skriveni šećer

SKRIVENI ŠEĆER

Koliko kašičica šećera se dodaje u pasulj? A u piletinu?!

* * *

Dr Merkola je jedan od najpoznatijih američkih zastupnika zdrave ishrane i korištenja prirodnih lekova. Podaci o udelu šećera u namirnicama koje dr Merkola navodi u ovom članku odnose se na Veliku Britaniju i SAD, i ne moraju odgovarati standardima i stvarnom udelu šećera u namirnicama u zemljama bivše Jugoslavije.

Rafinisani šećer je počeo da izaziva smetnje u ishrani pripadnika mnogih razvijenih društava, i mnogi se pitaju kako zaobići ovaj opasni sastojak gotovo sve industrijski prerađene hrane – u kojoj se tipično javlja u obliku visokofruktoznog kukuruznog sirupa.

Hrana bogata šećerom nesumnjivo je osnovni krivac za sve brojnije poteškoće sa prekomernom težinom i dijabetesom tipa 2, kao i za druge hronične zdravstvene probleme vezane sa otpornost (nereagovanje) na insulin.

Primera radi, prema nedavnom istraživanju koje je predstavljeno na Naučnim zasedanjima Američkog udruženja za srce (American Heart Association’s Scientific Sessions) 2015. godine, sada gojazna deca već od osme godine pokazuju znakove srčanih oboljenja, a prekomerno unošenje šećera od rođenja nalazi se u korenu ove tendencije.

Izbacivanje šećera spada u najjednostavnije i najbrže metode poboljšanja zdravstvenog stanja

Emisija Istina o šećeru (Truth About Sugar), koju je emitovao kanal Bibisi (BBC One), ima za cilj da "demistifikuje jedan od mitova o šećeru, koji se odnosi na prehrambene proizvode koji ga potajno sadrže, i da pokaže koliko na zdravlje može da utiče smanjenje potrošnje šećera". Svaka od tri osobe predstavljene u ovoj emisiji uspela je uistinu da izgubi gotovo 6 kilograma zahvaljujući ishrani sa malo šećera, tako što su sa 23 do 39 kašičica šećera dnevno prešle na 6 kašičica, kao što preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (WHO).

Jedno skorašnje istraživanje otkrilo je da izbacivanje iz ishrane proizvoda u koje je dodat šećer može da za samo 10 dana poboljša biomarkere koji su povezani sa zdravljem – čak i onda kad se sveukupna količina kalorija i udeo ugljenih hidrata ne menjaju. Ova studija, kojom je rukovodio dr Robert Lustig, pedijatar endokrinolog koji je dugo tvrdio da je šećer dodat u hranu toksičan kada se uzima u velikim količinama, smanjila je količinu dodanog šećera od prosečnih 27% svih dnevno unesenih kalorija na oko 10%. Ovo je u skladu sa najnovijim preporukama Savetodavnog komiteta za smernice u ishrani objavljenima februara 2015.

Uprava za hranu i lekove SAD (FDA) predložila je isto tako da se u rubriku "Prehrambena vrednost" koja se nalazi na ambalaži industrijske hrane uvede rubrika "dodani šećer", u kojoj će stajati da dnevni udeo šećera u ishrani ne sme da pređe 10%. Istraživanje dr Lustiga ukazuje na veliki napredak koji bi takav dodatak na ambalaži predstavljao za zdravlje ljudi, pod uslovom da čitaju napomene na ambalaži.

Šećer se krije pod mnogim imenima

Mnogi su jednostavno nesvesni koliko šećera troše. Dodati šećer ponekad se krije pod nekim manje poznatim imenima, poput dekstroze, maltoze, galaktoze, maltodekstrina. Prema sajtu SugarScience.org, dodati šećer krije se u 74% industrijske hrane, a pod 60 različitih imena (ovu listu možete naći na sajtu SugarScience.org, na strani pod naslovom "Hidden in Plain Sight").

Mnoge su obmanuli lukavi stručnjaci za reklame, tako da su još uvek nesvesni da preterani unos šećera može da naruši zdravlje i blagostanje čoveka. Kao što je Njujork Tajms izvestio 12. novembra 2014. godine,

"Naučnici koji su pokrenuli SugarScience.org kažu da su pregledali 8000 nezavisnih članaka o kliničkim istraživanjima o šećeru i njegovom uticaju na metaboličke poremećaje koji su među vodećim uzrocima smrtnosti u Americi poput srčanih oboljenja, dijabetesa tipa 2 i oboljenja jetre. Veza između šećera i hroničnih bolesti privlači poslednjih godina sve veću pažnju naučnika. Međutim, mnoge studije donele su kontradiktorne rezultate, a stručnjaci kažu da je uzrok tome delimično i činjenica da tendenciozne studije zamagljuju stvarno stanje."

Lobisti prehrambene industrije nastoje da spreče otkrivanje opasnosti od šećera

Industrija slatkiša i bezalkoholnih napitaka silno se trudi da sakrije ili umanji opasnost koju šećer predstavlja za zdravlje. Na ovo je potrošeno mnogo novca, a naučno poštenje je odbačeno ne bi li vas ubedili da je šećeru mesto u vašoj ishrani. Tako se tvrdi kako su problemi sa prekomernom težinom posledica neaktivnosti, a ne preteranog unosa šećera. U širenju ove neistine prednjači The Global Energy Balance Network, u čije je osnivanje milione dolara uložila ni manje ni više do – Koka Kola. Ipak, napredak je vidljiv, pošto je, zahvaljujući razotkrivanju i pritisku javnosti, mreža Gobal Energy Network prošle sedmice zatvorena. (Time, 1. decembra 2015.)

SugarScience.org je sajt stvoren kako bi se suprotstavio zaradom motivisano ponašanje industrije hrane. Desetine naučnika sa tri američka univerziteta rukovode ovim obrazovnim sajtom, namenjenim da obnaroduje rezultate nezavisnih istraživanja. Prema tome, ako vam je stalo do stvarnih saznanja o uticaju šećera na zdravlje, ovo je pravi sajt za to.

Rafinisani šećer se u potpunosti sastoji od energije, ali nije hranjiv

Kada govorimo o šećeru, mislimo na SVE šećere, uključujući i med, agavin sirup, kristal šećer, visokofruktozni kukuruzni sirup (HFCS) i prirodnu glukozu koju nalazimo u ceđenim sokovima i voću. Međutim, rafinisani šećer i prerađena fruktoza dve su najgore vrste šećera, pri čemu fruktoza ima čak i gori uticaj na zdravlje nego kristal šećer. U emisiji Bibisija, doktor biologije Marti Džopson (Marty Jopson) objašnjava zašto je rafinisani šećer tako nezdrav.

skriveni šećer3U proizvodnji šećera koriste se šećerna trska i šećerna repa, pošto ove biljke imaju visoku koncentraciju šećera. Proces rafinacije povećava koncentraciju šećera. Kada se uklone sva vlakna, tzv. "rezanci" i najveći deo vode, ono što je ostalo – rafinisani šećer – ne podrazumeva ništa drugo do prazne kalorije (čistu energiju) koja nema nikakvu prehrambenu vrednost. Ako ne potrošite sve te kalorije kroz fizičku aktivnost, one će se neizostavno pretvoriti u masti i uskladištiti u organizmu. Ovaj problem nastaje ako uzimate 30 i više kašičica šećera dnevno. Jednostavno nije moguće sagoreti svu tu energiju!

Primera radi, da sagorite kalorije koje sadrži jedan "Snikers", treba da hodate 8 kilometara, a da uklonite efekte jedne čaše gaziranog pića dnevno – što odgovara nekih 10 kašičica šećera – morate da hodate sat vremena dnevno da sprečite gojenje.

Međutim, dodatnog šećera nisu prepuni samo slatkiši, testo i gazirana pića. On se nalazi i u začinjenoj hrani, a i u većini priloga [majonez, kečap, sosovi], pa i u veštačkom mleku i hrani za bebe.

Koliko šećera pojedete svakog dana?

Ako ste poput većine drugih, verovatno ne znate tačan odgovor na ovo pitanje, a razlog za to jeste što šećera ima u gotovo svoj industrijskoj hrani, uključujući i onu za koju to nikada ne biste pretpostavili.

Na primer, porcija testenine "Pad Thai" sadrži 9,5 kašičica šećera. Pakovanje slatko-kisele piletine sa pirinčem sadrži 12,5 kašičica šećera (više nego limenka gaziranog pića), dok konzerva kuvanog pasulja sadrži 6 kašičica šećera – što je, ne zaboravite, maksimalna prihvatljiva količina za ceo dan!

U dokumentarnoj emisiji Istina o šećeru (The Truth About Sugar), razmatra se veza izmeeđu nauke i hrane koja stvara zavisnost, i prikazuje kako industrija hrane zapošljava naučnike da stvore "kombinaciju zadovoljstva" ("bliss point") za svaki proizvod, bio to sos od paradajza ili prženi krompir. Ova "kombinacija zadovoljstva" postiže se mešanjem šećera, soli i masnoća, uz dodatak aditiva i pojačivača ukusa, kao što sam detaljno opisao u članku "The Extraordinary Science of Addictive Junk Food" ("Neverovatna nauka o opojnoj brzoj hrani").

Postavlja se sledeće pitanje: kada bi proizvođači hrane odstranili iz svojih proizvoda sav šećer, da li bismo ih kupovali? Najverovatnije ne, jer bez svih tih dodataka koji popravljaju ukus, među kojima je prvi najčešće šećer, mnogi od ovih prehrambenih proizvoda bili bi neukusni jer im industrijska obrada oduzima najveći deo prirodnog ukusa.

Ovaj problem potiče od prehrambene industrije, ali se ne javlja kada u kuvanju koristimo sveže integralne namirnice, koje su pune prirodnih ukusa. U tom slučaju, potrebno je samo dodati začine. Zaista, kome bi ikada palo na pamet da dodaje po nekoliko kašičica šećera u domaća jela!

Koliko brzo se hrana bogata šećerom pretvara u neželjene kilograme?

Dakle, koliko je potrebno da nam ovakva hrana bogata šećerom natovari dodatne kilograme? Prema primeru koji koristi dr Džopson, recimo da pijemo tri šolje kafe dnevno, i da u svaku dodamo 2 kašičice šećera. Pretpostavimo i da te dodatne kalorije ne sagorevate jer na poslu sedite, a u slobodno vreme se ne bavite fizičkom aktivnošću. Do kraja godine, taj šećer, tj. 6 kašičica dnevno, pretvoriće se u čitavih 4,5 kilograma telesne masnoće.

Ako uzmete u obzir da većina ljudi unosi 5-6 puta više šećera od toga, nije teško uvideti kako je višak kilograma postao redovna, a ne retka pojava. Jedan od dobrovoljaca u pomenutoj emisiji Bibisija imao je udeo masti od 51%, a to nije retko u naše vreme. Već se 32% masti u telu smatra preteranim kod žena, a kod muškaraca sve od 25% naviše.

Šta učiniti ako prevelik deo telesne težine otpada na masti

Važno je shvatiti da smanjenje stomačnog sala nije poželjno samo zbog lepote. Unutrašnje salo – visceralno masno tkivo koje se slaže oko unutrašnjih organa — oslobađa proteine i hormone koji proizvode zapaljenja, a ova mogu da oštete arterije i prodru u jetru, utičući tako na mehanizam kroz koji telo razlaže šećere i masti.

Hronično zapaljenje povezano sa gomilanjem visceralnog sala može da pokrene različite sistemske bolesti povezane sa metaboličkim sindromom. Zbog toga je gomilanje prekomerne teežine oko struka povezano sa tipom 2 dijabetesa, srčanim oboljenjima, šlogom i drugim hroničnim bolestima. Iz istog je razloga merenje proporcije struka i kukova bolji pokazatelj zdravstvenog stanja nego indeks telesne mase (ITM).

Za većinu ljudi, drastično ukidanje ugljenih hidrata poput šećera, fruktoze i industrijskog muslija predstavlja ključ za gubljenje kilograma. Rafinisani ugljeni hidrati, poput onih u zaslađenom musliju, kiflama, galetama, perecima i u najvećem delu industrijske hrane, podići će nivo insulina, a s vremenom proizvesti i otpornost na insulin, što ima provorazredni uticaj na gotovo svaku hroničnu bolest i bolesno stanje poznato čoveku, uključujući i prekomernu težinu.

Ako svakodnevno pijete neko gazirano piće, zaslađeno piće ili voćni sok, možda biste mogli da krenete od toga da ih izbacite iz upotrebe, i da preispitate i ostalu hranu koju uzimate. Jedino piće koje je zaista potrebno vašem telu je čista voda.

Kad izbacite šećere iz ishrane, potrebno je da ih zamenite zdravom hranom poput povrća i zdravih masti (uključujući i zasićene masti). Detaljna uputstva koja će vas korak po korak voditi kroz ovakav program zdrave ishrane možete naći u mom sveobuhvatnom planu ishrane (http://www.mercola.com/nutritionplan/index.htm). Ohrabrujem vas da proučite ova uputstva ako pokušavate da izgubite na težini.

Zapamtite, jedna od najjednostavnijih smernica za skidanje suvišnih kilograma jeste da JEDETE PRIRODNU HRANU, tj. hranu u što prirodnijem obliku (idealno bi bilo da je to organski proizvedena hrana), koju treba pasterizovati ako je reč o mesu i proizvodima životinjskog porekla poput mlečnih proizvoda i jaja.

Naizmenični post[1] još više može da doprinese mršavljenju jer:

• Povećava lučenje hormona ljudskog rasta (HGH), koji spaljuje masnoće
• Povećava kateholamine, što povećava potrošnju energije pri mirovanju
• Snižava nivo insulina i poboljšava osetljivost na insulin
• Snižava nivo grelina, "hormona gladi", i tako smanjuje prejedanje
• Preusmerava telo sa sagorevanja šećera na sagorevanje masti kao primarnog goriva

Zavisnost od šećera je stvarnost

Zavisnost od šećera je stvarni fenomen. Dosadašnja istraživanja[2] pokazuju da šećer stvara veću zavisnost od kokaina.

Štaviše, u mom intervjuu sa dr Pamelom Pik (Peeke), autorkom knjige The Hunger Fix: The Three-Stage Detox and Recovery Plan for Overeating and Food Addiction (Jelo kao droga: detoksikacija u tri faze i plan oporavka od prejedanja i zavisnosti od hrane), koju je Njujork Tajms proglasio bestselerom, istaknuto je da rafinisana i industrijski obrađena "superukusna" hrana ("hyperpalatables", tj. hrana koja kombinuje slatko, slano i masnoće) osvaja centar za nagrađivanje (reward center) u mozgu, proizvodeći iste promene kao i kod narkomana i alkoholičara.

Odlučujuću ulogu u svim vrstama zavisnosti, uključujući i zavisnost od hrane, ima neurotransmiter dopamin. Prelomna istraživanja zavisnosti pokazala su da čovek ne oseća zadovoljstvo ili ispunjenje želje dok se dopamin ne veže za svoj receptor, zvan D2, koji se nalazi posvuda u centru za nagrađivanje u mozgu. Kada se dopamin poveže sa svojim receptorom, nastupaju trenutne promene i tada osećamo vrhunac zadovoljstva i ispunjenje želje.

Međutim, kada se čovek prepusti prekomernim hiperstimulacijama ove vrste, centar za nagrađivanje u mozgu primećuje da ste prestimulisani, što mozak tumači kao opasnost po opstanak, pa to nadomešta tako što smanjuje osećanje zadovoljstva i nagrađivanja. To se postiže uglavnom smanjivanjem broja receptora D2.

S druge strane, ova strategija preživljavanja stvara jedan drugi problem, budući da se sada osećate ni blizu onog zadovoljstva koje ste osećali kada je zavisnost počela, bilo da je reč o hrani ili drogi. Posledica toga jeste razvijanje tolerancije, što znači da sada želite sve veću dozu, ali ne postižete isti onaj užitak koji ste nekada osećali. Na taj način glad biva sve jača.

Oslobođenje od šećerne zavisnosti

Na sreću, postoje rešenja za glad za nezdravom brzom hranom. Jedna od najefikasnijih metoda koje poznajem jeste naizmenični post, koji sam pomenuo ranije, uz izmene u ishrani koje će s uspehom doprineti da se sredi telesni metabolizam, što podrazumeva da se šećer i ugljeni hidrati koji nisu biljnog porekla zamene povrćem i zdravim mastima.

Naizmenični post pomoći će vam da smanjite unos kalorija, dok će jetra biti pokrenuta da proizvodi lekovite ketone. Kada šećer nije potreban kao primarno gorivo, i kada se potroše zalihe šećera, telo će manje čeznuti za njim.

Druga korisna tehnika, koja cilja na emocionalnu komponentu želje za hranom, jeste EFT- tehnika emocionalnog oslobođenja. Ako ustrajete u negativnim mislima i osećanjima prema sebi dok pokušavate da fizički pomognete svom telu, vrlo je verovatno da nećete uspeti. Krajnje je neophodno da svoj mozak podesite na pozitivne misli kako biste dosegli optimalno fizičko zdravlje.

Na nesreću, mnogi ljudi beže od ovoga, ne zato što ga smatraju besmislenim, već zato što su ih medicinske institucije oblikovale da veruju kako ovo podrazumeva trošenje hiljada dolara na tradicionalnu psihoterapiju.

Premda tradicionalni pristupi ponekad urode plodom, EFT se pokazala daleko boljom, da i ne pominjemo činjenicu da je jeftina. Ukoliko osećate da su vaša osećanja ili vaša slika o sebi možda vaš najgori neprijatelj u borbi da promenite svoj odnos prema hrani, svesrdno vam preporučujem da pročitate moj besplatni priručnik za EFT[3] i razmislite o tome da je i sami oprobate.

Posebna verzije EFT koja je naročito usmerena na borbu protiv zavisnosti od šećera zove se Turbo Tapping. Za dalja uputstva o ovome, pogledajte članak "Turbo Tapping: How to Get Rid of Your Soda Addiction" na sajtu www.mercola.com.

Rešenje je u korištenju PRIRODNE hrane

Ujedinjeni napori prehrambene industrije da proizvode hranu koja izaziva sve veću zavisnost povlači za sobom i jednu tragičnu nuspojavu: metabolizam se stimuliše da sagoreva ugljene hidrate kao primarno gorivo. Dok god ste na ovom primarnom režimu sagorevanja ugljenih hidrata, osećaćete snažnu želju za ovom vrstom hrane.

Rešenje je u tome da smanjite unos prerađene hrane, i da je zamenite prirodnom hranom, tj. visokokvalitetnom hranom u prirodnom obliku. Isto tako, zapamtite da ugljene hidrate koji nisu biljnog porekla treba zameniti zdravim mastima kako bi se uspešno izvršila metabolička zamena.

Pomenimo opet da naizmenični post predstavlja jedan od najefikasnijih načina oslobođenja od želje za nezdravom hranom, posebno od želje za šećerima. Ma koliko da je ovoj hrani pojačan ukus, želja za njom dramatično će se smanjiti, ako ne i nestati, čim telo počne da, kao primarno gorivo, sagoreva masti umesto šećera.

Da biste zaštitili zdravlje, preporučujem da 90% novca koji dajete za hranu potrošite na prirodne namirnice, a samo 10% na više ili manje prerađenu hranu. Na nesreću, većina Amerikanaca trenutno čine suprotno, što u velikoj meri objašnjava zašto se toliko njih muči sa željom za nezdravom hranom. Zapamtite, gotovo SVA prerađena hrana u nekoj meri je dizajnirana da stvara pojačanu želju, tako da je zaista teško naći proizvode koji ne sadrže veliki procenat šećera i ugljenih hidrata, i koji ne stvaraju zavisnost.

 

[1] V. link http://www.mercola.com/infographics/intermittent-fasting.htm. Reč je o sledećem 24-časovnom ritmu: post (od 7 do 11 h); aktivnost (od 11do 12 h); jelo (od 12 do 18 h); post (od 18 do 23 h); spavanje (od 23 do 7 h). Ovaj režim posta ne preporučuje se osobama sa hipoglikemijom, dijabetesom, trudnicama i dojiljama.

[2] PLOS One August 01, 2007, DOI: 10.1371/journal.pone.0000698.

[3] Potražite sajt http://eft.mercola.com.

 

Izvor: mercola.com

Foto: FreeDigitalPhotos.net

 

POGLEDAJTE I OVE ČLANKE!

Broj posetilaca

Danas56
Juče462
Ovog meseca6880
Ukupno2382699

Currently are 35 guests and no members online


VCNT - Visitorcounter