light-virus-1

RATOVI U NAMA

Laik teško može da poveruje da se u svakom momentu, u skladno dizajniranoj strukturi koju zovemo ljudski organizam, odvija mnoštvo ratova!

Na jednoj strani su snage koje neprestano napadaju iz spoljašnje sredine (različiti mikroorganizmi, hemijski i fizički štetni uticaji potpomognuti lošim navikama i stilom života), a na drugoj su zaštitni sistemi - armija projektovana da se sa ogromnim potencijalom suprotstavi napadu.

Ovaj protektivni sistem, poznat i kao imunološki sistem, skup je svih odgovora organizma na različite štetne uticaje. Zahvalno je uporediti ga sa armijom, što zbog brzine i funkcionalnosti, što zbog uigranosti i tačnosti. Formacije koje u njemu figurišu postavljene su u borbene linije.

Imuno-sistem-armija
Skica rada imunološkog sistema - neverovatno složene i besprekorno organizovane armije

Prvi bedem - enzimi

Štetni činioci prvo nailaze na kiselost našeg kožno-sluzokožnog omotača (pH 5.5, što je previše kisela sredina za njihov opstanak), kao i na niz enzima koji se u njemu nalaze, od kojih je istaknutiji predstavnik lizozim. U normalnim okolnostima, ova barijera je u stanju da organizmu pruži kompletnu zaštitu. Međutim, ponekad i zakaže, što je najvećim delom povezano sa lošim stilom života.

Drugi bedem - makrofagi

Nakon ove barijere, štetni faktor naići će na vojsku tkivnih makrofaga. Makrofage pripadaju grupi ćelija bele krvne loze. Njihov zadatak je da pojedu sve strukture koje ne prođu identifikacioni test koji prolaze normalne strukture organizma. Kada makrofag pojede nekog uljeza, automatski sa "pali" alarm koji u to područje doziva još makrofaga, ali i druge jedinice sposobne da učestvuju u odbrani organizma. Komunikacija se odvija putem niza proteinskih supstanci označenih kao citokini i interferoni.

Oko 10-15% limfocita pripada elitnom "odredu" NK ćelija (natural killer cells - ćelije "rođene ubice"). Ove ćelije poseduju prirodnu sposobnost lize (uništavanja ćelija tumora, ćelija inficiranih virusima, ali i samih mikroorganizama). Ove ćelije u citoplazmi imaju granule (kesice) sa ubojitim tovarom enzima.

Treći bedem - leukociti

Ubrzo će u pomoć makrofagima stići i granulociti (takođe iz grupe ćelija bele loze) kojima ime potiče od "naoružanja" koje poseduju. Ovi "ratnici" nose naročite kesice (granule) ispunjene za neprijatelje smrtonosnim enzimima. Odgovor granulocita sa svoje strane još pojačava alarmni mehanizam.

Na kraju će se na poprištu pojaviti i vojska T i B limfocita koja predstavlja i najjači vid odbrane organizma. B limfociti naoružani su mehanizmom za proizvodnju antitela (kojih ima pet klasa). Antitela na različite načine učestvuju u sukobu: direktno razarajući napadača ili u kompleksu sa drugim strukturama, kao na primer, sistem komplementa. Sa druge strane, T limfociti mogu biti "obučeni" da regulišu dejstvo ostalih podsistema (regulatorna klasa), da spreče prejak odgovor imunološkog sistema (supresorski) ili pak da deluju u direktnoj borbi sa mikrobima (NK ćelije). Najzanimljiviji detalj u vezi sa ovakvim sistemom odbrane jeste njegova memorijska sposobnost. Svaki put kad se jedan od "vojnika" aktivira, on se umnoži u dve jednake kopije (dva "blizanca") od kojih jedna ide na "ratište", a druga u "kasarnu" (limfo-epitelna tkiva i organe) da uzbuni i ostale. Tako organizam stiče sposobnost da pri svakom sledećem napadu odgovori brže i efikasnije.

Virusni napad

Sledeći tekst predstavlja uprošćen prikaz samo jednog od načina na koji virusi napadaju organizam.

Određeni virusi poseduju sistem koji ih "navodi" baš prema određenom tipu ćelija što se u biologiji naziva fenomen tropizma. Došavši do same ćelije, samo ukoliko je usput neometeno prošao pored svih linija odbrane, virus "parkira" svoje "specijalno vozilo" (kapsid) uz sam zid ćelije. Zatim se na mestu dodira kapsida i ćelije stvara otvor u vidu tunela kroz koji će genetski materijal virusa, zajedno sa odgovarajućom "tehničkom opremom" (biomolekularne enzimske mašine), ući u unutrašnjost ćelije.

Bakterijski mikroorganizmi ne moraju obavezno biti i agresori u organizmu. Naprotiv, mnogo je veći broj onih koji u organizmu imaju važnu biološku funkciju. Zdrava osoba na koži nosi oko bilion bakterija, u ustima 10 milijardi, a u probavnom traktu čak 100 biliona. Njihove funkcije su različite, ali neke od najvažnijih su sinteza vitamina, koenzima, proteina... Problem nastaje kad se otpornost organizma umanji, a neki od ovih mikroorganizama se nađu "gde im nije mesto" (van svog fiziološkog staništa).

Nakon toga virus zaposeda jedro, "komandni centar" ćelije, a zatim podstiče proizvodnju novih i istovetnih virusnih gena sa odgovarajućom "tehničkom opremom", koja je jednaka matičnoj virusnoj čestici. Takođe se svakom od novih virusa, kojih može biti i do stotinu, stvara "vozilo" koje će ga čekati na izlasku iz ćelije. Ovako "izrabljena" ćelija propada pošto je virus napusti, a svaka od novostvorenih virusnih jedinki, sada u unutrašnjosti organizma, kreće u potragu za novom žrtvom kako bi se proces ponovio.

Jak imunološki sistem u stanju je da se izbori sa virusnim napadima, a sposobnost sa kojom to čini je zadivljujuća.

Uslovna nepobedivost

Ovako sposoban imuni sistem ipak nije i nepobediv. Neprijatelj koga ne može pobediti jeste ljudska upornost i istrajnost u lošim navikama, u pogrešnom stilu života. Dugotrajno iskorišćavanje ovog sistema bez unošenja kroz hranu odgovarajućih gradivnih elemenata i bez "davanja oduška" u vidu sna, dovodi do njegovog preopterećenja i iscrpljivanja, a samim tim i do oboljevanja.

U određenim situacijama ovaj zaštitnik organizma može postati njegov ljuti neprijatelj, a tada vrlo brzo dovodi do teških oštećenja (bolesti auto-imunosti). Sreća je da se ovo ređe dešava. Važno je telu pružiti dovoljno odmora, kvalitetnu ishranu sa dosta vitamina i minerala (žitarice, voće, povrće i orašasti plodovi), te smanjiti izloženost stresnim situacijama (koliko je moguće izbegavati stresne situacije ili, kada doživimo stres, pravilno reagovati), kao i štetnim uticajima modernog stila života (duvanski dim, zagađenje okoline, alkohol, kafa, industrijski proizvedena hrana i nezdravi slatkiši). Tada će odbrambene moći organizma biti na zavidnom nivou tokom čitavog života, a samim tim će i život čoveka biti uspešniji i kvalitetniji.

Usput, da  se zapitamo: Kako je nastao imunološki sistem?!

Ovo je bio samo krajnje uprošćen prikaz dosadašnjih saznanja o funkcionisanju ove začuđujuće dobro organizovane armije koju zovemo imunološki sistem. Ono što se može na prvi pogled zapaziti jeste da je ovaj izuzetno inteligentan sistem odbrane organizma bolje organizovan od najmodernijih armija koje je čovek do sada imao. Njegov nastanak apsolutno ne može da se objasni široko rasprostranjenom teorijom evolucije. Ni uz pomoć najživlje mašte ne može se prihvatiti ideja da su ovi složeni sistemi mogli da nastanu "sami od sebe", spontanim usavršavanjem putem akumuliranja genetskih grešaka. Više je nego očigledno da je imunološki sistem neverovatno složeni "patent" i "inženjersko rešenje". Zbog toga, još više, treba da poštujemo i čuvamo ovaj veliki dar koji smo dobili.

 

Vladimir Ostojić

 

 

POGLEDAJTE I OVE ČLANKE!

Broj posetilaca

Danas477
Juče647
Ovog meseca16147
Ukupno2171518

Currently are 110 guests and no members online


VCNT - Visitorcounter