sazetak-biblije

SAŽETAK BIBLIJE (K.S. Luis)

Iako Biblija obiluje istorijom, poezijom i načelima za život, svi ti delovi nadovezuju se na jednu glavnu temu. Tu temu otkrivaju već prve reči Starog zaveta, ali se ona dosledno pojavljuje kroz oba zaveta, sve do završetka knjige Otkrivenja. Evo kako je definiše čuveni pisac Klajv Stejpls Luis (C.S. Lewis).

* * *

 

Već same uvodne reči Biblije (1. Mojsijeva 1:1) glase: "U početku stvori Bog nebo i zemlju". Ovo bi se jednom rečju moglo nazvati "Stvaranjem". Prema Bibliji, zaista je postojao početak vremena i prostora, tako da čovek sa sigurnošću može znati istorijski početak svega.

Međutim, ovaj temeljni stih iz Biblije kaže više jer jasno tvrdi da je u vreme "početka" postojao Bog. U stvari, ON je "večan". Dakle, već u polaznoj tački Biblija vodi računa o činjenici koja se zove "natprirodna stvarnost". Drugim rečima, sve što postoji ne može biti prosuđivano na materijalističkim ili fizičkim osnovama. Bog - Otac, Sin i Sveti Duh - je postojao pre početka, i upravo je Trojstvo odlučilo da stvara. To je, u suštini, drugi način da se kaže da mi živimo u ličnom kosmosu.

Biblija stoga počinje pretpostavljanjem Božje stvarnosti i onda na bazi tog objašnjava poreklo materijalnog sveta, ali takođe daje odgovor na pitanje koje muči mnogo ljudi: "Ko sam ja?". Umesto da bude "mrlja protoplazme koja pluta morem beznačajnosti", kako ga je neko opisao, čovek je prema Bibliji stvorenje koje je sam Bog stvorio, i kao takav nosi Njegov lik. Čovek je stvarno neko! On ima svoju cenu i vrednost! Nadalje, njemu je, kao Božjem stvorenju, dat smisao. Bog ga je stvorio imajući u vidu konkretan cilj i čovek je nemiran dok taj cilj ne ostvari.

Bog je počeo stvaranjem prvog muškarca, Adama, i stvaranjem prve žene, Eve, i postavio ih u prekrasno mesto koje se naziva "Edemskim vrtom". Tu je prvi bračni par uživao u svojim vrednostima i smislenom životu pred Bogom. To je stvarno bio raj!

I Bog je sigurno pokazao da voli čoveka, ali je od čoveka tražio da i on voli Njega. Naposletku, i Bog je ličnost. On je živ. On se može upoznati, s Njim se može komunicirati, moguće Ga je voleti. I Bog je odlučio da ispita čovekovu ljubav prema Njemu. Hoće li čovek izabrati da održava taj predivan odnos sa svojim Stvoriteljem, ili će pak odlučiti da postane nezavisan? Biblija nam kaže da su Adam i Eva, pod iskušenjem Đavola, tog neposlušnog i palog anđela, svojevoljno izabrali da postanu samostalni. Iz toga proističe njihova pobuna protiv Boga i Njegove ljubavi. Na taj je način greh istorijski ušao u čovečanstvo. Zavet - Božji savez sa čovekom - bio je raskinut. Čovek je svojevoljno preuzeo na sebe i na svoje naslednike posledice pobune na koje ga je Bog upozoravao, a to su krivica, sram, beda i, konačno, smrt.

Cela ova priča mogla se tu i završiti. Bog je jednostavno mogao da zbriše sve i započne ispočetka. No, Njegov plan je bio da uspostavi drugi sporazum ili zavet kojim bi obnovio ljude za sebe. U Prvoj Mojsijevoj 3:15 Bog je izjavio da će to ostvariti kroz "seme žene", i to je ono o čemu dalje Biblija govori: o načinu kako će Bog to uraditi.

Obećanje je najpre bilo dato Adamu i Evi. Kasnije ga je Bog obnovio sa Nojem, čovekom koji je sagradio kovčeg u vreme velikog potopa. No, Bog se kasnije ukazao pastiru Avramu kazavši mu da će kroz njegovo "seme" - kroz njega kao osobu - svi narodi na zemlji biti blagoslovleni. Avramov sin Isak je sledeći koji je čuo to obećanje, a njegov sin Jakov (kasnije nazvan Izrael) takođe je bio izabran da čuje ovu dobru vest. Jakov je imao dvanaest sinova, a izbor je pao na Judu. Tako je Bog, preko potomaka Jakova ili Izraela, jasno poručio da će doći Njegov Mesija, Njegov pomazanik.

Kad počnete da čitate drugu knjigu Biblije, Drugu Mojsijevu knjigu, videćete kako su Izraelovi potomci u Egiptu prerasli u narod koji je Bog hteo da odvede nazad u zemlju Hanan - danas moderni Izrael - uz pomoć Mojsija. Mojsije je vodio sav ovaj narod preko Crvenoga mora i dalje ka Obećanoj zemlji sve dok nisu došli do mesta koje se zove Brdo Sinaj. Tamo na Sinaju, na stenovitom vrhu koji i danas možete posetiti, Bog je pozvao Mojsija kako bi se s njim sastao. Prilikom tog istorijskog sastanka Bog je Mojsiju dao "Zakon".

Ovaj Zakon je potekao od Boga, kog Biblija opisuje kao svetog, čistog, dobrog i savršeno pravednog. Sam Zakon je odražavao tu vrstu karaktera. Upravo zato i postoje dobro i loše; jer sam Bog jasno pravi tu razliku. Ali kada čovek posmatra taj Zakon, otkriva da on sam nije takav, da on nije nalik Bogu. Ovaj Zakon, savršen i pravedan, odjednom čoveku ukazuje na to koliko su on ili ona postali različiti od Boga kada govorimo o karakteru. Gubljenje nerava, depresija, egocentričnost, nezadovoljstvo, mržnja, ubistvo, rat... i mogli bismo da nastavimo da nabrajamo i nabrajamo dokaze za nesumnjivu istinu da je čovek prekršitelj Zakona. Iako je vrlo često ovo teško priznati, i mada očekujemo prihvatljiv odgovor na pitanje: "Kakav sam ili kakva sam?", odgovor je vrlo jednostavan - ja sam pobunjenik protiv Boga i Njegovog Zakona i takođe neko ko podnosi posledice toga. Nasuprot onome što mnogi ljudi misle, Bog je Mojsiju dao Zakon kako bi čovek znao svoje pravo stanje, kao kad u Novom zavetu pročita: "... jer kroz zakon dolazi poznanje greha." (Rimljanima 3:20)

Međutim, sa ovim Zakonom je došla i nada, jer je Bog dao pažljiva uputstva kako bi pokazao kako grešnici mogu da slave Boga i da znaju da ih neko tako svet prihvata. Otkad je prvi greh, koji je počinio Adam, doneo smrt i prokletstvo, jedino je putem smrti (žrtve) bilo moguće da Bog prihvati čoveka. To može da zvuči čudno, no prema Bibliji to je stvarno tako. Stoga je Bog dao detaljna uputstva za prinošenje žrtava, uključujući i mesto slavljenja nazvano "Svetinja" (ili "Šator") i objasnio obaveze posebnih sveštenika prema mnoštvu. Pri tom Biblija pojašnjava da sam ritual ljude nije mogao učiniti svetima ili prihvatljivima Bogu, već je on ljudima ukazivao na dolazećeg Mesiju - seme žene, kao što je bilo obećano - čija će najavljena smrt učiniti čoveka prihvatljivim za Boga. Stoga, "Stari zavet", prvi deo Biblije, sa svojim carevima poput Davida i Solomona, kroz čije se potomke obećanje moralo ispuniti, sve usmerava ka Jednoj ličnosti, "semenu žene", tj. čoveku koji će doći.

Kada čovek počne da čita "Novi zavet", on otkriva da je nešto zaista novo! Obećani dolazi. Rođen od device koja se zove Marija, začet nadprirodno od Svetoga Duha, Božji Sin je došao na svet. Dato mu je ime Isus, jer je bio određen da "spasi svoj narod od njegovih greha". Rodio se u Vitlejemu, u oskudnim uslovima, a odrastao je u Nazaretu, gde je, radeći u tesarskoj radionici svoga poočima, proveo prvih trideset godina svog zemaljskog života.

Od tog trenutka, Biblija nam govori kako je on počeo da ostvaruje pravu svrhu i razlog svog dolaska. Čovek koji se zvao Jovan, s nadimkom "Krstitelj", jednog dana Ga je predstavio svetu rekavši: "Gle, jagnje Božije koje uze na se grehe sveta." (Jovan 1:29). Naravno, ovaj naslov zvuči čudno samo ako se ne setimo šta je kazano o neophodnosti žrtve kroz koju će nas Bog prihvatiti. Ono što je vrlo značajno u ovoj izjavi jeste da je sam Bog poslao Isusa u svet kao svoju žrtvu za grehe. Bog je kroz istoriju izvršavao svoje obećanje ili zavet kroz "seme žene", to jest kroz Isusa.

Gde god da je Isus išao, išao je da čini dobro. Dok je Adam odbio da voli Boga i bude mu poslušan, Isus je savršeno izvršavao Božju volju. Služenje Bogu bio je njegov svojevoljan izbor. Božjeg se zakona savršeno pridržavao. U Božjim očima On je bio savršeno pravedan. No, i pored toga, On je pokazao da dolazi od Boga lečeći bolesne, ozdravljajući hrome, a par puta čak i oživljujući mrtve! Sve u Isusovom karakteru i životu usmeravalo je čoveka ka Bogu. On je u stvari bio Bog u ljudskom telu. Tako Biblija kaže.

No, Isus je takođe i propovedao. Govorio je ljudima o Bogu, o njima samima, o svetu i o tome zašto je On došao. Svojom ljubavlju i brigom pokazao je da ljudi - muškarci, žene i deca - imaju vrednost, iako im je vrlo otvoreno govorio o grehu i Božjoj kazni za greh. Otvoreno je govorio narodu: "Pokajte se!". Zapovedio im je da se okrenu od svoje egocentričnosti i nezavisnosti natrag ka Bogu. I koliko god da je to što je rekao istina, kršioci Zakona obično ne vole da čuju istinu. Tako je svetina sa svojim vođama sastavila lažne optužbe i prisilila rimskog upravnika Pilata da Ga osudi na smrt. Tamo, izvan Jerusalima, na mestu koje se zove "Golgota", Isus je razapet na krst, na kom je i umro. Okupljeno mnoštvo je dakle - i to je njihov najgori greh - ubilo Sina Božjeg. Ipak, u skladu s Božjim planom, njihova namera je propala jer su, u stvari, oni bili samo sredstvo uz pomoć kog je prinesena Božja žrtva za grehe. Jagnje Božje je umrlo. No, tri dana kasnije, Isus se čudotvorno vratio u život i Njegov posao na zemlji je bio završen.

Ovo je sama suština Biblijske poruke. U samo nekoliko reči, to se može kazati ovako: "Jer vam najpre predadoh što i primih, da Hristos umre za grehe naše, po pismu, i da bi ukopan, i da usta treći dan, po pismu." (1. Korinćanima 15:3.4). Ovaj ključni trenutak u istoriji, smrt, pokop i Isusovo vaskrsenje, jasno nudi odgovor na čovekovo pitanje: "Šta mi je činiti?". Od svih stvari koje čovek hoće i koje su mu potrebne, on u stvari treba da se vrati u pravi odnos sa svojim Stvoriteljem, Bogom. To je zaista od ključne važnosti, jer samo kroz savršeni život i smrt Isusovu Bog ponovo uspostavlja odnos sa čovekom, a, prema Bibliji, to je JEDINI način na koji Bog to čini. Međutim, kako bi čovek adekvatno odgovorio na Isusovo delo, Bog mu je zapovedio da na Isusa usmeri svoju veru i poverenje. Drugim rečima, Bog nudi milost i oproštenje svima koji gledaju na Isusovu smrt na krstu kao na savršenu žrtvu za svoje grehe i koji onda slede Hrista kao svoga Cara. Prema Bibliji, takve osobe će primiti večni život.

Kratko nakon što je Isus vaskrsnuo iz mrtvih, i pošto se ukazao svojim prijateljima, On se vratio u raj. I Biblija kaže da je on tamo i sada, živ, i da upravlja nebom. Međutim, kada je Hristos otišao u nebo, dva su anđela rekla njegovim učenicima: "Ovaj Isus koji se od vas uze na nebo tako će doći kao što videste da ide na nebo." (Dela apostolska 1:11). Drugim rečima, Isus će u određenom trenutku i na određenom mestu ponovo doći na zemlju.

Za razliku od Njegovog prvog dolaska, Isusov drugi dolazak biće slavan i silan. Biblija kaže da će Ga svako videti, i svako će se pred Njim pojaviti na suđenju. Da pojednovstavim, On će se suočiti sa svakom osobom i izreći njenu sudbinu. U Jevađelju po Jovanu, poglavlje 5, stihovi 28 i 29, Isus je to rekao ovako: "Ne divite se ovome, jer ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božijeg, i izići će koji su činili dobro u vaskrsenje života, a koji su činili zlo u vaskrsenje suda."

Dakle, kad neko pita: "Šta će se desiti sa mnom?" - što je vrlo važno pitanje za svakoga - odgovor u Bibliji je vrlo jasan. Svako će se susresti sa Isusom Hristom; a Hristos će, kao imenovani Vladar, izreći sud. Oni koji su svoje živote poverili Hristovoj žrtvovanoj smrti na krstu i pokorili se Njegovoj vladavini uživaće u večnom životu u prisustvu Boga. Kao što piše u Drugoj Petrovoj poslanici 3:13: "Ali čekamo po obećanju Njegovu novo nebo i novu zemlju, gde pravda živi." S druge strane, oni koji su zanemarili ili odbili Hristovu žrtvu za grehe i ustrajali u svojoj nezavisnosti od Boga i pobunili se protiv Boga... pa, moraće da snose posledice.

Sada možeš da vidiš zašto neka osoba koja razume i veruje u Bibliju zna šta je očekuje. To zaista nije neka tajna. Sledeći veliki događaj u istoriji biće dolazak Isusa Hrista i konačni sud. Mi danas ne znamo koliko vremena će proći odsad pa dok se to dogodi, iako znamo koliko vremena je prošlo otkada je Isus umro i vaskrsnuo. Biblija jednostavno ne daje tu informaciju. No, kao što objašnjava poreklo svih stvari, Biblija isto tako predviđa kraj istorije sveta. Svaki događaj je korak bliže tom trenutku kada će Hristos doći, kada će sud biti izrečen i kada će novo nebo i nova zemlja biti uspostavljeni. Eto ukratko sadržaja Biblije.

Klajv Stejpls Luis (C.S. Lewis)

Preveo: Ante Miliša

 

POGLEDAJTE I OVE ČLANKE!

Broj posetilaca

Danas41
Juče836
Ovog meseca9988
Ukupno2238030

Currently are 62 guests and no members online


VCNT - Visitorcounter