paskalov-susret-sa-bogom

PASKALOV SUSRET SA BOGOM

Čuveni "Memorijal", intimna beleška Bleza Paskala (Blaise Pascal) o susretu koji će zapamtiti za ceo život, pronađen je posle njegove smrti ušiven u odeću. Ovaj zapis nije bio namenjen nijednom čitaocu osim njega samoga.

                                                                                                                                                        

Leta Gospodnjega 1654., u ponedeljak 23. novembra,
na Dan svetog Klimenta(1), pape i mučenika, i drugih iz hrišćanskog Martirologa(2),
Uoči svetog Hrisogona, mučenika, i drugih,
Od oko 10.30h uveče do oko 00.30h

Oganj

Bog Avraamov, Bog Isakov, Bog Jakovljev,
Ne filozofa i učenjaka.
Sigurnost. Sigurnost. Osećanja, radost, mir.
Bog Isusa Hrista,
Vraćam se ocu mojemu i ocu vašemu. (Jovan 20:17)
"Tvoj Bog biće moj Bog".(3)
Zaboravljam svet i sve ostalo, osim Boga.
On se nalazi samo na putevima opisanim u Jevanđelju.
Veličina ljudske duše.
"Oče pravedni, svet tebe ne pozna, a ja te poznah".(4)
Radost, radost, suze radosnice.
Odvojio sam se [od Njega(5)].
Ostaviše mene, izvor žive vode.(6)
"Bože moj, zar ćeš me ostaviti?"(7)
Ne daj da [od Njega] budem zauvek odvojen.
"A ovo je život večni, da poznaju tebe jedinoga istinitoga Boga, i koga si poslao, Isusa Hrista".(8)
Isus Hristos
Isus Hristos
Ja sam se od [od Njega] odvojio: ja sam od Njega pobegao, ja sam ga se odrekao, ja sam ga razapeo." (Jovan 17)
Ne dozvoli, Gospode, da se ikada više odvojim [od Njega].
Potpuno i slatko odricanje od sebe. Potpuno i slatko predanje.
Potpuno predanje Isusu Hristu i mom vođi.
Večna sreća za dan napora na zemlji.
Jer zapovesti Tvojih ne zaboravih. Amin.(9)

* * *

"Memorijal"(10) Bleza Paskala predstavlja tekst koji nikada nije bio namenjen drugom ljudskom oku. To je krajnje privatnapaskalov-susret-sa-bogom1 zabeleška, svedočanstvo – ušiveno u postavi piščevog odela i otkriveno tek posle njegove smrti – o najsvetijem i najintimnijem doživljaju njegovog života, koji je zanavek odredio smer preostalih desetak godina Paskalovog krhkog bivstvovanja na zemlji. Ona čuvena "trska koja misli" – jedna od najpoznatijih metafora iz njegovih Misli – predstavlja savršenu sliku njega samoga – um koji misli o večnosti i nebesima, i kome je dano da poima samoga Boga, ali um ograničen krhkim i napaćenim telom osuđenim na kratko i mukotrpno postojanje. Tog dana Paskal je na čudesan način izbegao da se utopi zajedno s konjima koji su vukli njegove kočije. Iste noći doživeo je teofaniju – Bog mu se javio u plamenu. O tom susretu u noći sa 23. na 24. novembra govori njegov "Memorijal", odnosno "Podsetnik", kojim je želeo da u svom sećanju u potpunosti sačuva ta dva sata viđenja slave Božije.

Otkriće ovog dokumenta pripisuje se Pjeru Gerijeu (Pierre Guerrier), prijatelju porodice Paskal i saradniku manastira Por Roajal. Pjer Gerije je i autor drugog najstarijeg prepisa Paskalovih zapisa koji danas čine Misli. Gerije piše: "Nedugo posle smrti g. Paskala [a umro je 19. avgusta 1662.], jedan poslužitelj u njegovoj kući slučajno je u podstavi sakoa slavnog pokojnika primetio nešto što se činilo debljim nego drugi delovi sakoa; kad ga je odšio da vidi o čemu se radi, pronašao je mali savijen pergament ispisan rukom g. Paskala, a u njemu jedan papir ispisan istim rukopisom: jedan je bio veran prepis drugoga. Ova dva predmeta odmah su predana gospođi Perije (Périer) [reč je o monahinji Margeriti, Paskalovoj sestričini, ćerki njegove sestre Žilberte (Gilberte)], koja ga je pokazala nekim svojim bliskim prijateljima. Svi su se složili da taj pergament, ispisan tako pažljivo, tako posebnim paskalov-susret-sa-bogom2slovima, predstavlja jednu vrstu podsetnika [ovde se po prvi put koristi čuvena reč Mémorial] koji je on pažljivo čuvao kao uspomenu na nešto što je želeo da neprestano ima pred očima i na umu, jer ga je osam godina ["Memorijal" nosi datum 23.11.1654., a Paskal je umro osam godina kasnije] prilježno ušivao u odeću i vadio iz postave kad bi se presvlačio". Ovo svedočanstvo velečasnog Gerijea datirano je na 1. februar 1732., sedamdeset godina posle smrti Paskalove. Pojedinosti u njemu potiču od Margerite Perije (Marguerite), koja u vreme ujakove smrti ima 16 godina. Margerita – čije je čudesno isceljenje u manastiru Por Roajal 1668. godine odložilo njegovo zatvaranje upravo u jeku žestokih jezuitskih spetki protiv ovog manastira i jansenizma uopšte – odigrala je značajnu ulogu u ovom sukobu, koji su pojačala Pisma iz provincije njenog ujaka.

Nazvavši Paskalovu belešku o viđenju Boga rečju Mémorial, Pjer Gerije aludira na javljanje Boga Mojsiju u grmu koji gori a ne sagoreva (2. Mojsijeva 3. poglavlje). Kao što je Mojsije tu na Horivu po prvi put lično sreo Boga Avraamovog, Isakovog i Jakovljevog, tako se isti taj Bog javio i Paskalu, u ognju plamenom. U vrhu Paskalovog rukopisa na papiru, teško čitljivog, Paskal je jasno nacrtao krst koji sija. Neki su komentatori smatrali da je Paskal imao istinsku viziju, u kojoj mu se prikazao plameni krst. Ovo mistično tumačenje teksta Memorijala mnogo je starije od nekakvih romantičarskih interpretacija. Ono prati ovaj dokument od samog njegovog otkrića.
U pionirskoj studiji o ovom tekstu, Anri Guje (Henri Gouhier, Blaise Pascal, commentaires, Vrin, 1971, pogl. I) piše kako Paskal oseća da je uvideo suštinsku istinu. "Sigurnost. Sigurnost. Osećanja, radost, mir." Paskal je dakle najpre, gotovo nečitko, kao u žurbi da ne zaboravi, zapisao retke "Memorijala"; potom je, reč po reč, pedantno i gotovo kaligrafski, prepisao iste reči na skupi i trajniji pergament. Ipak, prvu verziju on ne baca, već je čuva sa prepisom na pergamentu. Potom ih ušiva u postavu sakoa... Prva verzija na papiru i dan-danas je sačuvana, dok je prepis na pergamentu izgubljen. Međutim, sačuvan je prepis tog prepisa, koji je 1692. svojom rukom načinio Paskalov sestrić Luj Perije (Louis Périer), koji uzduž svog prepisa, na margini, piše: "Ovo je veran prepis pergamenta koji je nađen posle smrti mog ujaka g. Paskala, a koji je on bio napisao svojom rukom i ušio u podstavu svog sakoa. Perije, kanonik katedrale u Klermonu". Septembra 1711. godine Perije će ovaj svoj prepis zalepiti na velike listove uz originalni ujakov tekst na papiru, a zajedno sa fragmentima Paskalovih rukopisa koji danas čine Misli: sve ovo zajedno čini čuvenu "Perijeovu zbirku", koja se danas čuva u Nacionalnoj biblioteci Francuske.

Evo ukratko hronologije Paskalovog "Memorijala":

  • 23. novembar 1654. godine: viđenje Boga, potom i pisanje "Memorijala".
  • Avgust 1662. godine: Paskal umire, a potom mu u odeći pronalaze original "Memorijala" na papiru i prepis na pergamentu.
  • Oko 1692. godine: Luj Perije verno prepisuje pergament, imitirajući i oblik slova.
  • Septembar 1711. godine: Luj Perije Paskalov original na papiru i svoj pergament lepi na velike listove papira.
  • 1. februar 1732. godine: prvo svedočanstvo o otkriću "Memorijala", svedočanstvo Pjera Gerijea, koji ga je čuo od Margerite Perije.

 

Ovaj komentar "Memorijala" temelji se na predavanjima Žaka Darijulaa (Jacques Darriulat), profesora filozofije na Sorboni.

Prevela i priredila: Tatjana Samardžija

 
 
1 Kliment je bio episkop hrišćanske crkve u Rimu u vreme cara Trajana, između 92. i 99. godine, i zato ga Katolička crkva smatra jednim od prvih papa, iako u to vreme hrišćanska crkva nije bila organizovana na taj način.
2 U hrišćanskoj književnosti, martirolog je knjiga koja opisuje život hrišćanskih mučenika (grčki martyros).
3 Biblija, Knjiga o Ruti 1:16.
4 Biblija, Jevanđelje po Jovanu 17:25.
5 U francuskom tekstu stoji zamenica en koja se odnosi na nekog ko je već pomenut u tekstu. Naredni redovi govore da je u pitanju Hristos.
6 Biblija, Knjiga proroka Jeremije 2:13.
7 Stih iz katoličke liturgije. Blez Paskal je pripadao jansenistima, pokretu unutar Katoličke crkve koji se suprotstavio jezuitima u periodu kontrareformacije, i čiji je centar bio u manastiru Por Roajal. Paskalova sestra Anđelika i sestričina Margerita Perije, ćerka sestre mu Žilberte, bile su kaluđerice u Por Roajalu i trpele velike pritiske jezuita, sve dok manastir nije raspušten.
8 Biblija, Jevanđelje po Jovanu 17:3.
9 Biblija, Psalam 119:16. U Vulgati (prevodu Biblije na latinski) je to Psalam 118:16.
10 Ovaj tekst poznat je na francuskom jeziku pod nazivom Mémorial, što je jasna aluzija na 2. knjigu Mojsijevu 3:16, gde Bog otkriva Mojsiju svoje ime: "Gospod Bog Avraamov, Bog Isakov i Bog Jakovljev posla me k vama; to je ime moje doveka, i to je spomen [tj. podsetnik] moj od kolena na koleno". Reči spomen iz Daničićevog prevoda Starog zaveta odgovara francuska reč mémorial. S druge strane, pojmovi oganj i Bog Avraamov, Bog Isakov, Bog Jakovljev jasno upućuju na ovaj biblijski tekst i na Božije otkrivenje Mojsiju u grmu koji gori a ne sagoreva, na Horivu.
 

POGLEDAJTE I OVE ČLANKE!

Broj posetilaca

Danas107
Juče559
Ovog meseca11590
Ukupno2413752

Currently are 43 guests and no members online


VCNT - Visitorcounter