoju savest i uklonili strah od Boga osvetnika?! Na šta se sve nisu zavetovali ne bi li iznudili od Boga ono što nisu verovali da će im dati samo ako Ga budu molili, bez novca i samokažnjavanja?! Jedni su gradili crkve da okaju krađu ili ubistvo; drugi su se bičevali ili gladovali, radili i spavali u hladnoći; treći su ratovali u tuđim zemljama ubijajući ljude, žene i decu zato što im je rečeno da će ubijajući inoverce zaslužiti naklonost Boga koji voli njih, ali ne voli one koji mu se drugačije mole i drugačije veruju ("Da ovo nije prava crkva", kaže na jednom forumu pripadnik jedine "prave crkve" svom duhovnom sabratu, "ne bi se ti rodio u njoj."). Četvrti, suptilniji, moderniji, smatraju da će ih Bog voleti ako se hrane na određeni način; peti, ako se mole i prisustvuju bogosluženjima na tačno određeni način; šesti, ako velike sume novca daju u crkvu; sedmi, ako mnogo rade, ako ... :

simon-vracar-2-4"Bože! Hvalim te što ja nisam kao ostali ljudi: hajduci, nepravednici, preljubočinci ili kao ovaj carinik. Postim dvaput u nedelji; dajem desetak od svega što imam." (Luka 18:11,12)

Kako je to sve žalosno! Sve što je Bog ikada učinio za čoveka učinio je iz ljubavi, a čovek u tu ljubav ne veruje i uzalud pokušava da zaradi ono što mu se već hiljadama godina nudi, besplatno. Nema kraja našim uzaludnim naporima da zaslužimo Božiju ljubav i budući raj čineći sve ono što mislimo da Boga može da umilostivi, iako nas on već ionako voli. Potrebno je samo da prihvatimo tu ljubav i da je želimo. Iz ljubavi prema Bogu i želje za njim mi ćemo onda i činiti dobro – ne da bi nas Bog zbog toga voleo,  već zato što znamo da On nas već voli.

Bogu je drag čovek koji zna da ne može da zasluži Božiju naklonost, već se uzda u nju kao poklon:

"A carinik izdaleka stajaše; i ne šćaše ni očiju podignuti na nebo, nego bijaše prsi svoje govoreći: Bože! Pomozi meni grešnome. Kažem vam da ovaj otide opravdan kući svojoj, a ne onaj." (Luka 18:13,14)

Primetimo u tekstu iz Luke 18:13,14 da se carinik kaje za svoje greške, on priznaje da je grešan, i na osnovu tog priznanja dobija oproštenje. Čovek može da čini mnogo toga dobroga i korisnoga za okolinu, i da ubedi mnoge u svoju "svetost" i pobožnost, ali Bog očekuje od njega samo jedno – da se kaje za svoje greške i da želi da se promeni. Samo tako moguće je da se u čoveku desi najvažnije čudo – promena karaktera, novorođenje ličnosti, vaskrsenje duše. Ovo je jedini uslov oproštenja. Primetimo isto tako da se u Bibliji vernici klanjaju samo pred Bogom i samo se njemu mole, a nikad nekom čoveku ili ženi (Otkrivenje 12:17; 19:10) jer je samo Bog dostojan naših molitava i potraživanja, "jer si samo Ti svet" (Otkrivenje 15:4; Čarnić).

Zašto bi bilo pogrešno moliti se bilo kom drugom?

Za magijsku misao i ponašanje, čak i u okrilju hrišćanstva i ostalih jednobožačkih religija, karakteristično je uverenje da se deo moći i sile koja, po Bibliji, u celosti pripada Bogu može preneti na posebne ljude, predmete, obrede, mesta ili vreme, tako da ovi ljudi, predmeti, obredi, mesta ili praznici sami po sebi dobijaju određenu čudotvornu moć. Drugim rečima, čak i u krilu hrišćanstva (ali i, u još većoj meri, svih drugih religija) magijsko mišljenje na neki način otuđuje deo sile ili moći od Boga, koji je jedini njen izvor, i vezuje moć za naročite svete predmete i bića, a njeno prenošenje na ljude više ne zavisi u potpunosti od volje davaoca sile, tj. Boga, već određeni "sveti ljudi", putem određenih postupaka mogu da raspolažu Božijom silom po nekom pravu ili "kupoprodajnom" automatizmu.

Međutim, čovek ne može ni kupiti ni uceniti Boga, ne može upravljati njegovom voljom, kao što ni sam Bog ne gospodari čovekovom voljom, već želi da je čovek upotrebi na dobro. Čak ni molitva nikada nije magijska formula kojom se Bog pokreće kao na dugme da uradi ono što mi želimo. Zato svaka molitva treba da sadrži reči "Neka bude volja Tvoja" (koje je, pre svih, izgovorio sam Isus Hristos one strašne getsimanske noći kad se spremao da se preda u ruke svojim krvnicima), i da se završava "u ime Hristovo" jer je On jedini posrednik između Boga i ljudi (1. Timotiju 2:5). Kao ni molitva, ni obredni predmeti nemaju magijsku, već simboličnu moć; oni su samo simboli, samo materija kojom ili kroz koju Bog komunicira sa ljudima.

simon-vracar-2-3

Ako je ikada u istoriji religije Biblije jedan predmet bio važan i svet (tj. posvećen za sakralnu upotrebu), onda je to čuveni Kovčeg zaveta koji se nalazio u Svetinji nad svetinjama Šatora od sastanka u pustinji, a kasnije u jerusalimskom Hramu. U tom Kovčegu su počivale originalnih Deset zapovesti, a iznad njegovog poklopca javljao se Bog, i razgovarao sa sveštenikom s druge strane zavese.

Prvi u nizu filmova o Indijani Džonsu govori upravo o (izmišljenoj) neuspeloj težnji nacista da se domognu Kovčega zaveta (za koji se veruje da će biti pronađen pre kraja sveta) kako bi stekli natprirodnu moć.

Međutim, u XI veku pre Hrista, u tzv. periodu sudija, vojni porazi Izraela uzrokovani strahovitim nemoralnom i nepoštenjem, čak i u redovima sveštenika, naveli su narod i nepoštene sveštenike da Kovčeg zaveta iznesu na bojno polje kako bi njime porazili neprijatelje. Smatrali su da samo prisustvo Kovčega, koji je bio uz njih kroz pustinju i kroz Obećanu zemlju, daje natprirodnu moć njihovoj vojsci. Ali nije bilo tako – biti nemoralan i nepošten, a "posedovati" Kovčeg zaveta – vodi u poraz. Tako je Bog dozvolio da u toku bitke Kovčeg dospe u ruke Filisteja (1. Samuilova 4-6. poglavlje), koji su se tome poradovali, misleći da kroz Kovčeg i samog Boga Izraela imaju u šaci. To isto magijsko mišljenje Filisteja Bog je obezvredio kada su novi "vlasnici" Kovčega počeli zbog toga doživljavati teške probleme, tako da su i sami odlučili da ga vrate Jevrejima. Kovčeg zaveta nije čarobna lampa, koju je dovoljno protrljati da bi "duh iz lampe" rekao: "Što želiš, Gospodaru?" Umesto toga, mi smo ti koji pred Bogom možemo samo da kažemo: "Govori, Gospode, čuje sluga tvoj" (1. Samuilova 3:9). Bog pobedu i pomoć daje iskrenima, vernima i pokajanima, sa ili bez Kovčega, sa ili bez crkve, sa ili bez vojske, sa ili bez darova, sveća, ikona... Njega niko ne drži u šaci, pa ni njegovi sledbenici.

Isus Hristos o Antihristu i magiji:
"[...] čuvajte se da vas ko ne prevari. Jer će mnogi doći u ime moje govoreći: ja sam Hristos. I mnoge će prevariti [...] Tada ako vam ko reče: evo ovde je Hristos ili onde, ne verujte. Jer će izaći lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izabrane. Eto vam kazah unapred. Ako vam dakle reku: evo ga u pustinji, ne izlazite; evo ga u sobama, ne verujte. Jer kao što munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, takav će biti dolazak Sina čovečijega." (Hristovo upozorenje u Matej 24:4,5,23-27)

Apostol Pavle o Antihristovim lažnim čudima:
"Pa će se onda javiti bezakonik, kojega će Gospod Isus ubiti duhom usta svojih i iskoreniti svetlošću dolaska svojega; Kojega je dolazak po činjenju sotoninu sa svakom silom, i znacima i lažnim čudesima, I sa svakom prevarom nepravde među onima koji ginu: jer ljubavi istine ne primiše da bi se spasli." (Apostol Pavle u 2. Solunjanima 2:8-10)

Uloga čuda u Novom svetskom poretku

"I videh drugu zver gde izlazi iz zemlje, i imaše dva roga kao u jagnjeta; i govoraše kao aždaha. I svu vlast prve zveri činjaše pred njom; i učini da zemlja i koji žive na njoj pokloni se prvoj zveri kojoj se isceli rana smrtna. I učini čudesa velika, i učini da i oganj silazi s neba među ljudima. I vara one koji žive na zemlji znacima, koji joj biše dani da čini pred zveri..." (Otkrivenje 13:11-14)

Jedno od zaprepašćujućih upozorenja koja dolaze od samog Hrista glasi da će mnogi vernici, koji su sebe smatrali Božijim sledbenicima, ali su se ponašali kao samoljubivi čudotvorci, činiti čak i mnoga i velika čuda u ime Hristovo, ali neće biti Božiji ljudi:

"Neće svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! Ući u carstvo nebesko; no koji čini po volji Oca mog koji je na nebesima. Mnogi će reći meni u onaj dan: Gospode! Gospode! Nismo li u ime Tvoje prorokovali, i Tvojim imenom đavole izgonili, i Tvojim imenom čudesa mnoga tvorili? I tada ću im ja kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene koji činite bezakonje." (Matej 7:21-23)

Pravo merilo hrišćanstva nije ni javno ispovedanje vere, čak ni činjenje čuda "u ime Hristovo" – već poznavanje Hrista, tj. karakterna istovetnost s njim, koja se ispoljava u plemenitom životu i dobrim delima. Stoga nikakvi sveti predmeti, putovanja, obredi, sveta mesta ili sveti ljudi nemaju čarobnu moć – ništa ne može da zameni iskrenu molitvu, pokajanje i traganje za pravdom:

"Pokazao ti je, čoveče, šta je dobro; i šta Gospod ište od tebe osim da činiš što je pravo i da ljubiš milost i da hodiš smerno s Bogom svojim?" (Mihej 6:8)

Primetimo usput da, u pokretu Novo doba, čovek visoko misli o sebi: on je bog koji je to zaboravio, jer u njemu, veruje se, čekaju, duboko potisnute, božanske osobine koje je različitim tehnikama potrebno osloboditi i osvestiti. Tako se razvijaju duhovni učitelji. Status "prosvetljenog" ili "učitelja" neminovno stvara samoljublje jer čovek nije stvoren da bi ga obožavali i slavili, već da bi on voleo, obožavao i slavio. Moramo da konstatujemo da popularni kult Nikole Tesle ukazuje na tu vrstu fascinacije natprirodnim moćima. Nikola Tesla bez sumnje jeste bio izuzetan čovek. Bez sumnje je posedovao natprirodne sposobnosti i to od rane mladosti. Vežbanjem je naučio je da vlada sobom i svojim strastima. Ne ulazeći u problematično pitanje izvora Teslinih sposobnosti, o čemu je i on sam davao veoma kontroverzne izjave, kao i njegovi savremeni popularizatori, nije toliko važno šta je Tesla mislio o sebi, već kako ga drugi vide. Tu se ogleda to idolopoklonstvo, to obožavanje moćnih ljudi. Ma kakve sposobnosti da čovek ima, makar bio i najjači i najbolji na svetu, sve te njegove moći i sposobnosti potiču ili od Boga ili od Sotone, a ne od njega samoga. Svi mi dobijamo snagu odnekud, i nismo bogovi koji ne zavise ni od koga.

Simonova simonija

Kad je vest o uspehu jevanđelja u Samariji stigla do Jerusalima, crkva je onamo poslala najstarijeg i najmlađeg apostola, koji su već neko vreme radili kao tim.

"A kad čuše apostoli koji behu u Jerusalimu da Samarija primi reč Božju, poslaše k njima Petra i Jovana. Koji sišavši pomoliše se Bogu za njih da prime Duha Svetog; Jer još ni na jednog ne beše došao, nego behu samo kršteni u ime Gospoda Isusa. Tada apostoli metnuše ruke na njih, i oni primiše Duha Svetog. A kad vide Simon da se daje Duh Sveti kad apostoli metnu ruke, donese im novce Govoreći: dajte i meni ovu vlast da kad metnem ruke na koga primi Duha Svetog."

simon-vracar-2-10Iako je kršten u oduševljenju, iako je boravio kod Filipa naslušavši se o jevanđelju i o Hristu, Simon na kraju ipak ne shvata u čemu se sastoji sila Božija, sila Duha svetoga, i kakva je njena veza sa karakterom.

U Simonovoj strategiji otkriva se jedno od važnih društvenih obeležja magije – da je možemo "naručiti" i platiti.

Otkad je sveta i veka, popularnost magije sastoji se u tome da od natprirodnih sila dobijete šta vam treba, platite koliko treba, i nastavite sa svojim životom. Međutim, Biblija i stvarnost jasno ukazuju na to da pakt sa đavolom uključuje velike kamate ispisane sitnim slovima na dnu ugovora. O tome u svojim ispovestima jasno svedoče bivši okultisti raznih profila, ukoliko nisu pre toga završili u nekoj duševnoj bolnici ili izvršili samoubistvo.

U biblijskom hrišćanstvu, samo molitva vere i poverenja može dobiti potvrdan odgovor – izlivanje Svetog Duha i Božiju zaštitu. Prorok Jeremija (9:23,24) upozorava:

"Ovako veli Gospod: mudri da se ne hvali mudrošću svojom, ni jaki da se ne hvali snagom svojom, ni bogati da se ne hvali bogatstvom svojim. Nego ko se hvali, neka se hvali tim što razume i poznaje mene da sam ja Gospod koji činim milost i sud i pravdu na zemlji, jer mi je to milo, govori Gospod."

Apostol Pavle nastavlja istu misao u 1. Korinćanima 4:7:

"Jer ko tebe povišuje? Šta li imaš što nisi primio? A ako si primio, što se hvališ kao da nisi primio?"

Prema Svetom pismu, Bog nikada čoveku ne daje moć, a da mu savest i karakter nije očistio od zla. Dok god čovek pristupa Bogu sa ljubavlju i zahvalnošću, svestan da mu duguje sve što ima, Bog će mu davati snagu i mudrost za sve što život preda nj stavi kako izazov. Bog je dobar, a onda moćan, i taj redosled vrednosti želi da preslika u nama. Tom uslovljenošću moći dobrotom Bog nas čuva da ne postanemo gordi i samodovoljni kao Lucifer.

Ova uslovljenost se ne zasniva na Božijem diktatorskom odnosu spram naše nemoći, već na nečem drugom:

1. Prisustvo Božijeg Duha u srcu uslovljeno je našom slobodnom voljom da budemo sa Bogom ili ne, i prestaje kad prestane i naša ljubav i želja za Bogom.

2. Do kraja sveta, ni najboljom voljom ni najvećim snagama tela ne možemo prestati da grešimo ukoliko se dobrovoljno i iskreno ne odreknemo zla u sebi, i postojano sledimo Božiju volju.

Ništa od ovoga nije razumeo Simon. On očigledno nije shvatao čak ni šta znači da je grešan čovek. Jer, u magijskoj svesti, greh nije suština ljudske prirode, već pre hibris, pogrešan postupak kojim smo se ogrešili o nadmoćne sile. Greh je tada samo sinonim za neznanje i nemoć, dok je, prema takvom shvatanju, čovek po prirodi dobar.

simon-vracar-2-5Što je još gore, Simon nije hteo naprosto da primi dar Duha Svetoga kao i drugi učenici na koje su Petar i Jovan položili ruke. Usput, Simon je, kao i ogromna većina hrišćana, bio ubeđen da sam čin polaganja ruku na glavu čoveka (hirotonija) uslovljava primanje Svetog Duha, iako to zavisi od vere hirotonisane osobe, a ne od polaganja ruku. Osim toga, Simon je dalekovidan i pragmatičan: on želi moć da Duhom Svetim raspolaže po svojoj volji i daje Duha drugima kao autonomni centar duhovne sile. To znači biti mag. Od ovog događaja potiče i pojam simonije, vekovne prakse kupovanja crkvenih službi i funkcija (umesto da ih ljudi dobiju na osnovu vrline i talenata) koju je Dante Aligijeri tako oštro osudio u svom Paklu.

Apostol Simon Petar je zaprepašten zahtevom svoga imenjaka. Od one noći kada je izdao Hrista, neprestano se seća cene koju je njegov Učitelj platio "da za grehe umremo, i za pravdu živimo" (1. Petrova 2:24). Šta je šaka novca spram beskrajno vredne žrtve Hristove?! Zato su njegove reči tako oštre:

"A Petar mu reče: Novci tvoji s tobom da budu u pogibao, što si pomislio da se dar Božji može dobiti za novce. Nema tebi dela ni iseta [tj. udela] u ovoj reči; jer srce tvoje nije pravo pred Bogom. Pokaj se dakle od ove svoje pakosti, i moli se Bogu da bi ti se oprostila pomisao srca tvojega. Jer te vidim da si u gorkoj žuči [tj. otrovu] i u svezi [tj. okovima] nepravde."

I opet je Simon vračar pokazao da ne razume suštinu hrišćanstva. Kada ga je Petar ovako ukorio, nije se pokajao, niti je zatražio da mu objasne ono što ne razume. U rečima "Pomolite se vi Gospodu za mene da ne naiđe na mene ništa od ovog što rekoste" nema ni pokajanja, ni molitve, ni razumevanja da je Hristos umro na krstu besplatno i za sve, i da je dar oproštenja i nanovorođenja darovan svima. Čini se da je Simon apostolove reči protumačio kao prokletstvo, bačene čini, koje je sad trebalo povući ili poništiti.

Ko blagodat Božiju kupuje, ne shvata da je dar. A ko ne shvata da je blagodat dar, ne shvata ni zašto je darovana. Takav ne razume ni koliko je veliko praštanje, ni koliko je greh strašan.

Drugim rečima, kada je Bog za mene samo čudotvorac,
– Bojim ga se i ne volim ga jer ga ne poznajem,
– Kupujem njegovu naklonost jer želim njegovu moć,
– Tražim posrednike preko kojih bi stupio u vezu s njim jer sam ne smem,
– Gledam da preko njega završim svoje poslove i odem svojim putem.

Kada je Bog moj otac i prijatelj,
– Volim ga i radujem mu se, s punim poštovanjem njegove veličine,
– Znam da me voli i da me neće ostaviti,
– Molim mu se s poverenjem i bez ljudskih posrednika, uveren da mi želi i daje dobro,
– Ne živim kako hoću bežeći od Boga, već želim da živim s njim.

Tako nas pripovest o Simonu vraču, kao i širi kontekst istorije magije, upućuje na sledeće zaključke:

Pored različitih vidljivih i nevidljivih načina na koje Bog utiče na celokupan život ljudi, ipak najveće čudo, posle Hristovog vaskrsenja, jeste duhovno vaskrsenje ili novorođenje čoveka – kada zao i pokvaren čovek postane dobar i plemenit. To je tipično i najpotrebnije Božije čudo – jer mu je cilj obnavljanje Božije slike u čoveku.

I danas možemo biti sigurni da ljudi koji žude za natprirodnim znanjem, moći, vlašću i bogatstvom neće posegnuti za silom Božijeg Duha (jer Sveti Duh menja takve želje u čoveku: onome ko poznaje Hrista ne treba ni okultno znanje, ni moć, ni blago, ni vlast jer je njegov Bog dovoljno mudar, moćan, bogat i Car svemira), već će posegnuti za silom onoga koji naplaćuje svoje usluge i ni najmanje ne zahteva da se pokajemo – dapače, njemu treba naša nepokajanost.

Tražiti natprirodnu silu, a nemati plemenit karakter čoveka sličnog Hristu koji takvom silom ume da raspolaže na dobro drugima – to znači iskusiti Luciferovu glad za vlašću bez ljubavi i moći bez dobrote.

Čoveku koji traga najpre za carstvom nebeskim, Bog će sve drugo dodati koliko treba, ali ne više nego što treba - biti vernik najčešće ne znači biti bogat, moćan i cenjen; naprotiv, pravi Božiji čovek često živi skromno, odbačen od ljudi.

Čovek koji traga najpre za carstvom zemaljskim i za svojom veličinom možda će dobiti sve što je hteo, ali će izgubiti Boga i carstvo nebesko:

"Jer kakva je korist čoveku ako sav svet dobije a duši svojoj naudi?" (Matej 16:26)

Vladimir Radić

 

POGLEDAJTE I OVE ČLANKE!

 

OD ISTOG AUTORA:

 

Broj posetilaca

Danas180
Juče400
Ovog meseca10395
Ukupno2372443

Currently are 28 guests and no members online


VCNT - Visitorcounter