10-zabluda-1

10 ZABLUDA O ALKOHOLU

"Nemam para da otputujem na odmor; zato ću se napiti da zaboravim gde sam."

* * *

Bogati i siromašni, nepoznati i slavni, stari i sve mlađi – svi nam oni hiljadama godina poručuju da je "u vinu istina", da "u životu postoje i bolje stvari od pića, ali ih piće nadoknađuje".  Čarls Bukovski, veliki ekspert u ovoj oblasti, oseća da je "alkoholizam oblik samoubistva koji nam dozvoljava da se vratimo u život i već sledećeg dana sve počnemo ispočetka." Kakve li čarolije! Smrt i vaskrsenje uz pomoć jeftinog pića koje možete da nađete na svakom ćošku!

Samo, pre nego što se opet napije, čovek mora da upita Bukovskog: ako sam mrtav pijan, pardon, pijan ko mrtav, da li to znači da dok sam pijan nisam živ? Pa šta je to onda život? Kada živim? Kad sam pijan ili kad sam trezan? I da li mi je lepo kad sam mrtav-pijan (jer "ako sam napola pijan", kaže jedan maliganski filozof, "to je bacanje para")? Da li je dakle pijanstvo bežanje od života koji ne možemo ili ne smemo da promenimo?

Setimo se ljudi koje viđamo ispred prodavnica sa flašom u ruci, zarasle u bradu, dok im jezik zapinje u naporu da izgovori ono što omamljeni um još može da smisli: da li su oni živi ili mrtvi? Na primer, za svoju decu i porodicu – imaju li njihova deca oca i njihove žene muža? Da li je pijanstvo život ili smrt?

I kad ko voli tako da "se ubije" sa društvom kad mu se prohte – slast kolektivnog "samoubistva" – da li on obično sve ređe ili sve češće beži u ovu alkoholnu smrt? I da li mu na kraju i uspe da pobegne od života – zauvek?

Možda bi bilo dobro da u onim intervalima kada "žive", tj. kada su trezni, ovi "čarobnjaci" razmisle o sledećim činjenicama koje vrede i kad su živi i kad su mrtvi (pijani):

* * *

"Alkohol je psihoaktivna droga, a to što je legalan ne umanjuje njegovu štetnost i posledice koje izaziva." – započinje priču o zabludama o alkoholu dr Aleksandar Vujošević, direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.

- Alkohol ne može da poboljša krvnu sliku, ne popravlja apetit, ne može da pospeši fizičku i psihičku snagu, prosto rečeno – nema nikakvih blagodetnih dejstava za organizam. Crno (crveno) vino ne stvara crvena krvna zrnca, kao što se veruje. To su zablude koje su duboko ukorenjene u društvu i predstavljaju običaje i verovanja koja se prenose sa generacije na generaciju – ističe dr Vujoševic, u želji da se razjasne neke od najčešćih zabluda kada se radi o problemu pijenja, koji veoma često preraste iz umerenog u rizično, a zatim i nekontrolisano opijanje.

10-zabluda-2Alkohol je samo loša navika

Alkoholizam nije posledica neke mane ili lošeg karaktera, kako se obično misli, već predstavlja ozbiljno oboljenje koje na vreme treba prepoznati i lečiti – to je bolest centralnog nervnog sistema, koja prouzrokuje teške fizičke, mentalne, društvene i ekonomske posledice za pojedinca, ali i društvo u celini. Sam alkohol je otrovan za organizan i povećava rizik od razvijanja više od 60 različitih bolesti – raka, srčanih bolesti, hipertenzije, depresije, ciroze jetre i drugih. Na nivou Evrope, procenjuje se da alkohol svake godine uzrokuje oko 50.000 slučajeva raka sa smrtnim ishodom. Procentualno gledano, oko 6,5% svih smrtnih slučajeva posledica su alkohola, koje je drugi po redu uzročnik lošeg zdravlja ljudi (posle cigareta) i povezan je sa kratkotrajnim i dugotrajnim rizicima mortaliteta.

Saobraćajne nesreće, kriminal, silovanja, nasilje u porodici, slabljenje produktivnosti – samo su neke od posledica opijanja.

Alkohol je dobar za cirkulaciju

Tokom hladnih dana, ljudi često konzumiraju alkohol kako bi se ugrejali. Opravdanje za to nalaze u činjenici da se organizam odmah zagreva nakon prvog pića. Oseća se prijatna toplina, lice se zarumeni, ali je ovaj efekat privremen. Istina je, međutim, da alkohol uzrokuje širenje krvnih sudova, čime se povećava gubitak telesne temperature. Prirodna reakcija na hladnoću je sužavanje krvnih sudova i žila kako bi se smanjio "dodir" unutrašnjosti organizma sa spoljašnjom površinom (kožom). Zato razmislite dva puta pre nego što sledeći put spas od hladnoće potražite u kuvanom vinu ili rakiji.

Alkohol popravlja raspoloženje

Često osobe koje imaju neki problem ili su pod stresom utehu traže u piću, a time nesvesno otvaraju samo dodatni problem. Alkohol je okidač za depresiju – oko 200.000 epizoda depresije godišnje, na nivou Evrope, potiče od alkohola, dok se procenjuje da je svako šesto samoubistvo posledica prekomernog opijanja. Alkohol direktno utiče na povećanje biološkog stresa u telu. Tokom pijenja u organizmu se povećava nivo adrenalina, što prividno može da izazove osećaj opuštenosti, dok organizam zapravo samo dolazi pod dodatni stres i napetost.

Piće je samo moj problem

Procenjuje se da opijanje jedne osobe prosečno utiče na pet drugih osoba u okruženju. Osoba koja ima problem sa opijanjem zanemaruje svoje svakodnevne obaveze, gubi produktivnost na poslu, ne ispunjava ili zanemaruje svoje bračne i porodične dužnosti.

Mogu da prestanem kad poželim

Veliki broj ljudi može da prestane kada to i odluči, ali prestanak traje u proseku do šest meseci. Nakon toga opijanje opet postaje obrazac ponašanja. To nema veze sa slabim karakterom, jer zavisnost od alkohola preuzima kontrolu nad pićem i samim čovekom, pa tako zavisnik nije svestan kada je prešao granicu. Pogrešna je osuda porodice i društva kada zavisnici ne istraju u nameri da prestanu da piju – to je složen i dug proces, koji nužno mora dobije stručnim nadzor.

Alkoholičar – skitnica, propalica, nezaposlen, bez igde ikoga

Alkoholizam ne bira ljude po polu, uzrastu, obrazovanju. "Alkoholičar" može da bude i ugledna osoba koja normalno ide na posao, cenjen je radnik, ali nakon posla ili vikendom poklekne pred željom za pićem. Takođe, pogrešna je predrasuda da zavisnici piju svaki dan – oni mogu da ne piju nedeljama, mesecima, ali zato samo jedna čaša može da bude okidač za novo opijanje. Sa druge strane, postoji i kategorija zavisnika koji svakog dana piju određenu količinu alkohola, tako da nisu nikada ni potpuno pijani, ali ni trezni.

10-zabluda-3Mogu da vozim, prošlo je više od sat-dva kako sam pio/la

Sat vremena posle pića, nivo alkohola u krvi je najveći. Ukoliko ste, na primer, popili četiri čaše vina, nivo alkohola u krvi biće oko jednog promila, zbog čega je vožnja potpuno neprihvatljiva. Nikakva kamuflaza poput bombona, žvaka ili osveživača daha ne mogu da pomognu na alko testu. Za potpunu apsorpciju alkohola u krvi potrebno je 24 sata, tako da se ni ujutro, nakon burne noći, ne preporučuje sedanje za volan. Jetra alkohol veoma sporo razgrađuje, pa se tako za sat vremena razgradi prosečno oko 0,15 promila alkohola.

Treba dobro da se najedeš ukoliko ne zeliš da se napiješ

Hrana može da utiče jedino na odlaganje osećaja pijanstva. Samo će odložiti apsorpciju alkohola u krvotok, ali je nikako neće zaustaviti. Dakle, koliko pijete, toliko ćete se na kraju i napiti, bez obzira na prethodni obrok. Takođe, često ljudi veruju da će ih kafa otrezniti i ukloniti mamurluk – kafa je diuretik i delimično može da razbudi osobu, ali zato negativno utiče na dehidrataciju organizma. Najveći krivac za glavobolju sledećeg jutra je dehidratacija organizma koju izaziva alkohol, a kafa dodatno to pospešuje. Stara izreka kaže: "Dajte pijanom čoveku šoljicu kafe i dobićete samo razbuđenog pijanca."

10-zabluda-5

Kada se neko napije treba ga ostaviti da odspava, da se otrezni

Najgore što može da se uradi u takvoj situaciji je da se osoba ostavi sama, u autu ili nekoj sobi. Alkohol usporava rad srca, disanje, snižava krvni pritisak, što u nekim slučajevima može da dovede do kome i smrti, a još jedna od opasnosti jeste i da se pijana osoba uguši tokom povraćanja. Pijanu osobu treba staviti da leži na boku, pod stalnim nadzorom, a ukoliko se primeti da disanje i puls slabe, obavezno treba pozvati Hitnu pomoć.

Mogu sam da se izborim sa alkoholom, ne treba mi lečenje

Veoma je ustaljeno mišljenje da ljudi mogu sami da se izbore sa alkoholizmom. Zbog društvenih stigmi, osobe koje imaju problem sa prekomernim opijanjem neretko kriju zavisnost čak i od najbližih. Alkoholizam nije bolest koja se leči i izleči, kao ni bilo koja druga bolest zavisnosti. Bitno je da se zavisnik na vreme javi na lečenje. Ovo je bolest sa visokim stepenom recidiva. Zato je od neprocenjive važnosti pridržavanje saveta lekara, kao i odgovorno ponašanje pacijenta tokom lečenja.

Izvor: Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti, Beograd

POGLEDAJTE I OVE ČLANKE!

 

Broj posetilaca

Danas52
Juče848
Ovog meseca10847
Ukupno2238889

Currently are 23 guests and no members online


VCNT - Visitorcounter