mozemo-li-gledati-bez-ociju-1a

DA LI JE MOGUĆE GLEDATI BEZ OČIJU?

Neurolozi odavno nastoje da objasne kako zapravo vidimo. Oni žele da utvrde da li je moguće videti "u mozgu", a da u tom oko uopšte ne učestvuje. Jedno od rešenja za ljude koji su izgubili vid jeste slanje slika direktno u mozak takozvanom subduralnom električnom stimulacijom.

 

* * *

Ljudski mozak!
Najsloženiji kilogram u univerzumu, najveća tajna nauke. Broj nervnih ćelija, neurona, procenjuje se na 100 milijardi, a broj sinapsi, ili neuronskih veza, tj. mostova između dva neurona, procenjuje se na 100 triliona! Koliko zapravo znamo o radu mozga? Neuronauke grozničavo rade da proniknu u funkcionisanje ljudskog mozga, i shvate mehanizme koji dovode do fenomena kao što su san, pamćenje, jezička sposobnost, sluh ili miris. Međutim, jedan od mnogobrojnih ciljeva istraživanja neurologa jeste razumevanje mehanizma vida, tačnije, istraživanje moždanih centara koji iščitavaju signale koje šalje oko. Pošto danas znamo da oko nije to koje "vidi", već vidimo u mozgu na osnovu signala koji u nj dospevaju preko oka, naučnici se pitaju da li je moguće gledati i videti zaobilazeći oko ukoliko je oko bolesno, a čovek slep. Naime, tada bi oseti koje nam šalje okolina putovali u mozak direktno, a ne preko oka.

Ovakva istraživanja nadahnuo je i fenomen naročitih bljeskova koje "vidimo" zatvorenih očiju, a koje nazivaju fosfenima. Sigurno ste doživeli da zatvorenih očiju vidite kratke sjajne bljeskove, ili da zatvorite oči i trljate očne jabučice tako da u mraku "vidite" sjajne šare. Ovakvi fenomeni dešavaju se i kod posebnih stanja svesti, posebno pod uticajem halucinogena. Možemo li dakle da gledamo bez očiju, i odakle bi te slike uopšte dolazile?

mozemo-li-gledati-bez-ociju-2Najnoviji rezultati istraživanja u neurologiji otvaraju put ka tehnologijama "virtuelnog" vidnog opažanja, koje bi, prema autorima naučnog članka objavljenog juna 2012. godine u časopisu Nature Neuroscience (Priroda i neuronauka), počele da se komercijalizuju "kroz pet godina". Zahvaljujući električnoj stimulaciji vidnog korteksa1, moguće je proizvesti vidne osete (ili fosfene2) zaobilazeći sve biološke sisteme vidnog opažanja (oči). U ovom trenutku, radi se još uvek samo o bljeskovima i nejasno osvetljenim tačkama, ali bi usavršavanje ove tehnike omogućilo stvaranje slika direktno u mozgu, sa konačnim ciljem (dostižnim negde oko 2029. godine) da se reprodukuje veća jasnoća vida nego kod maštanja i snova.

Tako bi slepi došli do gotovo normalnog vida – koji bi čak bio i proširen u svakom smislu reči, pomoću kamere postavljene na naočarama (ili više kamera, i na drugim mestima), povezanih sa sistemom za stimulaciju ugrađenim ispod lobanje, a na površini mozga – a, pored kamera, različiti čulni receptori mogli bi da reprodukuju osete u drugim delovima mozga. Možda bi bilo moguće izbeći i hiruršku operaciju preko unapređene transkranijalne električne stimulacije3 (Transcranial Direct Current Stimulation) ili upotrebom nanorobota. Vratimo se, međutim, na trenutna istraživanja.

mozemo-li-gledati-bez-ociju-3Naučnici Teksaškog medicinskog centra (SAD) uspeli su naime da upotrebom struje stimulišu (živi) ljudski korteks (koru velikog mozga) pomoću elektroda za subduralnu4 stimulaciju (videti gornju fotografiju), i to kod tri pacijenta-dobrovoljca obolela od epilepsije, koji su dakle već bili opremljeni subduralnim elektrodama. Druge elektrode beležile su nastale moždane talase. Time su, između ostalog, otkrili – što predstavlja zanimljivu etapu u istraživanju – da opažanje fosfena nastaje samo dok elektrostimulacija pokreće gama oscilacije visoke frekvencije u sferi temporoparijetalnog (slepočno-temenog) spoja – ili, na engleskom, "temporoparijetalne raskrsnice" (engl. TPJ, videti priloženu sliku levo).

"Iako naš čeka još mnogo posla, pružaju nam se fascinantne mogućnosti", naglašava doktor Bošan (Beauchamp), autor ove studije. "Ukoliko bismo uspeli, mogli bismo da prevaziđemo problem očiju koje više ne fukcionišu putem stimulacije mozga kako bismo proizveli mentalne slike. Taj tip mehanizma poznat je pod nazivom 'vidna proteza' ".

"Uz sav ovaj izuzetni napredak u sferi informatike i tehnologije, došao je trenutak za razvoj vidne proteze. Jednu od suštinskih prepreka trenutno predstavlja naše ograničeno razumevanje načina na koji moždana aktivnost dovodi do vidnog opažanja. Zato ova nova studija predstavlja važnu etapu koja vodi u tom smeru", izjavio je doktor Jošor, još jedan od autora ove studije.

Naučnici su za sada uspeli da proizvedu samo po jedan bljesak, dok će za stvaranje iskoristivih slika biti neophodno izazivanje više njih istovremeno. Okcipitalni (potiljačni) režanj odgovoran je za vid i mentalne slike. Mozak koristi minimalni električni naboj da bi informaciju prenosio s jedne na drugu nervnu ćeliju5. Električnom stimulacijom okcipitalnog (potiljačnog) režnja, mozak je moguće obmanuti, tako da opaža i ono čega zapravo nema6.

mozemo-li-gledati-bez-ociju-4Da bi se stiglo do rezultata – jasne, izoštrene i proširene slike (kao što je ranije u tekstu rečeno), potrebno je vršiti istraživanja u tri oblasti: pre svega, potrebna su bolja sredstva za istraživanje moždane materije (milimetarski ili nanometarski skeneri); zatim, bolje poznavanje moždanih regija (svakog neurona posebno) vezanih za oblikovanje slika; konačno, potrebne su bolja tehnika i instrumenti za električnu stimulaciju, štaviše, u krajnjem slučaju, nanorobota sposobnih da uđu u unutrašnjost sive materije radi isporuke nanoimpulsa najveće preciznosti (videti sliku desno). Postoje pored toga bar dva druga načina proizvođenja fosfena i slika (pored neinvazivne transkranijalne elektrostimulacije, dubinske moždane stimulacije i subduralne stimulacije): to su magnetna stimulacija (za sada prilično nedovoljno korišćena) i ultrazvuk (tehnika kojom se od početka 21. veka bave doktor Vilijam Tarner i DARPA, agencija američkog Ministarstva odbrane zadužena za razvoj novih tehnologija; ova tehnika predlaže neposredno ubacivanje u um različitih podataka osim slika). Uostalom, svi tipovi stimulacije obezbeđuju uticaj na inteligenciju i saznajne sposobnosti čoveka (na primer, na povećanje koeficijenta inteligencije).

* * *

Ova fascinantna pista za istraživanje mozga suočava se, kako što to obično biva u medicini, i sa nekim etičkim izazovima. Naime, ukoliko je moguće da slep čovek putem "moždanog vida" vidi putem stimulacije određenih nervnih centara, da li to znači da je opisanim metodama stimulacije moguće navesti čoveka da "vidi" i ono čega zapravo nema? Prošlo je tako već nekoliko decenija od eksperimenata u kojima su ljudi putem stimulacija određenih centara u mozgu doslovno čuli muziku ili osećali mirise, iako su ovi davno nestali iz njihove stvarnosti.

Divno je pomoći ljudima koji ne vide da ovakvom stimulacijom mozga dožive stvarnost oko sebe koja im je bolešću oka nedostupna. No, nije li istu tehnologiju moguće i zloupotrebiti tako da se putem stimulacije mozga čoveku prezentuje virtuelna stvarnost? Da stimulacija govori "vuk", a vuka nema? Bilo bi to veoma slično svetu filma Matriks braće Vahovski: tada bi neki sadržaji percepcije (a u Matriksu i svi sadržaji) koje obrađuje naš mozak bili samo izvanredno sofisticiran softver za naš mozak – najsavršeniji poznati kompjuter.

Stoga se samo možemo nadati da će čudesna otkrića u svetu neuronauka doprineti čovekovoj slobodi i razvoju, a nipošto manipulaciji ljudskom percepcijom, saznanjem i slobodom. Nadajmo se da se zebnje Oldousa Hakslija nikada neće ostvariti – da nikakav moćni političar ili naučnik neće upotrebiti svoju moć ili znanje da bi upotrebom hemikalija ili elektroda vladao čovekom tako što će u njegovom umu stvoriti iluziju slobode i blagostanja, dok ga istovremeno obmanjuje i drži u ropstvu.

priredio:
Vladimir Radić

 

1. Korteks je kora velikog mozga. – prim. prev.
2. Reč fosfen je spoj grčkih reči fos, tj. "svetlost", i fainein, "pojaviti se". Ona obeležava iskustvo viđenja svetla, a da svetlost nije došla do oka. Karakteristični fosfeni se javljaju u vidu bljeskova, od kojih su neke opisali još stari Grci (npr. one koji nastaju pritiskom na očne jabučice kod sklopljenih očiju). Istraživači ih beleže i kod meditacije i upotrebe psihodeličnih droga. – Prim. prev.
3. Ovaj metod stimulacije mozga neposredno izlaže određeni region mozga slabim strujama putem sitnih elektroda. TDCS je u početku korišćena kao pomoć pacijentima koji su pretrpeli oštećenja mozga poput moždanog udara. Testiranja odraslih osoba pokazali su da TDCS može da poboljša kognitivne sposobnosti kad je u pitanju čitav niz zadataka, zavisno od dela mozga koji se stimuliše. Tako je ovaj metod stimulacije korišten za poboljšanje jezičkih i matematičkih sposobnosti, rešavanja problema, pamćenja i koordinacije. – Prim. prev.
4. Dura mater je spoljašnja ovojnica mozga koja se nalazi neposredno ispod koštanog zida lobanje. "Subduralni" znači "ispod ovojnice dure". – Prim. prev.
5. Preko nervnih spojeva ili sinapsi. - Prim. prev.
6. Drugim rečima, ova sposobnost mozga da iščitava nervne impulse kao slike otvara prostor za vidnu obmanu – čovek "vidi" ono čega fizički nema, što nije video očima. – Prim. prev. 

Izvor:
http://mobile.agoravox.fr/actualites/sante/article/envoyer-des-images-directement-123572

 

POGLEDAJTE I OVE ČLANKE!

Broj posetilaca

Danas173
Juče767
Ovog meseca15284
Ukupno2217382

Currently are 104 guests and no members online


VCNT - Visitorcounter